Жичари је мјесто у туристичком, а не рударском центру; Шаровић: УНЕСКО је Жабљак брендирао на свјетску позорницу туристичких добара

Нови извјештај УНЕСКО-а, који је постао званичан прије петнаестак дана, не садржи ниједну реченицу која би оспорила реконструкцију постојеће жичаре Савин кук.

То су саопштили из Туристичког удружења Жабљак, одговарајући на тврдње Владе да су одустали од реконструкције скијалишта на Жабљаку због налаза Савјетодавне мисије УНЕСКО-а за добро свјетске баштине Национални парк “Дурмитор” и вриједну опрему усмјерили ка скијалиштима Жарски и Цмиљаче.

Туристичко удружење привредника Жабљака и грађанске иницијативе Жабљака, свим срцем одавно подржавају реконструкцију постојећих жичара.

„И то из више разлога: јер је могућа реконструкција по УНЕСКО извјештају и самим тим не угрожава њихов останак у истом, економска оправданост улагања у постојеће жичаре на Жабљаку, је неупитна, јер је 80 одсто инфраструктуре која прати скијалиште урађена (приступни путеви, скијашке стазе, водоснабдијевање, електроснабдијевање, паркинзи итд”), тако да није потребно уложити више десетина милиона евра за пројекте који би по вама унаприједили скијање на Жабљаку, кратак временски период реконструкције, учинио би да немамо ниједну изгубљену зимску туристичку сезону, а свједоци смо посјећености скијалишта на Жабљаку током љетње туристичке сезоне и те бројке модернизацијом жичаре би се само увећавале. То су више него довољни разлози предности градње жичара на Жабљаку у односу на друге центре, када говоримо о економској оправданости улагања”, казао је предсједник Удружења Мираш Вуковић.

Из Удружења су подсјетили да су учествовали на јавним расправама, на којима су били министар културе Александар Богдановић, секретар Министарства одрживог развоја и туризма Дамир Давидовић и секретарка за сарадњу са УНЕСЦО-ом Милица Николић, као и представници локалне самоуправе, саопштили да се може извршити реконструкција постојећих жичара у садашњим капацитетима стаза у односу на максимални број скијаша.

“Ви желите да са лажним информацијама учините УНЕСКО, као и грађане Жабљака, непријатељима развоја Жабљака и непријатељима Црне Горе. Ми то нећемо дозволити и борићемо се против сваке идеје која може имати деструктивно дејство по Дурмитор и Жабљак, и остаћете запамћени као влада која је од рударских мјеста жељела направити елитне туристичке дестинације, а од одавно препознатих туристичких центара засеоке, излетишта и катуништа”, навео је Вуковић.

Овим поводом огласио се и професор Раде Шаровић, који је казао да прича око жичаре Савин кук на Жабљаку неодољиво подсјећа на причу о руском војсковођи и кнезу Григорију Александровичу Потемкину, који је био намјесник новоосвојених руских територија сјеверно од Црног мора.

„Тада је Потемкин по пустим степама Јужне Русије наредио да се поред пута импровизују кулисе непостојећих села, са сељацима, пастирима и стадима, само да би руска царица Катарина II, пролазећи туда видела како Русија, под његовим минис(тровањем), цвјета и напредује. Тиме је хтио приказати лажну вриједност освојених крајева. Од 2015. године па до децембра 2020. и ми смо на Жабљаку живјели својеврсно Потемкино село, живјели смо привид који је требао негдје у удаљеној тачки лажих година да се деси. Нажалост у ово Потемкиново село су једино вјеровали функционери жабљачког ДПС-а који су ову фарсу уредно у континуитету потхрањивали и пласирали народу који је у најтежим условима, остао тамо да живи“, истакао је Раде Шаровић за наш портал.

Када се магла разишла и од нове жичаре остала само слика у предизборним панфлетима, десило се, каже он, оно чега смо се највише прибојавали.

„По старој доброј матрици наметнут нам је имагинарни непријатељ у виду нашег највећег добротвора, свјетске организације за заштиту природних добара. У свијету привида и само за привид функционери одлазеће власти су лепршаво обећавали „жељени“ развој дурмиторског подручја. Те њихове жеље су операционализоване кроз изградњу Потемкинових Кентаура који би љепоте природе на Дурмитору „украсили“ металним бунгаловима на Црном језеру, а онда су се предано посветили ловљењу наших ријека у металне цијеви својих хидроелектрана и бомбардовању Сињајевине“, појашњава проф. Шаровић.

Са друге стране, каже он, „УНЕСКО и ми Дурмиторци смо то бранили, чували нашу природу ради наших предака, а за наше потомке“.

„УНЕСКО је Жабљак брендирао на свјетску позорницу туристичких добара и временом је упозоравао да све пројектне активности на овом простору треба да се крећу у оквирима управо тог заштитног знака. Данас имамо ситуацију да се дјелимично слажемо сви. Жичара се може и мора градити. Треба замијенити постојећу руину на Савином куку у оквирима капацитета које данас скијалиште има. Нема отварања нових стаза, нити се мијења природни терен, нити изглед Дурмитора. Ово подржавају и Жабљачани, подржава и УНЕСКО и дјелимично одлазећа власт. Једино се око локалитета споримо. Бивши премијер сматра да рударски крај на висини од 1600 м надморске висине у јужној страни падине треба да се развија планински туризам. Срећа по све нас на Жабљаку, бивши је и овај Потемкинов професта и његова политика заштите Дурмитора“, закључио је проф. Шаровић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: