Жена мање у чак 16 општина, сјевер посебно угрожен

Иако у Црној Гори живи више жена (50,80%) него мушкараца (49,20%), жена има значајно мање у односу на мушкарце у чак 16 општина, од укупно 25, упозоравају у Центру за женска права (ЦЗЖП) након анализе првог сета обрађених података из пописа становништва. Сматрају да су узрок томе неповољни услови за живот жена и упозоравају да шест од 10 демографски старих општина у којима је значајно мање жена, има озбиљно нарушен природни однос новорођене мушке и женске дјеце.

Из ЦЗЖП наглашавају да је у 2011. години жена је било мање у 10 општина од тада укупно 21.

“У међувремену, број жена се смањио у Улцињу и Жабљаку, док градови Гусиње, Петњица, Тузи, Зета нису имале статус општине. У поментим општинама жене чине 48.9 %. То је за 0,2% мање у односу на прошли попис, када је просјечан број жена на нивоу 10 општина у којима су биле мањина износио 49.1%”, наводе из Центра.

Од ових 16 општина, чак 10 се суочава са демографском старошћу, од тога седам са најдубљом демографском старошћу – Андријевица, Гусиње, Колашин, Мојковац, Плужине, Шавник, Жабљак, а три са дубоком демографском старошћу – Беране, Даниловград и Улцињ.

“Овај податак посебно забрињава ако се упореди са резултатима пописа 2011. када је само једна општина, Плужине, имала најдубљу демографску старост, а седам дубоку”, наводе из Центра.

Такође истичу да је 2011. године у шест од укупно седам општина које су се налазиле у дубокој демографској старости (Андријевица, Колашин, Шавник, Жабљак, Пљевља, Цетиње) жена било мање.

“Све ове општине су на посљедњем попису пале у категорију општина најдубље демографске старости”, упозоравају из ЦЗЖП.

Мојковац је посебно погођен смањењем броја становника, тиме и жена, који је 2011. године износио 4.270, а на посљедњем попису 3.278, односно 23% мање.

“Уједно је Мојковац град који је за два мјеста пао на скали демографске старости са 35-39, на најдубљу демографску старост преко 43”, кажу из ЦЗЖП.

Дакле, не само да су ове општине демографски старе, већ у њима има све мање жена.

“Па сматрамо да је важно установити корелацију овог тренда са неповољним условима живота за жене, недостатком могућности за запослење и стицање финансијске независности, насиљем, дискриминацијом, неравноправношћу, мањком неопходних здравствених и социјалних услуга, сервиса за бригу о дјеци, старима, културних садржаја итд.”, кажу представнице Центра.

Знаковити су, како наводе,у том смислу и резултати пописа који показују да је жена 1,7 % више у девет општина које представљају веће урбане средине, попут Подгорице, Котора, Херцег Новог, Бара, Будве и Цетиња, Пљеваља, Никшића и Тивта.

“Не вјерујемо ни да је случајност што чак 6 од 10 демографски старих општина у којима је значајно мање жена, има озбиљно нарушен природни однос новорођене мушке и женске дјеце (Андријевица, Беране, Даниловград, Шавник, Улцињ и Жабљак), па се у Шавнику нпр. рађа двоструко више дјечака него дјевојчица”, указују из те НВО.

Подсјећају да Центар за женска права у континуитету указује на посљедице дискриминаторних, па и родно неутралних политика и да су још 2017. године Влади Црне Горе упутили петицију са преко 6.000 потписа грађанки и грађана, којом сутражили формирање мултисекторског плана за отклањање узрока дискриминације, која као крајњу посљедицу има селективне абортусе.

“До данас ова проблематика није разматрана на Влади, па вјерујемо је овако драматичан губитак људског капитала дијелом послејдица и те небриге.”

Позивају новосновано Министарство социјалног старања, бриге о породици и демографији, да у сарадњи са Министарством за људска права у чијој је надлежности родна равноправност и другим релевантним ресорима, попут здравља, образовања, рада, треба озбиљно да се позабави узроцима овако забрињавајуће демографске слике и креира мјере које ће дугорочно и одрживо утицати на стварање бољег квалитета живота за жене, а тиме и читавог црногорског друштва.

(РТЦГ)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: