Жеља САД-а: Преко Украјине понизити Путина и Русију

Два угледна западна центра за геополитичке процјене су подударни у мишљењу да Вашингтон преко украјинске кризе настоји да јако ослаби власт у Москви

Како наводе, САД би да приморају предсједника Владимира Путина да из положаја слабијег тражи нови свјетски положај за Русију.

Слабљење Путина или његова смјена би довело у питање и саму америчку стратегију и запријетило нуклеарним сукобом, наводи часопис за геостратегију Лимес.

Али да је геополитика кројења граница и утицајних сфера крајње неизвјесна за владаоце кад се правом силе погази сила права, свједочи сукоб Запад-Русија у којем се стално изнова врти неизбјежно проблематично питање Косова, које се прелама преко украјинске кризе и Крима, па и судбине бивше Југославије.

О томе свједоче неке најновије америчке и европске анализе, којима се украјинска криза и руско присаједињење Крима упорно враћа на опречне погледе земаља у свијету кад је ријеч о НАТО бомбардовању Србије и од већине западних земаља признатој самопроглашеној независности Косова.

А у том склопу је, рецимо, у Европском парламенту и неким телевизијским расправама потегнуто и питање давног, али не и заборављеног турског војног запосједања дијела Кипра и чињенице да то не смета Европској унији да с Анкаром без икаквих услова преговара о чланству.

У жижи свјетског политичког потреса је, наравно, украјинска криза и, како то види угледни италијански геополитички часопис Лимес, позадина те кризе је „понизити Русију„.

Италијански часопис тврди да је то „последњи задатак“ с власти одлазећег и ослабљеног америчког предсједника Барака Обаме и једна од кључних тачака америчке политике.

Косово као бумеранг

Италијански часопис се ту дијелом подудара у оцјени с америчким институтом за стратегијске прогнозе Стратфор који се сагласио с тим да су границе у Европи послије Другог свјетског рата промијењене први пут кад су САД и већина западних земаља признали једнострано проглашену независност Косова, а потом кад је Москва прикључила Крим.

Главни аналитичар бриселског Центра за европску политику, бивши амбасадор Европске уније у Москви, Мајкл Емерсон сматра, међутим, да нема основа недавна Путина да би, да није било украјинске кризе, САД и њихови западни савезници нашли нешто друго да „ставе брану на растуће моћи Русије“ и да „и Русију гурну у југословенски сценарио распада и распарчавања“.

Истовремено, у опсежном извјештају послије боравка у Москви протеклих дана, директор Стратфора Џорџ Фридман наводи да се међу саговорницима у руској престоници, кад је ријеч о украјинској кризи, двије ствари редовно предочавају – прво да је Крим историјски дио Русије.

Такође да руско становништво становништво на истоку Украјине има право на аутономију – баш као што у Канади француски Квибек ужива пуну аутономију, а то Запад сматра најприроднојом ствари на свијету.

„А случај Косова је крајње важан Русима“, наводи директор америчког института, зато што осјећају да се одбацило оно што су били њихови ставови и створио се преседан.

И, како напомиње, „Запад је Косову поклонио независност иако је прошло много година пошто је пала српска влада која је угрожавала косовске Албанце и став Руса је био да се ту границе мијењају иако нема никакве опасности на Косову“.

„Русија није хтела да се то учини, а Запад је то урадио зато што је то могао – по руском виђењу, Запад, пошто је прекројио мапу Србије, нема права да оспорава мијењање мапе Украјине „, преноси челник Стратфора мишљења руских званичника, академских личности и обичних људи .

Обамин паклени план

И велика већина америчких европских савезника су свјесни тога да санкцијама власт руског предсједника Путина није уздрмана, да Москва није, штавише, ни у међународној изолацији, па је цио сукоб око Украјине и даље потпуно замршени „гордијев чвор“.

Часопис за геостратегију Лимес тврди да „Обама не циља на то да коначно порази Русију – већ да доведе Москву на руб расула, присили је да из неповољног положаја преговара о својој улози на међународној шаховској табли„.

„Врхунац би био да Путин буде срушен унутрашњом завјером и замијени га прозападни предсједник, али би и неко одлучујуће слабљење Путина било прилично задовољавајуће и раздобљу обамаманије би дало славни ореол„.

Лимес одмах упозорава да би тако нешто, колико год тешко замисливо, довело у питање и саму америчку стратегију и запретило нуклеарним сукобом.

И додаје да су, с успоном противничких републиканаца у власти, Обамини савјетници унијели од летос програмске промјене и поставили три задатка: међународну рехабилитацију Ирана, рат с екстремистима исламске државе и покретање кампање против Русије.

И, како истиче Лимес, „савршени ураган који се сручио на Кремљ упоредо се одвија кроз подршку украјинској независности и ударом на енергетско срце руске економије„.

Акција је увелико у току, улоге су подијељене и „потпредседник Џозеш Бајден је главна личност од повјерења за украјинског предсједника Петра Порошенка, са задатком да спријечи било какав компромис из којег би биле искључене Сједињене америчке државе“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: