Зеновић: Морска обала мора остати у власништву грађана

Члан Главног одбора Демократа Ђорђе Зеновић истакао је како се становници приморских општина суочавају са бројним проблемима због селективне примјене Закона о морском добру од стране Јавног предузећа Морско добро.

„Кап која је прелила чашу су скорашњи покушаји Владе да поднесе Скупштини Црне Горе на усвајање Предлог измјене Закона о Морском добру, чијим измјенама одређених чланова се покушала на мала врата провући могућност да се грађанима који деценијама уживају право својине на својим кућама одузме то право”, казао је Зеновић истичући да су они апсолутно против таквог рјешења.

Према његовим ријечима, Закон о морском добру је продужена рука Министарства одрживог развоја и туризма, која, како каже, служи за испуњавање жеља уског круга људи, којима је дозвољено ексклузивно право на бетонирање плажа, понти и грађења објеката од тврдог материјала у зони морског добра, у којој је дозвољено искључиво постављање монтажних објеката.

“Плаже и море су благо које Црна Гора има, а оваквим неодговорним пословањем овог Јавног предузећа, тај драгуљ нам полако клизи из руку”, додао је он.

Зеновић истиче како се упоредном анализом хрватског Закона о поморском добру и морским лукама и нашег Закона о морском добру, могу уочити нека рјешења која су у акту наших комшија много квалитетнија и штите приобално подручје грађана и државе.

“Пошто смо дослиједни у преписивању разних закона не видим проблем да и поједине одредбе хрватског закона преузмемо. Прије свега, по нашем Закону о морском добру, право да управља морским и приобалним подручјем има Агенција за управљање морским добром. Дакле, агенција коју оснива Влада Црне Горе. По хрватском закону, право на управљање поморским добром је остављено јединицама локалне самоуправе и жупанијама, што је свакако много боље рјешење”, наводи он.

Осим тога,додаје он,  у важећем хрватском закону, апсолутно је забрањено стицање било каквог права својине физичких и правних лица, док по нашем закону рјешење није сасвим јасно и у том смислу се покушало измјеном закона тако нешто дозволити.

“Да Морско добро своју дјелатност не обавља у складу са важећим законом види се и из тога што се не спроводи редовна контрола поштовања законских и подзаконски аката којима се уређује ред на купалиштима, лукама и осталом приобаљу, или се та контрола врши селективно”, рекао је Зеновић.

Према његовом мишљењу, на чело таквог предузећа морају бити бирани људи са искуством у области заштите животне средине, јер, како оцјењује, основна сврха постојања морског добра јесте управо заштита црногорског акваторијума и приморја.

“Последњих година се морско добро претворило у фонтану жеља појединаца који без имало слуха и осјећаја за приморски амбијент граде, преграђују, дограђују, руше, а на све то инспекцијске службе и надлежни органи ћуте. Сва купалишта морају, на основу Закона о буци, бити проглашена тихом зоном, јер су се плаже умјесто мјеста на која људи долазе да одмарају, претворила у дневне дискотеке са несносном буком и неукусом”, истакао је он.

Зеновић је казао како се  не може највећим црногорским ресурсом управљати из централе, била она у Подгорици, Никшићу или Будви, већ да се мора свакој општини омогућити да у интересу својих грађана и туриста уређује простор који је у захвату морског добра.

“Не доводимо у питање постојање јавног предузећа које као свој циљ има заштиту црногорске обале, али ћемо интервенисати у погледу измјене постојећег закона, јер црногорска обала се не смије додатно девастирати и она мора остати у власништву искључиво грађана”, закључио је члан Главног одбора Демократа Ђорђе Зеновић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: