Жели наклоност папе: Мило би ЦПЦ под Ватиканом

Страх да ће у Црној Гори доћи до рата због имовине Српске православне цркве (СПЦ) раван је мишљењу да ће држава изаћи из НАТО-а у будућности, оцјена је Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане.

ИФИМЕС је поводом доношења Закона о слободи вјероисповијести у Црној Гори 27. децембра прошле године анализирао актуелне догађаје и почетком ове године објавио анализу “Црна Гора 2020: Да ли ће Црногорска православна црква постати унијатска црква?“.

ИФИМЕС је организација која тражи и предлаже политичка рјешења свјетским владама, прије свега, за регије Балкана и Блиског истока, а има специјални савјетодавни статус при Економско-социјалном савјету Уједињених нација (ECOSOC/UN) од 2018. Предсједник Савјета ИФИМЕС-а је бивши политички директор Бијеле куће Крег Т. Смит, предсједник Савјетодавног одбора је бивши министар вањских послова СФРЈ Будимир Лончар, а почасни предсједник је бивши предсједник Хрватске Стјепан Месић.

У анализи ИФИМЕС-а се наводи да су се уласком Црне Горе у НАТО стекли услови да се усвоји Закон о слободи вјероисповијести.

Црна Гора се, како се додаје, сада понаша као и друге државе западне Европе, јер је на примјер и Италија на сличан начин ријешила питање Католичке цркве, једним дијелом и Хрватска. Закон је у црногорском парламенту усвојен у условима високих тензија, Подгорица је била блокирана, а посланици Демократског фронта покушали су да спријече усвајање изазивањем инцидента, након чега су ухапшени.

Митрополија црногорско-приморска организовала је до Нове године свакодневне молебане и протестне шетње са иконама – литије, а након Нове године четвртком и недјељом. Из опозиције су упозоравали да усвајање закона може довести до сукоба, док је митрополит ЦПЦ-а Михаило у петак за загребачку Телевизију З1 рекао да може доћи до рата, ако се Закон не примијени, иако “не вјерује да ће до тога доћи”.

“Шизофрени страх, да ће у Црној Гори доћи до рата, у који ће бити укључена Србија и Русија, због имовине СПЦ, је раван мишљењу да ће Црна Гора изаћи из НАТО-а у будућности, односно да се НАТО и САД не би умијешале у случају угрожавања националне сигурности/одбране Црне Горе. Писма која су упућена из сједишта СПЦ у Београду на разне западне адресе, укључујући и папу Фрања, као и писма која су неке српске организације упутиле америчком предсједнику Доналду Трампу, представљају најобичнији политички спин, слично као и регионални апел интелектуалаца западним владама да се укључе у ‘одбрану’ Црне Горе“, сматрају у ИФИМЕС-у.

Оцјењују да постојећу ситуацију најбоље користи и црногорски предсједник Мило Ђукановић за остварење својих циљева.

“Реализујући своје циљеве у вези са ЦПЦ, Ђукановић је злоупотријебио чланство у НАТО-у и интелектуалце из региона покушавајући дезинформисати јавност у региону измишљајући опасности могућег преношења сукоба у регион скривајући иза тога своје праве намјере у вези са ЦПЦ-ом“.

“Вијести“ су од Ђукановићевог Кабинета тражиле коментар на анализу, али одговор није стигао.

У ИФИМЕС-у наводе да је осамостаљење Црне Горе “вјешто испланирано са западним савезницима“ и Црна Гора је морала створити перцепцију да се више не може живјети у заједничкој држави са Србијом.

“Сада је произведена нова криза усвајањем Закона о слободи вјероисповијести, који је подстакао масовне протесте припадника СПЦ и дијела опозиције у Црној Гори, којим се жели поновно створити перцепција и амбијент да се више не може ни са СПЦ у Црној Гори“.

Изјава Васељенског патријарха Вартоломеја, како се додаје, да неће признати ЦПЦ, дошла је у право вријеме Ђукановићу, што му омогућава реализацију другог сценарија, а то је унијатизација ЦПЦ.

“Канонско признање ЦПЦ извршило би се преко унијатизације (гркокатолици), тако да би ЦПЦ задржала ‘источни обред’, али би имала поглавара римског бискупа – папу. ЦПЦ би била под канонском јурисдикцијом Ватикана. Тиме би Ђукановић повратио изгубљену наклоњеност Запада, а то му је посебно важно због предстојећих парламентарних избора, који ће се одржати 2020. Тиме би ЦПЦ осигурала канонско признање, Ђукановић продужетак власти, а Ватикану би био осигуран улазак у Црну Гору на ‘велика врата’”.

Једини неуспјех Ђукановића је у томе, како додају, што није успио да предсједника Србије Александра Вучића увуче у игру и да он постане дежурни кривац за све, па и за дестабилизацију Црне Горе.

Подсјећају да Црна Гора има развијене дугогодишње интензивне дипломатске и политичке односе са Ватиканом, а недавна посјета премијера Душка Марковића Ватикану најавила је долазак папе у Црну Гору током 2020.године.

“Односе са Ватиканом и прије проглашења независности Црне Горе развијао је и Светозар Маровић (ДПС), један од најтјешњих сарадника Мила Ђукановића, који је правоснажно осуђен за почињени криминал и који се налази у бјекству. Сам Ђукановић је неколико пута примљен код поглавара Римокатоличке цркве”, наводе из ИФИМЕС-а.

Подјећају и на подршку митрополита Амфилохија Ђукановићу 1997.године када је дошло до сукоба унутар ДПС-а, између тадашњег предсједника Момира Булатовића и Ђукановића.

“Тада је под врло чудним околностима Ђукановић смијенио Булатовића. Амфилохије је одиграо и врло важну улогу 2006.године након референдума када је Црна Гора обновила независност. Многи сматрају да је он најзаслужнији што су тензије након проглашења независности спласнуле и што је оштрица тадашње опозиције отупјела. Такође, на дан парламентарних избора 16. октобра 2016. године када је Ђукановић саопштио да се спрема државни удар и његова ликвидација, митрополит Амфилохије поново ступа на сцену. Његове тадашње изјаве и дјеловање које је услиједило били су од изузетне важности за режим Ђукановића”.

Додаје се да угледни аналитичари, истраживачи, политолози, новинари и политичари сматрају да нико тако успјешно није надмудрио америчко-европску администрацију као Ђукановић у посљедњих десет година, наводећи неколико примјера.

“ДПС је прва политичка партија на Балкану, која је потписала споразум о сарадњи са Јединственом Русијом Владимира Путина, а независност Црне Горе услиједила је након директне подршке Русије и Руске православне цркве, о чеме говори свједочење Пола Менафорта, блиског сарадника Доналда Трампа”.

Подсјећају и да је највише страних инвестиција послије проглашења независности стигло из Русије, руски тајкун Олег Дерипаска, близак Кремљу, купио је Комбинат алуминијума Подгорица (КАП), а Жељезару Никшић “мистериозни руски бизнисмени“, који су, између осталог, куповали земљишта и друге објекте широм Црне Горе по нереалним цијенама, што је изазвало сумњу бројних међународних организација и истраживача.

“Суочен са бројним проблемима и оптужбама за корупцију и криминал (А2А, Телеком, афера Коверта, кастоди рачун, први милион, хидроелектране које гради његов син Блажо, бројна нерасвијетљена убиства) Ђукановић је изгубио подршку и утицај који је имао у региону прије 10 година“, оцијенили су у ИФИМЕС-у.

Додају да за важне међународне актере Ђукановић више није тај који је неопходан и важан чинилац на Балкану и због тога је он одлучио да по опробаном рецепту игра на карту манипулације национализма и религије и тако изазове тензије и сукобе, да би показао да је једини који може да осигура мир и гарантује стабилност у региону.

У анализи се наводи да ће се, ипак, морати постићи компромис између СПЦ и Ђукановића у којем ће се СПЦ морати сагласити да дио материјалних добара преда држави, односно Ђукановићу.

У овом случају, како се додаје, чак када СПЦ и не би била власник имовине у Црној Гори, игнорише се стицање права својине одржајем, које означава да неко лице извјесно вријеме држи у својој фактичкој власти одређену ствар (некретнину) и на основу државине и протока времена стиче право својине на њој. Претходни власник (у овом случају држава Црна Гора), који није држао нити користио ствар, губи право својине.

“Пошто је Црна Гора прогласила независност 2006. године дуго пасивно држање власника (државе), односно невршење права (занемаривање власништва), може довести под одређеним условима до својеврсне санкције – губитка права својине над некретнином/ама“, сматрају ИФИМЕС-у.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: