Жене у ратовима чине већину избеглих, у мировним преговорима готово да не постоје

Док у ратовима чине већину избеглих и расељених, а у миру већину у мировним покретима, упадљиво је одсуство жена из мировних преговора.

Уочи 20-тогодишњице усвајања Резолуције 1325 ,Жене, мир безбедност, којом је Савет безбедности Уједињених нација позвао на разматрање потреба жена и девојчица током сукоба и постконфликтног опоравка, забрињава чињеница да чак две милијарде људи живи на подручјима на којима се дешавају оружани конфликти.

Ово су саопштиле Организација жена Митровице за људска права, Удружење жена Пешчаник, Мрежа жена Расинског округа.

Према подацима Уједињених нација, у периоду од1992. до 2019, жене су чиниле само13 одсто свих учесника мировних преговора, а у само шест одсто случајева су биле медијаторке и потписнице споразума.

Одсуство жена у мировним преговорима и маргинализовање улоге и знања и искуства женских група, не само да отежава постизање договора, већ и постојеће мировне споразуме чини једностраним и тешко одрживим.

На Западном Балкану, женске организације упорно бивају потискиване на маргине друштвених процеса док јача националистичка реторика, шири се страх, урушавају људска права и нападају они који другачије мисле и раде

Преговори између Београда и Приштине из женске перспективе

Активисткиње женских права и локалне званичнице, које су током последњих пет година, учествовале у активностима Асоцијације жена Митровице за људска права, са Косова и Удружење жена Пешчаник из Крушевца и Мрежа жена Расинског округа Србија, сматрају да је у преговорима који се воде између Београда и Приштине неопходно убрзати решавање свакодневних практичних питања и приоритета грађанки, које живе у мешовитим срединама у Србији и на Косову.

Пре свега: питање слободе кретања, издавања и добијања личних докумената, образовања и запошљавања.

У агенду преговора, такође, уз питање евидентирања података и саопштавања информација о особама несталим током рата деведесетих, неопходно је унети и питање препознавања и обештећења за патње која су током рата претрпеле жене, посебно оне које су преживеле силовање и друге облике насиља.

Европска унија, владе чланица Уније и њихова представништва на Косову и у Србији треба да подрже женске групе и иницијативе оснивањем посебних фондова подршке у оквиру постојећих или оснивањем нових фондова у циљу оснаживања женских организација за праћење, унапређење и промовисање дијалога и мирно решавање сукоба, као и директно укључивање у процес европских интеграција и преговоре између Београда и Приштине.

Актуелна пандемија вируса корона представља изазов за сарадњу и солидарност међу земљама, регијама, организацијама и људима. Упркос томе, или баш због тога, све је очигледније да је свету неоходна већа правичност и другачија расподела ресурса, средстава и прихода.

Истовремено, пандемија је показала да жене подносе највећи терет и трпе најтеже последице велике здравствене и друштвене кризе у целом свету, што директно утиче на њихову безбедност. Зато је важно искористити постојећу ситуацију у циљу већег укључивања жена у мировне процесе, преобликовања мировних агенди, редефинисања концепта безбедности и сповођења агенде Жене, мир, безбедност.

Извор: данас.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: