Зелено, зелено од зеленог

У којој мјери смо обавијештени шта је то, заиста, зелена идеологија? И да ли, колико толико упознати шта је то, у ствари, зелена идеологија, с правом остајемо упитани: није ли и то поближе познавање идеологије, заправо, рад исте идеологије на ниову познанства? Подразумијева се, „упознавати“ неку идеологије, претпоставља и да се буде подвргнут идеологији апаратуре спознаје њене суштине. Па ипак…

Зелено здравље, зелено друштво, зелена слобода, зелена демократија, зелена љубав, зелена дуговјечност, зелени хепи енд у зеленој смрти… Разградивој. Безболној. Седативној. Прихватљивој. Медицинској. Итд. У међувремену, зелени анганжам за зелену планету, зелени дом, зелени град, зелено пословање, зелено трговање, зелену гаражу и зелени клозет. Не, овдје се не мисли на Лоркину метафизичку зелену! Овдје је зелена једна идеологија. Скроз-наскроз.

Јутарњи програм као упуство какав живот треба водити. Како вољети. Живот. Дјецу. Брак. Посао. Државу. Аутомобил. Успон. Пад. Ћелавост. Пјеге. Импотентност. Мено-паузу. Итд.

Еј ти, обрати пажњу на млађаног менаџера. Прије свега способан, је л’ да? Од главе до пете, и у обје руке. По свему потоње издање времена: од речника до фризуре, од сексуалне опредељености до будизма као практичне религије која зна како се третира (тренира) тијело. Како се дише. Опушта. Стрес. Укљештење. Зубобоља. Зато је рилекс. Кул. Опуштен. Индиферентан. Либералан. Објективан. Професионално говори енглески, на конференцији за штампу и у кревету. Травелује Европом. Париз. Рим. Берлин. О свему има коректно мишљење. Испољава га у веома, веома, веома ријетким приликама. Веома ријетким. Његује стандардни изглед. По ничему се не издваја. Ујутру тренерка плус спринтерице са флашицом евиана, навечер, сако, прсна марамица, мокасине,сламни шешир. Увијек исти. Док џогира. Једе. Јебе. Сере. Тргује. Послује. Путује. Телефонира. Твитује. Он је увијек он! Назовимо га: Антонио. Ричард. Џејмс. Данијел. Валент. Мартин.

Капираш, сад? Он је издање зеленог правилника. Задњи модел. Са слушалицама у ушима, сурфује инди тоновима. Венешинагасавахма. Уммммммм-дооооонг! Хималаји као спортска марка. Бити природан колико је то могуће, и више од тога. Само природан, и само природно. Успјешан и породичан, дружељубив и добар факер. Колекционар стрипова. Пословођа. Онај у атмосфери лаванде и стерилне свјетлости лап-топа. Онај испод неона са фасциклом у којој је архитектонско рјешење. Урбано. Десно од акваријума. Исред пластичних лала.

И изван интимних територија, гладак и мирисан, издепилиран. Јутарње обријан. Затегнуто очешљан. Свему подједнако осмијехнут. Јесте, максимално пробирљив. Кад је ријеч о пешкиру, лосиону, салати… Мачо Кен, још пискутав! Идеални комад анатомије на електронски вибрантној плажи. Беспрекорно фотогеничан. Анфас. Профил. Контрапосто.

Има нечег застрашујућег у свему томе. Тако прецизан, хладан, и отуђен. Ограничен и затворен. Туп. Исфабрикован. Сваку прилику користи да истакне: за срећу је неопходно у свему примјењивати здраве забране. То је наш нарцинацистични пешко и монструм. Манекен и шеф. Супруг и бисексуалац. Инструктор и мамин-син.

(Јутарњи програм, јога и пословна архитектура – то је оно што данас ствара и разрађује рад зелене идеологије.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: