Зеленски у улози фалш историчара

Пише: Јован Лакићевић

Човјек, који је мање-више успјешно глумио предсједника државе у хумористичкој серији, прије десетак година у Кијеву, Володомир Зеленски, показаће се као дозлабога лош глумац у улози стварног предсједника злосрећне Украјине. Његова најновија рола трбухозборца Вашингтона и Брисела, коштаће и Украјину и Европу, а, бојати се, и добар дио Планете,  немјерљивих жртава и стравичне  штете!

Ето таква, опскурна личност, преузела је прије неки дан и улогу фалш историчара, обраћајући се „свјетским економским лидерима у Давосу“ ријечима  како „само неколико хитаца могу да доведу до  милионских жртава, попут пуцњаве у Сарајеву…“ (Не знам само откуд би таква тематика могла уопште  да занима „економисте“ из Давоса?!)

Ваља очекивати да је ово био само увод и да ће приликом неког од наредних обраћања за то,дабоме,  оптужити Србе и Србију, кад његови енглески инструктори процијене да је тако нешто политички профитабилно.

Онај који му је писао говор, вјероватно је, нимало случајно, изоставио име  Гаврила Принципа, знајући  нешто што већина наших тужних историчара ни данас  не зна, да је Принцип био СРБИН, МОЈСИЈЕВЕ ВЈЕРЕ, како се сам изјаснио на суђењу након атентата  на престолонаследника, Фердинанда. Био је, дакле, истовјерник Зеленског.

Можда је прилика да се каже да је 1913. и 14. године, дакле уочи атентата, у Сарајеву тамо боравио професионални револуционар Лав Троцки, као дописник прашке „Газете“ (?!), који ће три године касније, заједно са Лењином и са парама Ротшилда и Рокфелера, извести државни удар у православној Русији, познат под називом „Велика октобарска револуција“.

Опште је познато да је и Троцки, баш као и Зеленски, био припадник „Мојсијеве вјере“.  Баш као и Лењин (по мајци).

У историји, баш као и у животу, уопште (вјерници то знају) нема много случајности. Неистражена је претпоставка да је Троцки све вријеме био на вези са револуционарном организацијом „Млада Босна“…

Не упуштајући се овога пута у експликацију организовања сарајевског атентата, хтио бих само  да споменем да је Франц Фердинанд био најомраженија личност у Бечу (између осталог и због његове женидбе са чешком принцезом Софијом) и да је на глас о атентату  цио Беч – потајно славио! Прво, због нестанка омраженог престолонаследника. И, друго, због повода за аустроугарски напад на Србију, који је претходно  више година припреман у Бечу и Берлину.

У овај  трагични „повод“ Првом Великом рату било је умијешано више обавјештајних организација неколико европских држава. И Беч је  веома добро знао шта се спрема у Сарајеву…И ништа није учињено да се то спријечи!

Ако је историја пропустила да каже све што је, истине ради, ваљало рећи о Сарајевском атентату, не може се превише замјерити ни њеном неочекиваном фалш тумачу Зеленском, што је овом приликом остао недоречен. Поправиће он то, ако га здравље послужи.

Што се нас, обичних смртника тиче, Гаврило Принцип ће, без обзира на вјеру, остати српски херој, који се свјесно жртвовао за ослобођење поробљене отаџбине…

Прочитајте ЈОШ:

Турски историчар Мехмет Перинчек: Будућност Турске није у НАТО чија је стратегија – сејање рата

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: