Зимска краткодневица: Данас је најкраћи дан у години, почела је зима

Ноћи ће постепено бити све краће, а дани све дужи. Ово је посебан дан у години, јер се наука преплиће са древним традицијама из различитих делова света.

Док зимски солстициј означава најкраћи дан у години и најдужу ноћ на северној хемисфери, када се сунце појављује на свом најјужнијем положају, на јужној хемисфери је обрнуто и означава се почетак лета. Ово се односи на око 10 одсто светске популације и на местима као што су Аустралија, Боцвана и Чиле се обележава најдужи дан у години.

Када тачно наступа зимски солстициј

Солстициј се обично догађа 21. децембра, али се некада може десити и 22. децембра. Датум се може померити унапред или уназад за један дан јер се соларна година (време које је потребно да се сунце поново појави на истом месту које је видљиво са Земље након годину дана) не поклапа са нашом календарском годином. Док календарска година има 365 дана, соларна има отпилике 365,24 дана.

Пошто је Земља нагнута око своје ротационе осе, имамо промену годишњих доба. Како се планета креће око Сунца, на хемисфери је зима када је нагнута од сунца, а лето када је нагнута према сунцу.

Израз „солстициј“ потиче од латинског solstitium, што значи „мировање сунца“ – sol значи „сунце“ а sistere „зауставити се“. То је зато што у једном тренутку сунце делује као да „мирује“ на хоризонту, на месту на којем се чини да излази и залази.

Традиције, симболика и прославе кроз векове

Многе културе и религије различито славе овај празник. Древни народи, чији је опстанак зависио од прецизног познавања сезонских циклуса, обележавали су овај први дан зиме свечаним церемонијама и прославама. У духовном смислу, ове прославе симболизују прилику за обнову и нове почетке.

У Старом Риму, овај дан се обележавао такозваним Сатурналијама, које су трајале седам дана. Одавала је почаст Сатурну, римском богу пољопривреде, како би плодови успели у наредној години. Људи су уживали у карневалским свечаностима и чак су прекидали ратовања. Робови су били привремено пуштени на слободу и многа друштвена правила су била занемарена. Египћани су повратак Сунца славили 12 дана, где је сваки дан представљао један месец у години.

Многе друге цивилизације су своје ритуале везивале за зимски солстициј, а њихов главни повод је био страх да се светло које нестаје више неће вратити, уколико људи нешто не учине. Данас се такође у различитим културама и религијама време солстиција се поклапа с важним празницима – у Ирану је Јалда, код Јевреја Ханука (фестивал светла), у Кини је Донџи (име обележава „екстремну хладноћу“ која наступа), преноси Си-Ен-Ен.