“Згажена“ је Немачка: Златни “орлови“ доносе бронзу у Србију!

Кошаркашка репрезентација Србије је у мечу за треће место на Олимпијским играма у Паризу победила Немачку, а коначан резултат 93:83 донео је бронзу „орловима“, који су само 60 сати после страшног емотивног пражњења услед „испуштеног“ тријумфа над америчим „тимом снова“ одиграли фантастично и обрадовали нацију.

Играти против најјаче репрезентације свих времена, како је селектор Србије Светислав Пешић назвао „дрим-тим“ Сједињених Америчких Држава, имати га у шаци, па мало уз подршку суђења, а мало на онај огроман таленат којим Американци располажу, испустити победу – уздрмало би сваког. Па и мајсторе кошарке, какви су српски. Али, једно је бити уздрман да не знате шта ћете са собом, а нешто друго када сте решени да свету покажете да вам јесте место на победничком постољу.

Наравно, једно је жеља, а друго могућност, нарочито кад је наспрам вас актуелни шампион света, али… баш то што су – баш Немци били „преокопута“, био је додатни мотив за Србе. Јер, од Немаца се изгубило у финалу прошлогодишњег Мундобаскета, па је ово била и прилика за реванш, и то са комплетном екипом, а не као 2023, када је Бориша Симанић био у време финала у болници, Огњен Добрић на старту теже повређен, а Никола Јокић, испцрљен од готово стотину НБА утакмица, морао да предахне од свега.

Наравно, шампион планете и сам има асове, па су се на крилима Франца Вагнера, Дениса Шредера и тројкама Андреса Обста они држали у животу. А онда се десила и најлепша секвенца ове утакмице, када је почетком треће деонице седам поена у низу дао Алекса Аврамовић, а серију на 10:0 заокружила тројка Добрића за огромних 65:45.

Немци су тада почели да играју изузетно агресивну одбрану, предњачио је Бонга у томе (ређе су му досуђивани прекршаји него што је требало), па је предност Србије почела да се топи, и то док је први плејмејкер „панцера“, Шредер, био на клупи, а Вајлер-Баб одлично организовао игру своје екипе. Да није било тројке Василија Мицића, када су Немци прошли на 70:57, а потом и два пенала, питање је да ли би се, после оних „-19“ немачка серија зауставила на 18:8, колико је износила до краја треће четвртине.

Повратак Богдановића и Петрушева у игру, те и чињеница да су Бонга и Франц Вагнер стигли до трећих личних грешака, мало је олакшао посао „орловима“, који су до тог олакшања стигли сопственим мајсторијама – јер нису попуштали чак и када би шут престао да их служи, или ривал пресингом правио проблеме.

На крилима Јокића, који је у 34. минуту, тада са 17 поена, 10 асистенција и, уз три узастопна офанзивна, десет скокова, постао четврти играч у историји Олимпијских игара који је стигао до трипл-дабла (после Белова, Леброна Џејмса и Дончића), „орлови“ су раширили крила. Одбрана је поново почела да функционише одлично, и то без прекршаја пуних шест минута, а притом је ривал био у све већим потешкоћама, НБА МВП је и сам поентирао, али и разигравао саиграче, па је радост у екипи Србије почела да нараста како се меч ближио крају.

Без проблема са прекршајима, док је ривал имао проблем јер више није имао тајмаута на располагању, Срби су заиграли у свом стилу. Агресивно на својој половини, лукаво на супарничкој. Тако се стигло и до +15 тројком разиграног Маринковића, на три и по минута до краја, чиме је почео да се назире и крај ове утакмице.

Утакмице којом су мајстори кошарке дошли до заслужене олимпијске медаље. Која је, истини за вољу, могла комотно да буде и већег сјаја, али… Шта је било – прошло је. Оно што следи је, заправо већ почело: нова ера српске кошарке. И, судећи по прошлогодишњем финалу Мундобаскета, а овогодишњем „финалу пре финала“ са Американцима и овог дуела с Немцима, та ера делује прилично, прилчно добро.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: