ИН4С

ИН4С портал

Зетска бановина била два пута већа од краљевине Црне Горе

1 min read
Промјеном службеног назива државе Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевину Југославију она је подијељена 1929. године на девет бановина

Зетска бановина

Пише: Јован Маркуш

Промјеном службеног назива државе Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевину Југославију она је подијељена 1929. године на девет бановина:

  1. Дравска са сједиштем у Љубљани;
    2. Савска са сједиштем у Загребу;
    3. Врбаска са сједиштем у Бањалуци;
    4. Приморска са сједиштем у Сплиту;
    5. Дринска са сједиштем у Сарајеву;
    6. Зетска са сједиштем на Цетињу;
    7. Дунавска са сједиштем у Новом Саду;
    8. Моравска са сједиштем у Нишу;
    9. Вардарска са сједиштем у Скопљу.

Територија некадашње Краљевине Србије је била подијељена на четири бановине: (Дунавску, Дринску, Моравску и Вардарску) и Управу града Београда. Територију некадашње Краљевине Црне Горе је обухватала Зетска бановина, којој су припојене: Бока Которска са Будвом и Петровцем; Јужна Далмација (Корчула, Мљет, Пељешац) са Дубровником; Источна Херцеговина (Требиње, Столац, Љубиње, Билећа, Гацко, Невесиње, Фоча и Калиновик) са Чапљином; Рашка област (Прибој, Нова Варош, Пријепоље, Сјеница, Тутин, Нови Пазар, Рашка, Студеница и Ивањица) и Митровица са Косова. Зетска бановина је по територији била преко два пута већа од Краљевине Црне Горе (30 741 км2 : 14 443 км2), као и према броју становника (787 972 ст : приближно 350 000 ст) и са бољим природним предиспозицијама за економски развој.

На челу Бановине постављао се Краљевим указом Бан у сагласности са предсједником Министарског савјета. Бан је вршио највишу политичку и управну власт у Бановини. Први бан Зетске бановине је био др Урош Круљ а његов помоћник Милисав Иванишевић. Законом је било успостављено Банско вијеће Зетске бановине. Чланови првог Банског вијећа Зетске бановине су били:

за мјеста:
Беране: Дабетић Милић, пензионер из Берана;
Бијело Поље: Марић Глиго, трговац из Бијелог Поља;
Блато: Куњашић Јоаким, посједник из Блата;
Дубровник: Мићић др. Мића, адвокат и предсједник општине из Дубровника;
Косовска Митровица: Брушлију Радослав, индустријалац из Косовске Митровице;
Котор: Лазаревић др. Филип, љекар из Котора;
Никшић: Мијушковић Лука, трговац из Никшића;
Нови Пазар: Хаџиосманбеговић Мехмедалибег, рентијер из Новог Пазара;
Пећ: Тимотијевић Ристо, трговац из Пећи;
Пљевља: Мекић Ибро, трговац из Пљеваља;
Пријепоље: Куртовић Раде, књижар из Пријепоља;
Подгорица: Шћеповић Нешо, трговац и предсједник општине из Подгорице;
Сјеница: Павићевић Милан, трговац из Сјенице;
Требиње: Тупањанин Ђорђе, трговац из Требиња;
Улцињ: Ресулбеговић Селим, пензионер из Улциња;
Фоча: Хасић Салих, посједник из Фоче;
Херцег Нови: Јанковић Шпиро, велепосједник из Херцег Новог;
Цетиње: Милошевић Томо, предсједник општине на Цетињу.

за срезове:
андријевички: Лабан Рајо, пензионер из Полимља;
барски: Марић Васо, индустријалац из Бара;
билећки: Попара Јефто, трговац из Билеће,
берански: Кастратовић Симо, професор из Берана;
бјелопољски: Поповић Јоксим, тежак из Оброва;
гатачки: Јакшић Новак, тежак из Корита;
даниловградски: Радовић др Сава, адвокат из Мартинића;
дежевски: Нићифоровић Спасоје, тежак из Постења;
дубровачки: Драговић Иван, посједник из Мочића;
источки: Вулић Радован, предсједник општине из Истока;
колашински: Тошковић Јанко, учитељ из Колашина;
косовско-митровички: Петровић Рафајло, тежак из Јошевика;
корчулански: Цвилићевић др Балдо, љекар из Лумбарде;
которски: Ђунио Рудолф, посједник из Котора;
љубински: Гавриловић Сава, тежак из Седлара;
милешевски: Глушчевић Милосав. тежак из Кам. Горе;
моравички: Спасовић Вукашин, трговац и предсједник општине из Ивањице;
невесињски: Лажетић Михо, трговац из Невесиња;
никшићки: Сочица Мујо, пензионер из Никшића;
ново-варошки: Поповић Војо, земљорадник из Буковика;
пећки: Манојловић Манојло, тежак из Гораждевца;
пљеваљски: Тањевић Јеврем, предсједник општине из Бабовца;
подгорички: Ивановић Милош, окружни начелник у пензији са Медуна;
прибојски: Стевановић Доброслав, трговац из Прибоја;
сјенички: Попадић Сретко, предсједник општине Буђева;
столачки: Вујановић Грга, предсједник општине из Бурмаза;
студенички: Шарковић Тихомир, трговац из Рашке;
требињски: Даниловић Сава, свештеник из Зубаца;
фочански: Хаџи-Вуковић Владо, индустријалац из Фоче;
цетињски: Мрваљевић Периша, учитељ из Велестова;
шавнички: Радовић Јово, свештеник из Црквице;
штавнички: Пантовић Никодим, предсједник општине из Мојстира.

Простор:
Зетска бановина обухвата 30 741 квадратни километар.

Становништво:
По попису од 1921. године у Зетској бановини има свега становништва 782 972 и то: православних 450 691, римокатолика 109 469, гркокатолика 93, евангелика 154, муслимана 221 686, Јевреја 508, разних вјероисповијести 368, без конфесије 3.

Градови – вароши :
Цетиње (сједиште бановине), Андријевица, Бар, Улцињ, Беране, Билећа, Бијело Поље, Будва, Котор, Пераст, Рисан, Херцег Нови, Автовац, Данилов Град, Нови Пазар, Дубровник, Колашин, Блато, Корчула, Косовска Митровица, Подгорица, Пријепоље, Невесиње, Никшић, Нова Варош, Пећ, Пљевља, Прибој, Сјеница, Столац, Требиње, Фоча, Ријека Црнојевића.

Краљевина Југославија

Варошице:
Гусиње, Лијева Ријека, Плав, Мркојевићи, Спич, Рожај, Шаховићи, Доброта, Доња Ластва, Муо, Прчањ, Доњи Столив, Тиват, Спуж, Вела Лука, Велимље, Грахово, Тузи, Чапљина, Рашка, Његуши, Шавник и Жабљак.

Срезови:
У Зетској бановини имају 32 среза (и 6 среских испостава). Доносимо по инспекторатима називе срезова са мјестима њихових сједишта:
Цетињски на Цетињу,
Барски у Ст. Бару (среска испостава у Улцињу),
Бококоторски у Котору (среска испостава у Херцег-Новом),
Даниловградски на Даниловом Граду,
Колашински у Колашину,
Никшићки у Никшићу,
Подгорички у Подгорици,
Шавнички у Шавнику.

Окружни инспекторат у Бијелом Пољу:
Андријевички на Андријевици (среска испостава у Плаву),
Берански у Беранима (среска испостава у Рожају),
Бјелопољски у Бијелом Пољу,
Милешевски у Пријепољу,
Нововарошки у Новој Вароши,
Пљеваљски у Пљевљима,
Прибојски у Прибоју,
Сјенички у Сјеници,
Фочански у Фочи (среска испостава у Калиновику).

Окружни инспекторат у Дубровнику:
Билећки у Билећи,
Гатачки у Гацку,
Дубровачки у Дубровнику,
Корчулански у Корчули,
Љубињски у Љубињу,
Невесињски у Невесињу,
Столачки у Стоцу (среска испостава у Чапљини),
Требињски у Требињу.

Окружни инспекторат у Кос. Митровици:
Дежевски у Новом Пазару,
Источки у Истоку,
Митровички у Кос. Митровици,
Моравички у Ивањици,
Пећки у Пећи,
Студенички у Рашкој,
Штавички у Тутину.

Општине:
у Зетској бановини има свега 305 општина, које су по срезовима подијељене овако:
Андријевички 11
Барски 13
Берански 13
Билећки 5
Бјелопољски 11
Бококоторски 15
Гатачки 3
Даниловградски 10
Дежевски 12
Дубровачки 8
Источки 5
Колашински 8
Корчулански 7
Косовскомитровички 9
Љубињски 4
Милешевски 10
Моравички 14
Невесињски 6
Никшићки 11
Нововарошки 7
Пећки 8
Пљеваљски 12
Подгорички 16
Прибојски 5
Сјенички 12
Столачки 6
Студенички 17
Требињски 8
Фочански 12
Цетињски 11
Шавнички 8
Штавички 8.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

15 thoughts on “Зетска бановина била два пута већа од краљевине Црне Горе

  1. Za montenerinske dusebriznike pitanje sta bi bilo sa Crnog Gorom da nije usla u SHS? U kojim granicama bi bila? U istim, jer nije bilo nikakvog osnova za medjunarodno dozvoljeno prosirenje. Ruske pomoci vise nije bilo tako da takva drzava nije mogla ekonoski opstati u cemu se svi medjunarodni subjekti slazu. Zbog kraljeve nakaradne politike izostali su medjunarodni krediti prije rata, tako da osim ruske pomoci i nesto prihoda od duvana drugo nista nije bilo. Engleskim memorandumom iz avgusta 1916 jasno je receno da takva drzava nema nikakvog smisla i da se kralj mora detronizovati. Kad prevod tih dokumenata bude gotov bice objavljen i to uskoro.
    Vece uvijek znaci bolje a sto CG i prije rata nije imala razvijenu infrastrukturu niti i nagovjestaje o nekoj industrijalizaciji, tesko stanje je bila neminovnost.

    1
    1
  2. Razumijem ove ustaško-komunističke falsifikatore koji sve izokreću, ali zaista je ludilo braniti kralja Aleksandra koji je potpuno uništio Srbe, a najveće heroje (vojvoda Mišić, vojvoda Putnik, Madžarević, Milunka Savić) doveo na rub siromaštva i potpuno ih ponizio i obespravio dok je sa druge strane unaprijedio Hrvate, Slovence i muslimane koji su 1914. klali, silovali i vješali po Mačvi, Podrinju i valjevskom kraju. Zato ga je i stigla zaslužena kazna u Marseju 1934. godine upravo od istih takvih.

    3
    2
    1. Slobodan Jovanović, glavni srpski svedok događaja u Versaju 1919, jasno kaže da kralj Aleksandar nije imao nikakve veze sa stvaranjem Jugoslavije.Srbija se, voljom velikih sila, ništa nije pitala na Versajskoj konferenciji.

  3. Ludi Srbi, prestanite braniti kralja Aleksandra koji vas je svojom pogubnom politikom uništio i doprinio da „gmazovi“ poput botova na ovom portalu danas mogu da nam „serviraju“ svoje sumanute falsifikate o „crnogorskoj posebnosti“.

    3
    2
  4. Veće ne znači bolje. To je u Jugoslaviji bolno spoznala Crna Gora. I danas, nažalost, ima dosta onih koji imaju kompleks malog broja i veličine.

    2
    6
  5. Vidim ovdje kako petparački „analitičari“ tipa Pera i „Mocarta“ zapravo samo brane aktuelni režim pričom o „velikosrpskom hegemonizmu“, floskuli koju su od Austro-Ugara preuzeli svi ovdašnji zločinački pokreti, od ustaškog i balističkog do komunističkog, „drugosrbijanskog“ i „montenegrinskog“. Zaboravlja se činjenica da je knjaz, kasnije kralj Nikola vladao 56 godina, da je bio ordinarni autokrata, da je živio u velikoj raskoši dok je 95% građana tadašnje Crne Gore živjelo u „endemskom“ siromaštvu. Ništa bolje mišljenje nemam ni o turkofilsko-austrofilskim Obrenovićima, pretečama današnjih „drugosrbijanaca“, kao ni o psihopati i bolesno sujetnom i podlom Aleksandru Karađorđeviću koji nas je zbog svoje patološke megalomanije ugurao u jednu vještačku tvorevinu koju nikada nije trebalo ni stvarati. O zločinačkom Brozovom režimu i njegovim crnogorskim komunističkim „telalima“ neću trošiti ni riječi jer to ne zaslužuju.

  6. Trebalo je tradicionalnu Crnu Goru utopiti u srpsku većinu. Neka hvala. Sadašnja Crna Gora nam je sasvim dovoljna.

    1
    6
  7. Crna Gora je ušla u kraljevinu SHS, kasnije kraljevinu Jugoslaviju sa iluzornim očekivanjem o blagostanju, koje je posljedica veličine i snage nove države. Za mnoge je bio argument o završetku misije samostalne crnogorske države da ona nije uspjela da riješi suštinska socio-ekonomska pitanja. Ovakva mišljenja pristalica bezuslovnog ujedinjenja ubrzo su se pretvorila u rezignaciju i razočarenje. U periodu 1919-1941. godine obim državnih dotacija za investicije u Crnoj Gori bio je manji od ratnih reparacija koje joj je trebalo dodijeliti nakon Prvog svjetskog rata.
    Bezimena provincija
    Umjesto očekivanog prosperiteta Crna Gora je doživjela stagnaciju i propadanje na gotovo svim društvenim poljima. Cetinje koje je prije ujedinjenja bilo mali, ali živahni administrativni kulturni i diplomatski centar, pretvoreno je u provincijsku zabit. Za sve vrijeme postojanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a od 1929. godine Kraljevine Jugoslavije, ne samo da je negiran crnogorski kulturni, nacionalni, državni i istorijski identitet nego je i iz svih administrativnih podjela zemje isključen naziv Crne Gore.

    1
    6
    1. Pero – А колико их је добило бесплатно куће и огромна имања по Војводини и другим дијеловима Србије гдје никако није могло бити глади, о томе ћутиш??? Као и о 12 индустријских фабрика које је краљ отворио у ЦГ а које раније нису ни постојале, и о томе ништа од тебе??? Глад је била свуда а не само у ЦГ, послије серије тешких ратова наилази глад као и послије 2 св. рата за вријеме Тита, када је народ још масовније одлазио из МНЕ насељавајући богату Србију… Из горе наведеног може се видјети ко је спасавао гладне грађане ЦГ. А нешто си хтио рећи паметно???

      7
      1
  8. Rasprostranjeno mišljenje, kod pristalica bezuslovnog ujedinjenja, da će problem ishrane nestati odmah nakon ulaska u novu državu, koja je po prostranstvu bila gotovo 18 puta veća od Crne Gore, pokazalo se pogrešnim. Država je pokušavala organizovanjem javnih radova kroz isplatu dnevnica da ublaži problem gladi, ali to se pokazalo neefikasnom mjerom. Stanovništvo nije moglo kupiti nedostajuće proizvode jer su oni bili najskuplji u cijeloj zemlji zbog saobraćajne izolovanosti i cijena transporta u pasivnim krajevima. Kolika je bila nestašica žita govori i podatak da je početkom 1922. godine kada je Vlada ishranu Crne Gore povjerila Savezu zemjoradnika iz Sarajeva, uvezeno 50 vagona buđavog kukuruza kojeg je narod pokupovao uprkos zabrani upotrebe tog žita od nadležnih sanitetskih vlasti.

    1
    1
    1. čega se pametan stidi, budala se ponosi. tako ona narodna kažće . tako i ovi izdajnici CG barjače sa sramotom srpske okupacxije 1918

      4
      4

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *