ИН4С

ИН4С портал

Жигон: У времену када се губи душа, напада се прије свега умјетност (ВИДЕО)

1 min read
У петак вече у препуној сали Парохијског дома у Никшићу, у организацији Друштва црногорско-руско пријатељство, уприличено је ауторно вече „Од Косова до Русије“, једне од наших највећих умјетница Иване Жигон.

Ивана Жигон

У петак вече у препуној сали Парохијског дома у Никшићу, у организацији Друштва црногорско-руско пријатељство, уприличено је ауторно вече „Од Косова до Русије“, једне од наших највећих умјетница Иване Жигон.

У уводном дијелу вечери, Жигон је говорила о својој породици, о својим родитељима Стеву и Јелени, као и о свом прадеди Митру Мартиновићу, који је био војни министра и премијер Црне Горе у вријеме Балканских ратова. Такође био је и један од највећих русофила свог времена.

Како и сам назив гласи „Од Косова до Русије“, Ивана Жигон  нас je пјесмом повела  на путу од Косова до Русије. Током вечери приказан је кратак видео из Иваниног ауторског пројекта, првог балета на гусле под називом „Његош небом осијан“. Говорећи о гуслама, Ивана је између осталог рекла:

„ Управо зато што нијесмо жељели више од једног тона и управо зато што нијесмо жељели да будемо ништа више од онога што јесмо на гуслама се десио управо онај тон који се поклопио са френквенцијом најдубљег промишљања . Зато и мислим да се један Његош могао родити само у Црној Гори и нигдје другдје“.

Говорећи о Његошу, Жигон је истакла да је он за њу највећи  ратник.

„У данашње вријеме када се не уништава само тијело, већ и душа многих народа схватамо да су пјесници попут Његоша најважнији за опстанак народа. Стога је најважније да сачувамо своју душу и свој дух, тако да је за мене Његош  највећа инспирација нашег поднебља. Захваљујем се митрополиту Амфилохију што је благословио наш први балет на гусле „Његош небом осијан“ који можете видјети на Ју тјубу. А којим је обиљежен јубилеј 200 година од Његоша у Народном позоришту у Београду.

Трудићу се да у будућности развијем овај подухват балета на гусле да би читав свијет видио шта су то луче Његошеве и каква је то свјетлост која живи у нама као наслеђе од наших предаха.

У разговору за портал ИН4С, питали смо Ивану шта мисли о ставу званичне Црне Горе према Косову и Русији.

Жигон истиче да њој као особи која се родила у умјетничкој породици, несхватљиво да један народ, једна држава, чији је духовни отац Његош, који је на самрти рекао држите се Русије и биће вам свако добро, одриче Русије. Однос према Русији одувијек је било огледало душе истинског Црногорца.  Краљ Никола био је пјесник и пјевао „Онамо, онамо, да виђу Призрен“, после Његошевих ријечи и ријечи краља Николе сувишно је да нас било ко данас без ријечи, без пјесама, без смисла одводи на супротну страну свијета. Тамо нећемо наћи луче Његошеве.

„Мислим да је то уствари, колико год изгледало нелогично, лочигно је у времену када се све окренуло наопачке. Нимало случајно да баш они који највише воле Русију и који су највише сачували љубав према колијевци духовности кроз своје пјесме, кроз своје гусле, кроз своје обичаје и предања, најприје они издају своје идеале у времену када је све наопако. Зато је тако како јесте“, сматра наша Ивана Жигон и наглашава:

„То је по мени  јако пролазно, бијело ће опет постати бијело, а црно црно. Када људи схвате да је шарена лажа која се зове демократија побркала боје и појмове у нашим главама. Мислим да је дошло вријеме, као када је Гогољ писао о „мртвим душама“, да та моћна на изглед, а унутра инфериорна цивилизација, која пумпа мишиће једном супермену, да би крила своју духовну немоћ креће  да уништи људску цивилизацију. Увјерена сам да инстиктивно крећу да униште људско срце да би сви били тако празни и немоћни као што су они изнутра. У времену када се губи душа, нападају се они са највише душе. Ја тако себи објашњавам зашто је духовно нападнута управо Црна Гора као образац онога појма што други језици немају, а то је чојство, која има и усмено предања које нема у Европи ниједан други народ. Зато је заправо и отпочело са Косова као најбогатији духовни простор са највише манастира, и на Црну Гору са највише пјесама, гуслара и највише љубави“.

Д.М.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *