Жив је Дража умро није, док је Српства и Србије
1 min read
генерал Дража Михаиловић
На данашњи дан 1893. године рођен је Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у Отаџбини (четнички покрет).
У Други свjетски рат ушао као пуковник а избјегличка влада му је додијелила чин генерала, као и мјесто министра војног. Учествовао је у ослободилачким ратовима 1912-1918.
У међуратном периоду извјесно вријеме био је војни аташе у Прагу и Софији. Са групом истомишљеника одлучио се, након капитулације 1941. на отпор окупатору, што је започео половином маја 1941.
Бруталне одмазде које је спроводио окупатор, временом су га приморале на тактичнији приступ, што ће имати за последицу да су се Британци и Американци временом (током 43. и посебно 44.) одлучили да подрже, по њима ефикаснији, Партизански покрет (Народноослободилачка војска) који је предводио Јосип Броз Тито.
Улазак Совјетских јединица у Србију, у јесен 1944. означио је и слом Михаиловићевог покрета. ОЗНА (Одељење заштите народа – политичка полиција) ухапсила га је 12. марта 1946.
Осуђен је са образложењем да је био сарадник окупатора и ратни злочинац. Предсједник САД Хари Труман одликовао га је Легијом части, постхумно 1948, због спасавања америчких пилота. Рехабилитован је одлуком скупштине Србије из 2004. којом су оба сукобљена покрета из Другог свјетског рата оцијењена као покрети отпора.
Извор: Танјуг
Прочитајте још:
Митрополит Амфилохије: Само праштањем и помирењем можемо градити будућност
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ђенерал Драгољуб Михаиловић наш Чича Дража . Један од најодликованијих србских официра . Родољуб и новомученик облајан од стране непоменичких комунистичких легиона . Британци су успјели да подметну доказаног србског зликовца званог Тито . Терористу обучаваног као ратног заробљеника из првог свјетског рата , од стране совјетске комитерне . Тек је шизофрено лудило код људи у србском роду који и данас у XXI стољећу уздижу Тита . Слава и хвала нашем Чича Дражи . За Крст Часни и слободу Свету !!!
БРАВО ИН4С ЗА ОВАЈ ТЕКСТ !
Који бре партизани?!
https://youtu.be/ukbr1AQbebM
Истина о Четницима:
https://youtu.be/hYnqcJy1jB0
Daj Loncaru oladi malo to sto si na Kosovo naucio zadjeni za pojas !
Imas debelih problema uvjek zatupas neko misljenje koje je u suprotnosti sa istino,imas na to pravo.i tada i sada,samo te neki ozbiljno ze shvaca!Tvoje misljenje je samo o d trenutne politicke korist i nista drugo tako se nemoze niko ozbiljno uzeti za bilo kakvu raspravu,ili razuman razgovor.
Samo ti nastviu jednako ces b iti uvazavan kao Betoven Komlen ili Masa,to je tvoj izgleda plan ?
{„Tvoje misljenje je samo o d trenutne politicke korist i nista drugo tako se nemoze niko ozbiljno uzeti za bilo kakvu raspravu,ili razuman razgovor.“}
{„Tvoje misljenje je samo o d trenutne politicke korist i nista drugo tako se nemoze niko ozbiljno uzeti za bilo kakvu raspravu,ili razuman razgovor.“}
Kannst du es mir erklären, welchen politischen Vorteil kann ich daraus ziehen?
Ich habe 2 Jahren in Berlin und München verbracht. Meine Kollegen luden mich zu Hause ein, wo ich Gelegenheit hatte, mit den alten Nazis zu sprechen. Ich erzählte ihnen nicht von meinen Herkunft, denn es wäre dumm für mich, mich mit dem alten Nazi
zu kämpfen, der im YU-Krieg seine Hand verlor. Auf der anderen Seite, sprach er mich mit Mitgefühl über den ‘alte Schlawiner chetnik’ (slavenski dobrichina chetnik), der einen großen Bart und
beängstigende Augen hatte. Er sprach über die Partisanen, als Sie hier sprechen, die Kommunisten Banditen, die Gottlosen … Sie waren dort, wo ich war (Berlin und München), Sie müssen die Gelegenheit gehabt haben, mit den Nazi-Ältesten zu sprechen, bis sie ausgestorben waren. Was sagten sie zu dir?
Tippfehler: es wäre dumm für mich, mit dem alten Nazi zu kämpfen.
A kako u US stoje sa medecinom, pametnjakoviću?
Jako fin chlanak. Odise istinitim, autentichnim svedocenjem potpukovnika JVO od aprila 1941 do maja 1941 o nekim charkama sa Nemcima, sto se sve zavrsilo na Ravnoj Gori maja 1941. Ovaj deo nije sporan, tachan je, bez osvrta na sitne detalje.
Ehh sad nam recite, protiv koga su ratovali posle 1942? Imate li ikakva autentichna, dokumentovana, arhivska svedocenja da su chetnici vodili ikakve bitke protiv Nemaca i Talijana, posle 1942?
Na bitkama na Sutjesci i Neretvi (mislim da je to bilo 1943) negde oko 20 000 (koliko se secam) chetnika su se proslavili u borbi protiv partizana – rame uz rame sa Nemcima!!
Ako ne osudimo chetnichko kvislinsko ponashanje POSLE 1942, onda nemamo pravo da se bunimo niti protiv Ustasha, ni Balija, ni Domobrana, ni Lobista, koji se zalazu za LEGALIZOVANJE OTIMANJA KIM-a. Sve su to slucajevi casti, odbrana ljudskih sloboda, odbrana nacionalnog ponosa….
Ja razumem one potomke, koje tvrde da su njihovi preci-chetnici preshli na novu taktiku posle 1942, da postede narod. Neka tamo neki Rusi, Ameri i Englezi krvare u Berlinu, i kad se budu iskrcavali u Normandiju, chetnici su bili pametni da sede u shumi i chekaju, da sacuvaju svoje familije da se ne bune i da sacekaju da ih Rusi oslobode. Problem sa tim je sto je to slugeranski, kukavicki, bedni zivot. Na kraju su svi pomrli i partizani i chetnici i Nacisti-Nemci. Ono sto je ostalo vecno je SLAVA BORBE ZA SLOBODU, na koju je CELA JUGOSLAVIJA PONOSNA, ali general Draza, Ljotic, general Nedic, Pop Ljujic, Sekula Drljevic nikad nece imati to pravo zbog svojih biografija POSLE 1942.
Sudjenje Drazi na kraju rata je bilo u komunistickom, dirigovanom sudu. DOS-ov sud 2014 je nasao da procedura na tom sudu nije bila u skladu sa danasnjim sudskim normama i na osnovu toga su ga rehabilitovali! Oni uopste nisu razmatrali DOKAZE AKATA IZDAJE ZEMLJE U 3-GODISHNJEM SLUZENJU OKUPATORU, na osnovu kojih bi bio osudjen i danas, pred najobjektivnijim sudom u SR. Lako je dokazati crno-na-belo da je ubijao (komandna odgovornost) i klao partizane, Muslimane i druge manjine, dok je posle 1942 rame uz rame se borio sa Nemcima. Ako taj objektivni sud ne bi osudio na smrt ili dozivotnu robiju (za saradnju sa okupatorom) Drazu, Ljotica, Nedica, Popa Ljujica i S. Drljevica – onda koga drugog bi mogao da osudi za sluzenje okupatoru i ubijanje onih koji su se SVO VREME RATA borili na zivot-smrt PROTIV KRVNICHKOG OKUPATORA?
Црни човече, како те није страх, кад већ части немаш да баш на данашњи дан толике неистине просипаш о једном од најодликованијих Срба у 20. веку? Која Неретва и Сутјеска? Оног усташе Секулиног Булајића? Па Неретву сте с Немцима договорили усред Загреба, није ли вам Кочи цела делегација немачких официра, усташких сатника и Ханџар бојовника дошла да честита рођендан још на почетку преговора у Доњем Вакуфу, пре нго што сте с Немцима и усташама преко Сарајева одлетели у Загреб, па три месеца шетали штрафтом, и с немачким официрима ишли у биоскоп (Ђилас), посећивали Велебитове родитеље, и још покоја згодна места, а све договарајући се како ћете с Немцима (и ваљда усташама) „оружјема напасти свакога на кога нама (црвенима) укажете, као и Британце када се буду искрцали“… не настаде ли тада она песмица: Ој, другови дајте митраљезе, да тучемо Краља и Енглезе? А, о оп. Шварц коју би да поменеш, та је операција (Немци, Хрвати, муслимани, Италијани) вођена против ЈКВ. То што је ваш несвршени бравар без мајсторског писма и другови му помислио да је добро да удари Краљевску војску с леђа, не би ли се ближе круни и Дедињу примакао, па је у смрт послао целу Централну болницу српске младости и изгубио кажу на Сутјесци 11.500 људи, то је та ратна вештина дилетанта из неког, ако, Кумровца и његових једва писмених (ако и толико) сабораца. Срам да вас буде. Више од 6.000 бораца ЈКВ је тада заробљено и одведено у логоре делом у Грчку, а делом преко Семлина/Сајмишта у Маутхаузен, Дахау, па све до далеког истока Пољске у Стриј, као и војвода Павле Ђуришић, али је број погинулих као и у свакој другој војсци вођеној школованим официрима неупоредив с губицима дилтаната са петрокраком (64/17). Уосталом, и поред преваре и ратних злочина које сте чинили и после потписа ЈБТ у Казерти само вас је трговина Хитлер-Стаљин-Черчил довела на место да 80 година разарате све чега се дохватите, али суд у Нирнбергу је јасно рекао да нисте ратујућа страна већ, како међуратародно ратно право то лепо каже: банда. И то сте до данас остали. Ни јунаштва, ни чојства, само серија ратних злочина од када сте 6. априла као немачки и совјетски савезници издали и заклетву и државу.
Kako se mogu osuđivati njemački nacisti, a slaviti njihove najvjernije sluge i saveznike?
Мислиш комунисте? Па човече Стаљин с Хитлером улази у савез још 1935. и почиње серију процеса против Тухачевског и др којим чисти сав кадар оних који су из Царске војске пришли прво демократама па комунистима, склапа први стратешки уговор, 1939. потписује споразум о подели Пољске и заузимању прибалтичких државица, у октобру 1939. учествује на великој нацистичко комунистичкој паради у Брест-Литовску, све до почетка 1941. преговара о условима за приступање Тројном пакту и пошто га одуговлачи Хитлер га директно напада ју јуну 1941, а да претходно за 1. мај 1941. немачке нацистичке национал социјалистичке и комунистичке интернационал социјалистичке јединице марширају Црвеним тргом у Првомајској паради. О контактима током рата, трговини ко коме вечи део Европе, да не говоримо. Ко је онда саеадник нацистаи био и остао? Или си стао на ономе што ти је учитељица Скојевка сипала у главу о братству-јединсту. Видимо то братство јединство, Аћиф Ефендија доби улуци у Тутину, а Велика Албанија која поби децу и сву нејач у Велици и Полимљу стиже ти на праг. Где су ти велики црвени „антифашисти“? Зашто ћуте од 1991. и потихо се договарају с Алијом и Туђманом?
Ti uoste nemas pojma kako US sistem operishe. Ja sam zaljubljen u US Ustav i kako je US drustvo uredjeno, ali ja pravim veliku razliku izmedju US drustva-pravichnog sistema i US spoljne politike, koja je 100% zasnovana na INTERESIMA. Ehh sad shta je US interes? To je nesto 100% subjektivno. Recimo u US interesu je bilo da sve do 1998 drzi UCHK na listi SD teroristickih organizacija, ad bi godinu pred bombardovanje, preobrazila ih u „borce za slobodu“. Ili ako ti primer Albanaca nije dovoljno uverljiv, uzmi slucaj Milosevica, koji je posle Dejtona slavljen kao veliki „faktor mira“ na Balkanu da bi odmah posle toga u vreme priprema za bombardovanje bio proglasen za „Hitler #2“, „Balkanski Kasapin“.
Sad da to znanje primenimo na Drazu. Odmah posle WWII u US je zavladala ant-komunisticka, anti-komunjarska, sto bi vi rekli, histerija. Bila je trka, ko ce se prvi docepati A-bombe. Mnogi ruski shpijuni su zavrsili u zatvoru. To je bilo vreme Makartizma, gde su komunisticki simpatizeri bili stavljani na crnu listu. U Holivudu Regan, koji ce kasnije postati jedan od najboljih Predsednika u istoriji US, je predvodio progon simpatizera-komunista glumaca. Zamisli!
Predsednik je bio Truman. U to vreme chetnici u US angazuju svoje Lobiste u Kongresu i bez problema su progurali tu medalju Kongresa specifichno datu za zaslugu spasavanje US pilota. Nigde se u obrazlozenju ne pominje da se radilo o borcu protiv nemackog okupatora, jer u US spoljnoj politici taj izraz „okupator“ ne postoji kao losh, pogrdan izraz. Ti kongresmeni koji su glasali za tu Drazinu medalju nisu imali pojma ni za Srbiju, a kamoli Drazu.
Mali primer je Bil Klinton, koga su Milo i DK bili doveli u CG da ga ugoste. Bil se obratio prisutnima u Budvi recima da je srecan shto je doshao u MAKEDONIJU!! On nije ni znao koga je sve bombardovao!
Toliko o Drazinoj US medalji.
Kazes da je Draza NAJODLIKOVANIJI SRBIN! To je smeshno. Pored te opisane hladno-ratovske PR medalje za pilote, koju josh medalju je dobio? Gvozdeni krst? Od koga? Od Crvene Armije? Od Cherchila? Od Grka? Od Makedonaca? Od Crnogoraca? Od Boshnjaka? Od Talijana? Od koga? To je zaista smeshno.
Е, јадо, ни чињенице не знаш, а и с временом лоше стојиш. Шта би Ти, да водиш политику из ЉУБАВИ? Буди Бог са нама, па и у браку је прво интерес, а љубави и ако буде то само Господ може учинити. Само се дете своје воли више од свега на свету, па и од себе самог, све остало је интерес. И интерес, споразум Стаљина и Черчила је пресудио, јер је Черчил дао Стаљину већи део Европе него што је Хитлер до пред сам крај пристајао: Даде и Пољску и Укрјину и тада Чехословачку и Бугарску и Румунију и пола Немачке и цели Прибалтик, и претежни утицај у Финској и све три Е. северне државе и наравно Југославију, а онда су Тито и Стаљин напали Грчку да и њу Стаљину ставе на валов, али је млитави Черчил ипак загризао и Шипћарију с Енвером и Титом најурио, само је она Каравлајина, Цинцарка Мајка Тереза постала Шиптарка заједно с мајком, а брат јој Неџид један од деветорице Титиних авијатичара из српске ескадриле из Скоља коју сте поклонили Шиптарији није хтео да остане у Тирани пошто је прво бомбардовао и убијао Грке, него је заждио авионом преко Јадрана ка Италији, Бог сами зна да ли је успео као што неки кажу, или се удавио заједно с авионом како веле други, Титини.
А што тај Тито не доби нити једно савезничко одликовање за вођење рата од 41-45? Није ни чудо, јер рата по пећинама и није видео. Гинула је залуђена српска младост у бежанији у коју их је самозвани маршал (Хеј, маршал, извикасте Титу за Војводу, геноидног аустроугаског каплара са Цера и Колубаре за Војводу – збогом памети) водао од немила до недрага уздуж и попреко НДХзије све у договору с Павелићем и немачким Нацистима. Него, шта је Броз радио код Павелића на Пантовчаку 12. јула 1942? Објавише се документи биће ускоро две године, али нико од вас не коментарише, појела маца језик? Гвоздени краст је добио овај ваш Аћиф Ефендија што је по Полимљу и Копаонику харао и српску децу спаљивао на ражњу и по црквама.
А ДМ са 34 одиковања међу њима и страна, у рату од Де Гола највише француско одликовање Ратни крст и похвалну наредбу која је читана пред свим јединицама отпора, највише одликовање Пољске од председника Владе генерала Сикорског Virtuti Militari. Највише вас боли Труманово одликовање које су добили највиши и најодличлнији светски синови, ДМу за заслуге у Победи у 2. светском рату, авијатичари су само успут!
ЦИТАТ превода Легије за заслуге, највише одликовање које страни држављанин може добити: Генерал Драгољуб Михаиловић (Dragoljub Draza Mihailovich) истакао се као главни заповедник југословенских оружаних снага и после као Министар војни, организујући и водећи снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. Захваљујући неустрашивим напорима његових трупа, многи амерички авијатичари били су спасени и безбедно враћени на савезничку страну.
Генерал Михаиловић и његове снаге, упркос недовољном снабдевању, ****и борећи се под изузетним тешкоћама, материјално су допринели савезничкој војсци и били учесници у извојевању коначне савезничке победе***.
да поновимо:*** и били учесници у извојевању коначне савезничке победе***
Не чух добро, где је Тити највише америчко одликовање које може добити страни држављанин?! Дакле, титица је могао добити само неко ниже, много ниже, малецно, а и том ратном злочинцу из два светска рата припада један добар Нирнберг, пре него похвале, јер за 4 године рата сатро је десетине хиљада српске младости, његови команданти пред
авали српску нејач и избеглице из Црне Горе усташама у Стару Градишку, покољ који је с азијатсским хордама починио по Србији с више стотина хиљада сатанистички поморених Срба на чијим је костима подигао Нови Београд и све стадионе, насеља, хале и фабрике и за то време није ослободио НИТИ један град, село, место, ништа док му Совјети нису предали градове које су ослободили припадници ЈВО, 34 комада.
Стиди се, прво свога незнања а онда и недостатка воље да пре него што напустиш овај свет упознаш истину. Како ћеш тако зловољан и неук свим тим људима на очи кад дође дан?
{„Стиди се, прво свога незнања а онда и недостатка воље да пре него што напустиш овај свет упознаш истину. Како ћеш тако зловољан и неук свим тим људима на очи кад дође дан?“}
Zasto Tito, kao Komunista-Komunjara nije dobio onu DM US kongres medalju, koju je dobio Chetnik-Bradonja Draza?
Evo ti moje obrazlozenje:
US je moja zemlja (ne SR, CG, RS). Od nje drugu nemam, niti mi treba. Mogu bajke da ti pricam o uslovima za nauku, koje imamo. Mogu bajke da ti pricam o US Ustavu, koji bih od reci do reci prepisao u SR, CG i RS. Medjutim veliki sam kriticar US spoljne politike, DO DOLASKA TRAMPA, kad su se desile TEKTONSKE PROMENE, ponajvishe u spoljnoj politici US. Ta njegova borba sa „mochvarom“ i dalje traje. Nije jasno kako ce se zavrsiti po njega, ali TEKTONSKE PROMENE U PERCEPCIJI-PARADIGMI MISLJENJA u US i Svetu su se vec odigrale.
Chak i Tramp ima US spoljnu politiku zasnovanu takodje na INTERESIMA, gde pod tim podrazumeva – SHTA ON MISLI DA JE U INTERESU US. Nikad nije bio Predsednik US, koji je vise simbolizovao sve shto US znaci: Americhki san.
Ovde u NYC postoji lista od 10 graditelja („Builders“). Tramp je najveci builder u NYC i JEDINI KOJI NIJE JEVREJIN! On je pobedio Mafiju, zatim je pobedio svu svoju konkurenciju (9 posle njega najvecih graditelja-Jevreja). On je potrosio samo svojih $50 miliona (SAM SEBE FINANSIRAO KAMPANJU, NE DUGUJE NIKOME NISTA), a Hilari je potrosila milijardu i dve stotine miliona tudjih para i izgubila je. Kako je vodio svoje firme doi ogromnog uspeha, kako je efikasno, ekonomichno vodio svoju kampanju, tako sad kao Prez vodi ekonomiju US. Nismo niukakvim osvajackim ratovima. Izjavio je da ce povuci svu vojsku i iz Sirije i iz Avganistana. Nema ubijanja pod izgovorom da disciplinujemo diktatore prchvarnica, da instaliramo nase papetare, koji bi zauzdali svoj narod. Ekonomija Kine je strahovito usporila. EU i Nemacka su blizu recesije. US privreda je u ovom prvom kvartalu 2019 imala rast od 3.2%. Svi ekonomisti su zbog globalnog usporavanja, predvideli rast ispod 2%. Omanuli su dvostrko!
Medjutim Klinton-Bush Duboka Drzava mu je napakovala namestaljku tzv „dossier“ (dosie), gde je Hilarina firma iznajmila britanskog obavestajca da izmisli fantazije o tajnoj saradnji Trampa sa Rusima na bazi izmisljenih seks afera, koje inace nisu strane Trampu i u stvarnom zivotu. Specijalni Tuzilac je potrosio 30 miliona za istragu i nasao da su mnogi oko Trampa lagali u toku istrage, varali su na porezu, ali NIKAKVE TAJNE SARADNJE IZMEDJU TRAMPA-TRAMP TIMA I RUSA NIJE BILO. Nula. Zero. Nishta.
Medjutiv isti Pens, Trampov Zamenik-Potpredsednik je posredno odobrio-stao iza IZMISHLJENOG DRZAVNOG UDARA U CG, kad je prosle godine bio u CG. Rekao je, da su Rusi hteli da ubiju pro-NATO Mila i sprece CG od ulaska u NATO. To je bilo posto je Paja svedocio u Suzi-noj ucionici, kako mu je Katnic naredio da rasklopi (izmisljene, imaginarne) puske i „bachi“ ih u neko strano jezero. Postoji US ambasada u CG sa armijom saradnika, NGO…. Naravno da je Pens imao sve te podatke o ovoj SPRDNJI od sudjenja. On i pored svega toga, dolazi u CG i PODRZAVA MILA U BORBI PROTIV RUSA PUTEM IZMISHLJENOG DRZAVNOG UDARA! Jedino nije imao snage da se povrh svega toga sretne i slika sa zadnjim diktatorom u Evropi.
Kongresmen Engel gura u Kongresu Rezoluciju da se Srbi proglase kao genocidni narod, koji je ubijao Albance prilikom odbrane od OTIMANJA KIMA-a! Kolike su sanse za tako nesto? Nisu zanemarljive. Ako ta rezolucija prodje, onda bi bilo vrlo lako da Tachi dobije istu Drazinu Kongres medalju za „SVETLU BORBU ALBANSKOG NARODA ZA SLOBODU PROTIV GENOCIDNIH SRBA“!
Zamisli – NATO 100 puta jachom vojnom silom OTEO KIM Srbiji i sad u US vrlo lako mogu da izglasaju Kongres Rezoluciju da su Srbi dok su se herojski borili na Kosarama da horde Albanaca ne udju iz Albanije preko Pashtrik planine u SR i omoguce NATO vojnu invaziju – sad ce da ispadne prema toj mogucoj Rezoluciji da su tom herojskom odbranom Srbi pocinili u procesu genocid nad Albanijom i Albancima!
Naravno to se opravdava US INTERESOM (U mom je interesu da veceras opljackam banku i ne budem uhvacen). Ja mislim da US SPOLJNA POLITIKA MORA DA BUDE ZASNOVANA NA „JUSTICE FOR ALL“ (pravda za sve), pravdi za Srbe, Albance, Amerikance, Ruse, Palestince, t.j. NA BOZJOJ PRAVDI, jer ta ista Bozja Pravda ( a ne nemoralni interesi, poput otimanja i pljacke banke) ce KAD TAD TRIJUMFOVATI, prema crkvenim doktrinama, kao i prema nauci – Trecem Njutnovom Zakonu Univerzalnog Kretanja. Zasto onda US unutrashnja politika nije takodje zasnovana na interesima, koje bi odredjivala Vlada? To bi bilo protiv-Ustavno, jer je Ustav US zasnovan na pravima datim nama od strane Boga. A sta je sa pravima stranih drzavljana? Zar i njima nije Bog dao neka elementarna ljudska prava, kao napr. da ne budu POROBLJENEI, da ne zive U ENKLAVAMA I NATO PROTEKTORATIMA?
.
.
.
Ti rece da je i brak zasnovan na pocetku na interesima-prorachunima. Ako si tako usla u brak, tesko tebi i tvom braku. Pretpostavljam da si se vec davno i razvela, posto si zgrabila svoj interes i da si potom trazila da se udash za nekoga, za kim „tvoje srce zudi“ da sa njim imas decu i da sa njiim docekas starost.
.
.
.
Isti Bil Klinton je posle bombardovanja SCG, otisao u Atinu, gde su bili zatvorili ulice od protestanata, koji su preko Partenona razapeli ogroman plakat „Ubico!“. Klinton se u Grckoj skupstini izvinuo sto je US pomagala Vojnu Huntu u Grchkoj, koja je izmislila demokratiju. Potom je iste godine odleteo u Johanesburg, gde se takodje izvinuo za pomoc US Aparthejdu. SCG se josh nije izvinuo.
Da li politika US mora da bude takva, da se iz toga izvuce neka kratkotrajna korist i posle 20, 30 godina da se neki treci predsednik izvinjava za zlodela?
Tramp je rekao u kampanji da je OKUPACIJA IRAKA bila najveci blander u US istoriji. Znas li sta to znaci reci u US, posto je potroseno/bacheno u vodu ni zasta 2 hiljade milijardi $ ? To znaci odupreti se tzv Dubokoj Drzavi bez ikakve verovatnoce za uspeh.
Tramp je jedino imao VECINSKI NAROD US iza sebe. Tako je pobedio. Sad svi znaju da je RAT U VIJETNAMU – ONA HAJKA NA KOMUNJARE bio – GRESHKA. Milion pobijenih Vijetnamaca. 50 000 ubijenih US marinaca. Milioni trajno osakacenih, obolelih od raka. Za shta? Da bi danas isti KOMUNJARSKI VIJETNAM bio jedan od najvecih trgovinskih partnera, koji preti da zameni Kinu u snabdevanju US sa jeftinim fabrickim proizvodima!!!
Kako posle svega sto sam ti predocio, za ime Boga mozes da pridajes ikakvu vaznost Drazinoj kongres medalji iz vremena najveceg anti-komunjarskog Hladnog Rata u US?
Umesto toga, skoncentrisi se da iskopas makar jednu sliku, koju bi IN4S okacio na godishnjicu te herojske chetnichke bitke protiv Nemaca. Ako nemate sliku, mora da postoji neki Nemacki dokumenat-papirchic o toj slavnoj bici protiv svojih saradnika chetnika? Nikad niko nije uspeo da nadje neku takvu sliku, neki takav pisani dokumenat.
Na drugoj strani IMASH CRNO NA BELO DA JE 20 000 CHETNIKA UCESTVOVALO ZAJEDNO SA NEMCIMA U OKRUZIVANJU PARTIZANA U BITKAMA NA NERETVI I SUTJESCI. Ne obracaj paznju na Bulajica, obrati svu svoju paznju na ta pisana dokumenta iz Shvapske dokumentacije.
Драги мој пријатељу, рекох да немаш временску перспективу. Вереме Другог рата је време херојске историје, а не постмодерне пост историје и Постистине (беше пре неколико година реч године у англосаксонским земљама). Све си лепо написао и са данашњом анализом не да се слажем већ скоро ништа не могу да додам. АЛИ испустио си сво међувреме, па и оне крључне моменте од оп. Спајалица, оп Гладио, оп Гелен и још пре тога, тренутак у коме је Велики Ајк пао пред заносним черима моћи када је у Дулесовом друштву упознао Гелена у Берлину 1945. и стао опчињен пред моћима Лонгиновог копља. Тај, велики, снажни јунак Другога рата није презао ни од чега да од генерала Патона отме тај симбол и залог Моћи? У тој тачци налази се преокрет који свет, а не само Срби плаћа, од тада је лаж стигла на престо и од тада нацизам побеђује иако Хитлера од тада више нема.
Када будеш имао времена а Ти прочитај Ајков опроштајни говор када силази са места Председника САД 1961, и када признаје да није схватио још 1945. када је ушао у игру моћи, каје се због свега што је учинио до краја мандата, али… зверчицу је пустио, та зверчица и данас хара пошто је прво САД разорила разара и свет. Лонгиново копље сте вратили у Аустрију 1999, и тек тај тренутак означава могућност да се САД може да почне да враћа себи. Да ли је излечење могуће тек остаје да се види, навијам за вас да вас Трамп (или Трумп као кажете) за корак приближи суочавању са собом, па следећи даље за неки корак… само треба да знају, Срби су опасни не зато што имају моћ, већ што и овако никакви и распаднути имају довољно снаге да држе свет, нестану ли с мапе историје ви расејани по свету имаћете прилику да видите може ли се опстати када више нема онога ко пева Господу: Боже Правде!
Али, Ти исписа све да би у два пасуса просуо толико неистина да си и све претходно и себе поништио. Фотографије сте уништавали, као и документа, али нисте могли да уништите оне по САД, Брит. и Немачким архивима. Постоје извештаји савезничких ОСС и Британских савезничких мисија из штаба ДМ. Прочитао си?
Постоје документи, наредбе, депеше о биткама, хајде нешто мање познато, ослобођење Вишеграда, или офанзива на Сарајево у операцији ослобађања залеђа Јадрана за савезничко искрцавање. Сарајевска офанзива 1943. је једина, и поново, једина савезничка офанзива на европским тлу 1943. године; а у тој офанзиви су и Твоји црвени учествовали на немачкој страни раме уз раме са усташама.
Да не буде да причам, а Ти не знаш немачки, ових дана излази књига ДОКУМЕНАТА из немачких архива Борба четника против Немаца и усташа 1941-1945, 550 страна немачких депеша током борби са ЈКВ. Па изволи. На Неретви и Сутјсци већ ти рекох да измишљаш јер су немачка документа јасна – операције се воде против ЈКВ, комунисти се умећу нападом на ЈКВ с леђа и када ЈКВ успе да се пробије, комунисти се нађу у немачком и усташком окружењу.
Тактика напада с слеђа је комунистички специјалитет: То сте радили и у бици за Краљево кад сте окренули ћурак наопако у потоку закласте рањеног капетана ЈКВ Јована Дерока, и док је потојала само песма исто сте тако зачикавали, а онда објави Милош Тимотијевић тротомну Затамњену прошлост, документе и видесмо не само како сте убили Дерока, већ и како сте одмах од првог дана Дероку и ЈКВ подметали његову смрт и како сте издали у нападу на КРаљево, које оста неослобођено. И тако даље, и тако даље… Стотине и хиљаде докумената вас потпуно дезавуишу, данас знамо а тек ћемо сазнати када сва документа буду прочитана и проучена, а где су још она која су још под ембаргом, највише у Русији (а и они данас перу руке од вас), али и у САД и ВБ.
Чудо ће још изаћи, а ви браните свог аустроугарског кољача из Мачве, а и онога што почива у Горњој Аустрији што доби куршум код Кушумлије…. тако да драги мој, не да постоји, него су архиви јасни – трговина Черчил-Стаљин-Хитлер довела је ове непомјанике на власт да униште све српско, иако је КВЈ била једина савезничка снага од Северне Африке до Караванки и Панонског мора, уз оне часне борце који су учествовали у нападима на Немачку.
И да тога нема, остаје да сте 6. априла издали и част и државу да сте до краја 1941. били у служби окупатора, као онај председник Србије Добривоје Видић, да сте до краја рата били службеници Гестаопа и издавали српске родољубе, као она ВераПешић чији се досије још не може добити на читање, да је ваша гестаповка Боба С. издала агента ИС Милана Калабића кога погубише у логору на Дедињу…остају Мартовски преговори, остају споразуми из 1942, остаје …
Издаја се никада не исплати на дуги рок. Данас си ти Американац. Тужно издати претке. Знаш ли где су Ти горобови? А заправо, ниси нигде, јер још нашки збориш и још те нашке теме брину. Хајде мало читај, мало књиге у руке, а не само коментари на теме о којима мало или нимало знаш. Не помажеш ни нама ни себи. Васкрсни с Васкрслим Господом, Христос Васкрсе!
Iako se ocigledno ne slazemo, hvala na lepom zavrsnom komentaru.
Pa ako ke Draža bio saradnik fašista zašto mu onda USA nije oduzela odlikovanje?
A te priče o „herojskim“ borbama partizana koje su proizvedene u kuhinji Bulajićevih filmova mogu proći samo kod teletabisa. Partizani sa potpuno nepismenim kadrom, pogotovo vojnim mofli su samo da manipulišu.
Inače partizan u prevodu znači pripadnik partije.
Kakvi su heroji partizani bili najbolje govori činjenica da je Đilas usred Zagreba 1942-1943 u pratnji uniformisanih ustaša obilazio „kazališta“ a Draža u šumi gladovao, ali je zato po Bulajiću Rex spasio bravara ili ti austrijsko kopile.
Cime se vi zamlacujete kukala vam capra….
У алманаху “Слоге” за 1951. годину објављен је текст потпуковника Мирослава Станковића под насловом “Са Дражом од Брчког до Равне Горе”. Потпуковник Станковић је пратио ондашњег пуковника Дражу Михаиловића од 11 априла до његовог доласка на Равну Гору 15 маја 1941. године. Ово је без сумње најбоље сведочанство свих догађаја, који су били везани за рад и живот Драже Михаиловића у том периоду, како то лепо рече Милорад Лукић, уредник алманаха “Слоге”. Станковићево сведочанство гласи…
Мирослав Станковић: Са Дражом од Брчког до Равне горе
Немачки напад на Југославију 6 априла 1941 затекао је пуковника Дражу Михаиловића на положају шефа Оперативног одељења II армије, чије је седиште било у Сарајеву. Ова армија имала је да брани део граничног фронта према Мађарској, на отсеку Дунав-Барања-Борач код Вировитице. Барањски отсек посео је био десети посадни пук осјечке дивизије, наслањајући се лево на валповачки одред код варошице Валпово, који је био под командом пук. Свете Рајаковића. Осјечка дивизија била је стављена под команданта II армије.
Још није било извршено ни активирање мобилних јединица до формациског састава, а камоли њихово превожење и стратегиски развој на битачкој просторији. Немци су и овога пута изводили тактичке операције искључиво на комуникацијским правцима. Кад се томе придружило и издајство хрватских јединица, команда II армије била је приморана на брзо евакуисање Барање и Славоније са циљем, да се стабилизује фронт с друге стране Саве и Дунава.
Услед такве ситуације 41. пешад. пук, у коме сам био командант IV батаљона, напустио је Барању 9 априла, а 10 априла око 11 часова сав се пребацио преко Дравског моста код Осијека. Ту пук добија задатак да два батаљона, први и други мајора Саве Маринковића и Тихомира Лазаревића, крену у први борбени ред на десну обалу реке Драве, а два батаљона да остану као отсечна резерва на јужној ивици вароши Осијека.
Око 17 часова истога дана добили смо извештај, да су се први и други батаљон, састављени углавном од Хрвата, распали, а да су команданти похапшени од стране Усташа.
Ова вест дала ми је повода да од Срба из Србије, већином кадроваца, који су се ту затекли у пуку на отслужењу рока, и од свих подофицира Срба, формирам један чисто српски одред, сигуран за сваку евентуалност.
До увече тога дана успевам да одржим на окупу цео свој батаљон, се 50 војника Хрвата са командиром десете чете поручником Кеслером, који су побегли Усташама. Међутим, после осам часова увече користећи густу помрчину, разилазе се и Хрвати војници 11. и 12. сељачке чете.
У 22 часа биле су ми прекинуте све везе и са командом пешадије и са командом дивизије…
ЗАСТАВА 41 ПУКА – ЗА ЧИЧУ
Од 22 – 23 часа водио сам разговоре са командантом пука потпук. Рудолфом Укмаром о томе, шта да се сада ради. Кад су сви Хрвати напустили и придружили се Усташама, било је потребно да се спаси оно што се може спасити, а у првом реду највећа светиња пука – пуковска застава. Предложио сам потпук. Укмару да он са заставом крене, под заштитом српског одреда и да се придружимо оном делу војске, која је одлучила да се даље бори против непријатеља. Потпук. Укмар се колебао. Изговарајући се да је уморан, одлучио је да и он остаје и не иде даље, али је пристао да кришом преда пуковску заставу.
Договорили смо се да нам заставу преда кроз собе његовог штаба. Позвао сам наредника Божу Перовића да прими заставу. Перовић је дошао под прозор и из руке команданта примио пуковску заставу, пољубио је и поносно носио до краја.
Ова застава прва се залепршала на Равној Гори.
Та иста застава пратила је Чичу кроз све његове борбе, победе и страдања и пала је у руке непријатељу исти дан, када је та судбина задесила и самог Дражу.Са њом је пао и њен храбри заставник Перовић тада већ као кап. II класе.
У 24 часа одред Срба војника верних Краљу, застави и отаџбини, кренуо је пут Босне, пошто је пре тога разоружао митраљеску чету, повадивши из митраљеза затвараче, оставио десету митраљеску чету без аутоматског оружја, а издајнички штаб пука оставио на Голдштајновој пустари. Један једини Хрват придружио се нама. „И ја идем с вама и остајем веран Краљу и отаџбини. Мени су Хрвати убили оца”. То је био потпоручник Ленац.
Пре нама је било 50 км пута до Босне, кроз Независну Државу Хрватску. Нисмо знали шта нас све на том опасном простору очекује, али смо били срећни што смо се решили издајника.
Месечина као дан. Пут Осијек – Винковци. Мртва тишина. По пољима јуре коњи из напуштених комора и других јединица, а наш одред жури и граби, не би ли што пре стигао свом циљу.
11 априла, око 2 часа изјутра, срели смо се јужно од села Бресја са противавионском батеријом капетана Цигановића, која је управо силазила са положаја на друм и спремала се за покрет. Испричао сам Цигановићу наш случај и замолио га да прими моје људство у камионе, што је он одмах допустио. Распоредили смо људство по камионима, упалили моторе и кренули. На друму смо оставили коње и кола, која смо дотле водили собом.
Са свитањем дана стигли смо у Винковце. Тек овде смо видели сву трагедију једне војске у расулу. Пут ка Брчком сав закрчен колонама, које се, збијене, полако повлаче. У Винковцима су Хрвати већ били образовали своју команду. Командант места био је пук. Јосип Трупац, његов помоћник генералштабни потпук. Стјепан Најбергер. Хрватска команда издала је наређење да се Хрвати издвајају и упућују у ново формиране хрватске јединице, а да се Срби разоружавају. Међутим, користећи опште расуло и гужву, пробили смо се кроз Винковце и једва стигли до пред Брчко око 9 часова пре подне.
У варошици Жупања капетан Цигановић нађе свог команданта дивизиона, мајора Угљешу Ћосића. Зауставили смо се пред мостом на Сави код Брчког, чекајући на ред да пређемо мост. Пред самим мостом приметили смо команданта армије. Рапортирао сам му, а он ми је одговорио да му се јавим кад стигнем у Брчко.
Прешли смо мост и стигли у Брчко, где сам разместио свој одред по кафанама и отишао да се јавим команданту армије.
СУСРЕТ СА ДРАЖОМ
Штаб армије био је смештен у згради среског начелства. Кад сам ушао у зграду, затекао сам постројено више нижих официра и подофицира из разних јединица. Чекали су да реферишу команданту сваки о свом случају. Место команданта у сали се појавио пуковник Дража Михаиловић у униформи официра планинског пука. Обрадовао сам се кад сам га видео, јер сам га познавао још из 1926 – 27 године, када сам био у војној академији.
Пришао ми је и упитао ме озбиљно, али благо, шта је било са мном. Испричао сам му све шта сам доживео са својим одредом. Кад сам му споменуо Винковце, он ми рече: „Да, да и нама су Усташе у Винковцима заробиле цео пртљажни део те сам и ја остао без својих ствари. Нека се ваш одред данас одмори, а поставите само патроле нека крстаре по вароши. Ви пак прикупљајте војнике, који су остали без својих команди. Штаб нема личне заштите, те ће ваш одред од сада да врши ту дужност, а ви ћете сва наређења да примате од мене”.
Дан и ноћ прошли су на миру. Цело то време пролазиле су кроз Брчко наше јединице, које су се повлачиле из Славоније.
12 априла око 7 часова изјутра отишао сам у штаб да примим наређење за рад у току тога дана. У штабу сам чуо да ће начелник штаба генерал Магдић тога дана да отпутује у Сарајево у болницу. Жалио се да га боли уво… Као Хрват није нашао другог начина да се извуче из Брчког. Дужност начелника штаба преузео је пук. Дража Михаиловић.
Истовремено сам сазнао да штаб нема никакве везе са врховном командом и да се ни до данас не зна ко је управо начелник штаба врховне команде.
ДРАЖА ПРЕУЗИМА КОМАНДУ
Јавио сам се Дражи који ми је наредио, да до 10 часова са мојим одредом поседнем у ретком строју десну обалу реке Саве, десно и лево од самог места: „У току дана издаваћу вам на време потребне допуне, пошто ћу бити у вашој близини”.
У 10 часова наша артиљерија ставила је под ватру пут Винковци – Брчко ка Жупањи. Једним противавионским топом, постављеним уз сам мост, управљао је лично сам Дража и сам регулисао ватру. Затим је лично отишао да на лицу места изда заповест пук. Фети Спајићу, команданту армиског коњичког пука, да затвори правац ка Бијељини. Ознојен и задихан, враћао се преко Савског Моста да се лично увери да ли су извршене све потребне припреме за рушење овог моста. Тачно у 12 часова, уз огромну детонацију, мост се повија и затим руши у Саву.
Настаје тајац на целом фронту. Ни пушка да се чује.
Осматрамо дурбинима. Славонска равница пуста, нигде живе душе. На путу такође никаквих покрета. Немачка авиација активна, а њихови авиони само крстаре и надлећу на све стране.
Састајемо се ту некако око моста. Посматрамо како понтонири бацају у Саву понтонирски материјал, да не би пао непријатељу у руке. Дража, утонуо у мисли, узима лулу, поново је пуни дуваном, па ће при том: „Tешко је командовати деморалисаном војском”. Рекао сам му да сам разговарао са Митром Митровићем и да ми се он жалио како коњи три дана нису ништа јели, да су коњи, а и људство посустали и да сада пук ништа не претставља.
Само што завршисмо овај разговор, када се Славонском равницом проломи дотадашња тишина. Зацикташе митраљези, запрашташе пушке, али тамо у даљини, ка Жупањи. Што је време даље одмицало, ватра нам се све ближе приближавала. Осматрамо дурбинима. Виде се покрети, но нема Немаца. На оностраној обали већ се појављује комора.
Покушава да пређе преко моста, али је мост већ био порушен. Дозивамо се преко Саве и питамо које су то јединице. Долази нам одговор да је то 60-ти пешадиски пук, под командом потпук. Александра Унгара и да је њихов 4 батаљон у заштитници која води борбу са Хрватима.
Да бисмо заштитили прикупљање пука с оне стране обале, то смо с ове стране отворили ватру и под заштитом наше ватре пук отпочиње да се превози са једном речном лађом и чамцима, под личним руководством пук. Д. Михаиловића и истога дана око 17 часова пук је пребачен, без икаквих губитака.
У 17,30 Дража упознаје команданта босанске дивизије са досадашњом ситуацијом, а мени је наредио да прикупим одред и сачекам наређење за покрет.
У 19 часова кренули смо аутомобилима за Грачаницу, где је у току дана био пребачен штаб армије. Преноћили смо у Грачаници. Ноћ је протекла у миру.
На први дан католичког Ускрса 13 априла Дража је добио наређење од команданта армије, да од мога одреда, људства 72. пеш. пука, армиске ауточете, два вода притивавионских митраљеза из армиског противавионског дивизиона и получете борних кола из батаљона борних кола, формира у току дана један брзи одред са задатком, да успостави ситуацију на левом крилу армије, на правцу: Добој – Дервента – Бос. Брод.
Одред је био формиран у току тога дана. Ноћу смо кренули према Дервенти. 14 априла око 3 сата стигли смо у Дервенту на 5 – 6 км, где смо се до 5 часова одмарали у једној шуми.
Са свитањем зоре кренули смо ка Дрвенти.
Курири из неких јединица поднели су Дражи извештај, да је Дервента већ у рукама Хрвата.
Дража наређује да се Дервента заузме по сваку цену и да се ослободи правац ка Бос. Броду. За извршење овог задатка упућује у претходницу чету пешадије на аутомобилима, вод борних кола и вод противавионских митраљеза.
Отпор се даје из кућа. Уличне борбе трају кратко. Усташе беже, неки се крију по кућама, а једна група која се била забарикадирала у слагалишту преко од станице, још је давала отпор. Водник дервенског жандармериског вода, мислим да је био пор. Мирко Марушић, са жандармима и војницима из нашег одреда упада у саму зграду и кроз прозоре избацује живе Усташе.
Са правца села Плехана добијали смо опет ватру, но њу смо брзо сломили.
Пред Бос. Бродом опет борба. Немци су на Сави подизали понтонски мост, а Хрвати су их превозили чамцима. Ово је рађено под заштитом немачке авиације. Поједини немачки авиони спустали су се до на 50 м. изнад земље и митраљирали нас. Са околних брда Усташе су отвориле ураганску ватру на нас.
Дража је трчао са положаја на положај, наређивао, поправљао распоред, бодрио, храбрио… Посустали смо од умора, а били смо и гладни. Храна ће да нам се дотури чим падне мрак, а њега, Дражу, старог ратника, хероја и јунака, нису замарали ни глад ни борбе, нит пак напори. Пошто је наш одред био свршио добијени задатак, дошле су у 21 час друге јединице да нас смене.
Док је Дража овде водио борбе, Немци су већ били ушли у Сарајево и Бањалуку.
У 23 часа кренули смо за Добој и даље у саставу штаба армије. У Добој смо стигли 15/4 око 7 часова. У Добоју и његовој околини било је пуно наше војске, можда 60 – 70.000 људи.
На челу колоне био је Дража. Зауставили смо се на путу Добој – Маглај. Око осам часова почела је да делује наша артилерија, али у коме правцу, ни сами не знамо. После овога чула се и јака митраљеска ватра. Истрчао сам на чело колоне да упитам Дражу шта треба радити. Наредио ми је да пренесем наређење да сви војници, а и старешине, припреме ранчеве, па за случај потребе да одмах напуштају возила.
Саопштио сам наређење. Одред је кренуо у насилно извиђање према станици Шеварлији. Наша борна кола већ су била онеспособљена. Митраљеска послуга: неки већ изгинули, Хрвати напустили оружја и побегли. Поручник Илић заменио нишанџију и туче станичну зграду, коју Немци већ поседују. Официри Хрвати, у највећој ватреној вреви, вичу: „Примирје! Примирје!” Неке смо казнили на лицу места.
За тренутак морали смо да напустимо моторна возила. Куће су нас штитиле од немачке убитачне ватре. Били смо тучени од стотину митраљеских и топовских цеви, јер се пред нас била испречила једна цела немачка оклопна јединица, која је долазила из Бањалуке пеко Теслића, долином реке Босне и пресекла нам пут ка Маглају. Када је борба била на врхунцу, видело се да се не може борити голим грудима против челика. Цео одред налазио се у једној безизлазној ситуацији. Позади нашег садањег положаја налазила се једна издужена и пошумљена коса, но до ње је требало прећи брисане просторе од 6 – 700 м, који су тучени јаком ватром из немачких борних кола. Упалили смо своје аутомобиле. Мунициски аутомобили изазвали су страшну експлозију. Као по команди, Немци су тренутно прекинули ватру. Искористили смо овај тренутак и повукли се. Хрвати који су били остали у овом одреду такође су искористили прилику, али се нису повукли са нама, но су отишли у загрљај Немцима. Од Хрвата је са нама остао само потпоручник Владо Ленац.
Дан је био на измаку и мрак је почео да се пушта. Добој је био осветљен. Био је већ у немачким рукама.
Окупили смо се на једном пропланку и пребројали се. Од одреда није била остала ни половина.
С нама су Хрват Ленац и Словенац поднаредник Улман. Наложили смо ватре да би се мало просушили, јер нас је преко целог дана тукла хладна пролетна киша, а и да бисмо нешто јели, што смо код себе имали.
Тачно у поноћ кренули смо вододелницом реке Спрече и Криваје.
16 априла 1941, око осам часова, наишли смо на једно српско село, посустали од умора, неспавања и глади. Дража је наредио да се разместимо по овоме селу, а да би се војницима што спремило за јело дао је својих последњих 2000 динара које је имао код себе са речима: „Немам више. Ви официри прикупите још између себе, али од војника не тражите, јер они немају. Купите хлеба и неколико оваца, па нека се спреми ручак.”
Овде смо проданили и одморили се, а увече смо кренули у суседно село.
17 априла дошао нам је жандармериски кап. Милојко Узелац са кап. Петром Дејановићем и са још неколико жандарма и донео 300.000 динара, коју је суму предао Дражи за исхрану људства овог одреда. Кап. Узелац остао је све до краја у штабу и прозван је „Tарас”, јер је личио на Тарас Буљбу.
20 априла били смо у селу Петрово Село. Ту нам је дошао кап. Игић благајник босанске дивизије са новцем од два милиона динара, али је сутрадан побегао од нас и у селу Горње Драпшине убили су га његови пратиоци и опљачкали новац. Дошао нам је и Фрањо, марински наредник.
Наше патроле крстариле су околним брдима и доводиле наше залутале војнике из других разбацаних или већ заробљених јединица. Довели су нам и два наредника на коњима из коњичке краљеве гарде. Саслушали смо их, а они су изјавили да је њихова бригада 15 априла разоружана код Љига, а да су они родом из Травника и да иду својим кућама. Пустили смо их да иду пешке кућама. У њиховим бисагама нашли смо плакате о нашој безусловној капитулацији. Дали смо их Дражи. Пошто је прочитао један примерак наредио је да се одред построји на једној ливади, а онда је одржао следећи говор:
„Jунаци! Наша је влада, као што видимо из ових летака, срамно потписала акт о нашој безусловној капитулацији пред немачком оружаном силом. Ја ту капитулацију не признајем. Жив се Немцима нећу предати. Немачка мора да изгуби овај рат . Енглези су наши савезници. Оваква хетерогена војска каква је била наша, није била способна за никакву борбу. О томе сам ја писао и говорио, али… Ово није био рат, ово је била забуна. Ми ћемо се организовати и повести герилску борбу против окупатора, према нашим могућностима. Када наши савезници Енглези буду чули за наше постојање, они ће нас помоћи.
Малена Србија водила је Први и Други балкански рат. Први светски рат. Из ових ратова она је изишла као победница. Својим савезницима показала је пуну верност, а српски хероизам задивио је цео свет и показао свету како се гине и мре за слободу. Ми ћемо се и овога пута борити за нашу слободу, за бољу и срећнију Југославију.
Живео Краљ! Живели наши савезници Енглези!”
Тога дана прикључио нам се и добојски четнички одред са око 30 четника, а старешина им је био војвода Митар.
Дражин говор учинио је дубок утисак на наше душе и више није било колебања. Сви смо имали поверења у нашег Дражу и били готови да сви са њим радије изгинемо, него да паднемо Немцима у руке. Дража је био симбол части и слободе. Кроз његова уста проговорио је у том моменту цео српски народ. Где он, ту и ми. У ватру, у воду, свеједно, он је с нама.
21 априла седели смо тако поред ватре, све сами официри и кували кромпир за ручак. С нама је био и Дража. Он се није одвајао од нас. Доручковали смо, ручали, вечерали и спавали, све заједно, те тако није имало потребе на нас позива, но кад је имао нешто да нареди чинио је то када смо тако били окупљени. Овом приликом рекао нам је:
„Mи морамо да се успротивимо Немцима. Сутра ћемо да рушимо жељезничку пругу Завидовићи – Хан Пијесак.” И свакоме одреди улогу у овом послу. Марински наредник Фрањо примио се да на станицама демолира и скине телефонска и телеграфска постројења.
22 априла кренули смо из овог села и усред бела дана дошли смо до означене пруге. Извршили смо припреме на једном узвишеном обронку, одакле смо имали преглед од Завидовића па до Симиног Хана. Пропустили смо један воз из Завидовића који је био пун наших војника. После пола часа спустили смо се на пругу. Сва одељења заузела су свој одређени распоред. Прво смо пресекли телеграфско – телефонске линије. За рушење пруге нисмо имали никаквог експлозива, већ смо исту поткопавали испод шина и онда шине изваљивали дирецима из њиховог лежишта. На разарању ове пруге радили смо два дана и две ноћи. На станицама Симин Хан, Каменско, Солум и Олово, демолирали смо телефонске и телеграфске апарате и учинили их неупотребљивим.
Из села Каменско Хрвати су отворили ватру на нас, али после пола сата борбе оставили су нас на миру.
24 априла разместили смо се по сеоским кућама у српском крају Солума. Немци су из Олова позвали Муслимане у борбу против нас. 25 априла Муслимани из Олова, пошто су примили оружје од Немаца, напали су нас. Како су биле постављене заседе и како смо се надали да ће да нас нападну ( јер су нас Срби обавештавали), дочекали смо њихов напад, разбили их и све натерали у бегство. Увече истога дана стигли смо, мислим, у село Мислово, на путу Зворник – Сарајево.
26 априла извршили смо препад на једну немачку колону северно од Хан – Пијеска за око 6 км од овог места. Ту смо се снабдели са потребним стварима, а препад смо извршили успешно и без икаквих губитака по нас. Изгубили смо се кроз шумски честар и у подне стигли смо у село Кусаче. Сељаци су известили Дражу да Муслимани из села Жепче већ нападају српска села, да су неке Србе побили само зато што су Срби, а и да су почели да пале српске домове. Дража нареди да се опреми једно јаче одељење и да оде у село Жепче са задатком, да из овог села доведе два највиђенија Муслимана. Увече су довели два Муслимана и Дража их лепо прими у кући неког Ристе.
У братском разговору и благо им је као и ово: „Ви нас Муслимани прозвасте четницима. Ни четници нису наносили никаква зла своме народу, већ су падали и гинули за његову слободу. А ми смо југословенска војска у отаџбини, која никада неће да капитулира пред Немцима. Ви сте већ почели да правите зулуме. Кажем вам: чувајте српска села као и своја. Не заводите се немачким лажима, јер су они исто толико ваши непријатељи колико и српски. Они су дошли и отићи ће, а ви ћете опет остати овде. Него, памет у главу, па пазите шта радите. Ако данас нестане српско село, сутра ће нестати муслиманско и тако ћете се потаманити у овом крају.”
После овога наше патроле опет су вратиле ова два Муслимана у њихово село.
Ту смо преноћили, а 27 априла пребацили смо се у село Северско. Муслимани су нас међутим тужили Немцима и Немци су из Рогатице пошли у потеру за нама. Из борних кола Немци су тукли гола брда.
У току ноћи прикупили смо се на Дрини код села Старог Брода, и до сванућа 28 априла већ смо били с оне стране реке Дрине. Распоредили смо се у једном српском селу. Тога дана стигао је мајор Миодраг Палошевић, командант петог јуришног батаљона са кап. Миленком Релићем и са око још 30 војника и подофицира.
Добојски четнички одред војводе Митра остао је у Босни.
Првог маја били смо у селу Врежњу – Заовина. Овде смо остали до трећег маја, посветивши ове дане нашем уређењу: парење, шишање, бријање, оправка обуће и друго.
Трећег маја имали смо конференцију да би се донела одлука за наш будући рад. Прво смо претресли ситуацију. Имали смо обавештења да за сад у Србији нема јачих илегалних одреда под оружјем, да је војвода Коста Пећанац био у Рачанском манастиру, али да је отишао на Копаоник, да се ген. Љуба Новаковић са нешто војника налази на Букуљи, да је немачки заповедник Србије генерал Бадер издао проглас да ће за сваког погинулог Немца стрељати 100 Срба, за рањеног 50, а за саботажу такође 50 Срба. Том приликом Дража нам је рекао: „ Наш задатак на првом месту биће да спроведемо нашу организацију. Практично узевши сада у Европи нема фронта. Догађаји ће се развијати временом и време ће нам рећи све.”
После се прешло на избор краја где да се пребацимо, одакле би под бољим условима могли да радимо ( Равна Гора је случајна и не унапред припремљена). Једни су предлагали да се иде на Копаоник за Костом Пећанцем, други на Златибор. Ја сам предложио да се иде на Рудник, из ког крају су већ потекла два српска устанка. Мој предлог је био примљен.
Због наговештене потере од стране Немаца из Кремне, кренули смо трећег маја у 17 часова да се испнемо на врх планине Таре. Водич нам је био неки Зека.
Четвртог маја мајор Палошевић ми је предложио да са још два официра одем у Бајину Башту и подигнем сав новац из пореске управе за потребе одреда. Категорички сам одбио овај предлог, не из страха, него из других разлога.
Тога дана увече известили су нас, да Немци припремају напад на нас и да ће исти да уследи можда још сутра. Раном зором кренули смо одавде у правцу Калуђерских Бара. Код села Шљивовца неко је припуцао на нас. Примили смо борбу која је само кратко трајала.
На Кондару смо дочекали Ђурђевдан. Кретали смо се ка Руднику скоро неузнемиравано. Стигли смо на Рудник 15 маја. Остали смо неко време у селу Заграђе, а потом смо прешли на Равну Гору, која се налазила на падинама планине Повљена. Тако је Дража дошао на Равну Гору.
Одавде почиње друго поглавље његовог мученичког и патриотског рада.
Потпуковник Мирослав Станковић: „Са Дражом од Брчког до Равне горе“ (Алманах „Слоге“ за 1951. годину, PERTH, Western Australia, стр. 63-71).
Ebo vas Draža i ostali koji su podijelili srpski narod
Moš mislit da ti kvisling bude idol?!
Tako je, stvarno ste se obrukali kad su vam Krsto i Sekula idoli…
Za Kosljina i sve ostale komunjjare kako tamo tako i ovde
General Draza je bio na poternici nemaca kao i onaj bravar koji je ubijao srbe za vreme Velikoga rata po Macvi. A taj isti Draza je dobio kongresnu medalju za spasavanje saveznickih pilota koje je spasaovao od nemaca a ti piloti rusili Srbiju na bravarevu molbu. Eto toliko
komunjare-zlikovci-Udba-petokrake-bravar…. zaboravio si da dodash: bradati, prljavi chetnici-koljachi-seljachine-kame kokarde…
.
.
.
Ne znam da li si zapazio moj predlog, da se za vas odvoji posebna „AV AV soba“, ali IN4S ne haje za moj predlog, vec vam objavljuje komentare zajedno sa ostalim normalnim osobama. Lepota te ideje o AV AV sobi bi bila, sto bi tu ishli da jajemo jedni na druge do mile volje.
{„Бруталне одмазде које је спроводио окупатор, временом су га приморале на тактичнији приступ, што ће имати за последицу да су се Британци и Американци временом (током 43. и посебно 44.) одлучили да подрже, по њима ефикаснији, Партизански покрет (Народноослободилачка војска) који је предводио Јосип Броз Тито.“}
Bilo bi lepo da malo pojasnite ovaj gore deo. Bash me zanima kako cete to pojasniti sa cinjenicama bez karakteristichnog bljuvanja uvreda o „komunjarama-zlikovcima-Udbasima-chetnicima-bradonjama-koljacima…“, koje je Milo jako veshto koristio da podeli CG na 2 dela, svih oivih 30 godina.
Ja bih to objasnio ovako:
Istorijska je chinjenica da su chetnici, okupljeni oko oficira stare Jugoslovenske Vojske na pocetku digli ustanak, paralelno sa partizanima. Chak su vodjeni pregovori da se dva antifashistichka pokreta ujedine. Da to nisu bili 2 antifasisticka pokreta (na pocetku) ne bi partizani vodili pregovore da se ujedine sa njima. To je greska komunisticke istorije, sto su izbacili taj deo istorije iz nashih udzbenika, servirali nam crno-belu sliku njihove istorije, umesto da tome daju jako veliki prostor, kao nesto shto nas sve objedinjije.
Istorijska cinjenica je nadalje da su, kako lepo-uvijeno gornji chlanak kaze, chetnici bili zaplaseni-pokolebani pod nemackim krvavim represalijama (100 Srba civila za 1 Nemca vojnika) pa su preshli vec 1942 na uvijeno receno – „тактичнији приступ“, prema IN4S, sto u prevodu na srpski znachi – postali su SLUGA OKUPATORA, sve do kraja Velikog Rata. Znate kako mozete najbolje da se uverite u to?
Prisetite se da posle 1942 chetnici nisu ucestvovali NI U JEDNOJ BICI NI PROTIV NEMACA NI PROTIV TALIJANA! Da je tako nesto postojalo, IN4S bi na svaku godishnjicu te junacke bitke chetnika protiv Shvaba i Talijana objavljivali po dve tri slike te bitke i slike chetnichkih komandanata, koji su se najvishe proslavili u bitkama protiv Nemaca i Talijana. Nula. Zero. Nada. Nista. Nijedna slika u borbi Nemaca i Chetnika, posle 1942. Na drugoj strani Nemci cesto pokazuju slike iz njihovih arhiva, gde se vide chetnicki vodje u drustvu sa Nemackim staresinama.
Prisetite se da je cak Kralj Petar iz Londona smenio Drazu, oduzeo mu chin zbog saradnje sa Nemcima. Nije vishe djeneral.
Prisetite se da su Engleska i US dali svoju podrsku u zadnjoj TRECINI RATA PARTIZANIMA, KAO JEDINOM ANTIFASHISTICKOM POKRETU U YU, U TOM VREMENU.
Prisetite se Nemackih, nacistichkih arhiva, dokumenata, gde se vide chetnici zajedno sa Nemcima u prijateljskom druzenju, gde nema nikakve dokumentacije o borbama sa cetnicima izuzev sto postoji nagrada za hvatanje Draze na pocetku rata.
Prisetite se povlacenja Chetnika na kraju rata, gde su bezali? U antifashistichku Majku Rusiju? Ne, U shvapsku Austriju i potom u Nemacku. Dva strica mog oca, obadvojica chetnici – kao dvadesetogodisnjaci su prebegli preko AUS u BRD, gde su se oba ozenili Nemicama. Kasnije u vreme besnog anti-komunistickog rata su presli u Geri, Indiana, US. Kad su umrli, sahranjeni su u groblju pored srpske crkve u Chikagu. Ta chetnicka emigracija je digla 5-oktobar u SR, „Otpor“, DOS. Oni, chetnichki potomci u US i danas cine stozer ODBRANE SRPSKIH INTERESA na globalnom planu. Nesto kao ova situacija na IN4S-u.
.
.
.
Tako zbog nemoci da se suochite sa istinom, koju ja iznosim, dolazimo do smesne situacije: Imate napr Sheshelja, veliki moderni chetnichki Vojvoda javno govori o chetnichkom Velikanu Ljoticu kao o IZDAJNIKU, KOLJACHU i cela plejada pljuvanja… Medjutim isti Sheshelj je bio da se rehabilituje drugi chetnichki general Nedic, koji iako klasifikovan od Sheshelja i novih DOS-demokrata (Dosmanlija) kao chetnik-josh jedan general Vojske u Otadzbini-antifashista, je VERNO SLUZIO NEMCIMA U BG SVO VREME RATA). Onaj dosmanlijski sud koji je rehabilitovao Drazu kao pravog do kraja zivota antifashistu, jos se muci da li da proglasi istinskim antifashistom i Nedica. I na kraju pazite ovaj „konandram“ (nemogucnost): Vojvoda Sheshelj i ostali „ravnogorski cetnici“ sad se kunu u „Majku Rusiju“!
Da zakljucim, moji preci partizani-komunisti su bili glupi sto nisu mogli da vide da ce „diktatura proletarijata“, kao i svaka druga diktatura pasti svuda u svetu. Komunizam je carstvo za lenje i glupe. Za prosperitet celog drushtva potreban je „greed“ – lakomost, koja mora da se zakonski kontrolishe. To je chak shvatila i komunistichka Kina. Ne mozes ljude da molish ili terash da rade „kao Crnci“. Jedino mozesh da ih naterash da „crnche“ preko „incentives“ – novcanog i drugih sl stumulansa. U tome su komunisti bili budale da to ne vide, predvide, vec su stvarali nazadno, nedemokratsko, korumpirano drustvo slugerana, poltrona, klika, nesto sto je Milova Hobotnica, koja se samo prefarbala u Evro-Atlantsku NATO Hobotnicu.
Ali ono sto nikad necete moci da napljujete, isprljate, izblatite, na-lazete, iskrivite jeste chinjenica da su partizani od prvog dana do ulaska Crvene Armije u BG – uvek bili NEUNISHTIVI BORCI ZA SLOBODU NARODA, u krvavoj borbi do istrebljenja protiv okupatora i domacih sluga okupatoru.
Ostavite psovke na nekom drugom mestu – dragi potomci cvhetnika, molim vas objasnite mi u chemu konkretno sam pogreshio – obecavam „I’ll turn around on a dime“ – okrenucu se za 180 stepeni.
@Lončar.Pogrešili ste g.Loncar mnogo.Posledice poraza nacionalnih snaga 1945.g.se vide danas.Danas je srpski narod u trenutnom haotičnom političkom i nacionalnom rasulu.Opustelo Kosovo i opustošena Metohija su skoro bez Srba.Srpska Krajina je takodje opustošena.CG je postala MN,to je posebna priča o razjedinjenosti Srba ,gore nego 1941-1945.U tzv .Sandžaku je na delu uspon vehabizmac kao u Bosni.Pritisak na Srbe svuda je veliki.Dakle,dok smo mi Srbi iskreno verovali u komunizam i njegove vodje,drugi oko nas su se čuvali i pravili planove kako da se jednog dana odvoje.Mi smo ponovo krenuli za vodjama u titovom sinjelu.Da ih ne nabrajam.Poštovani Srdjane,verujem u vaše dobre namere za narod nas napaćeni,ali ne zivite više u iluziji Mirka i Slavka.
Pogledajte prvi film o gerilcima koje je u porobljenoj Evropi predvodio Djeneral Mihajlović.Film snimljen u Americi u Holivudu .Raspisana poternica od SS komande za hvatanjecili ubistvo D.M.
Logor Banjica i Staro Sajmuste su ,gle čuda,punjeni upravo Drazinovcima i njihovim porodicama.A tek o spasavanju pilota,to znate.A ako hoćemo istinu,ni partizani se nisu mnogo od kraja 1942 u Srbiji mnogo borili ,sem po koji ispad.Oni /partizani/su tek padom Italije 1943 krenuli u akcije u Bosni i Hercegovini istočnoj.Jer su im isporučili oružje italijansko saveznici,zahvaljujući sujetnom Cercilu.Tada se stvar zakuvala loše po Srbe.I naravno posle Jalte.Draža je na montiranom sudjenju rekao da su ga oduvali vetrovi istorije i svetske sile koje mu nisu dale podršku,nego nekom drugom.A taj neko drugi nam je dosta zla doneo,od čijeg „dobra“ni danas ne možemo da se oslobodimo.Naročito kadrovima iz svog legla.
Сто Срба за једног шугавог Немца ,за рачун Енглеза.
Знаш ли колико је стрељано Срба 41.
Јосипу Брозу је очигледно то било по вољи.
Комунисти су све до деведесетих били јако поносни на НОБ И Револуцију.
Револуцију више не помињу.
За Енглезе су и Павелић и Артуковић били прихватљивији од Чиче.
Артуковић је ако се не варам живео у Америци под правим именом и презименом.
Zaboravljaš činjenicu da su i partizani pregovarali sa Njemcima da zajedno brane Jugoslaviju u slučaju da se Englezi iskrcaju na jadransku obalu.Da li je to bilo za dobro naroda ili pobjedu svjetskog komunizma ili vlast po svaku cijenu.Još da napomenem da su nekoliko gradova u Srbiji Rusi i četnici zajedno oslobađali.Posebno su se istakli u pravljenju zasjeda njemačkoj vojsci koja se povlačila iz Grčke.
Vlajko, ako je tacno ovo sto si ti napisao, onda nije tacan ovaj IN4S clanak, gde se kaze da su chetnici promenili taktiku u strahu od teskih represalija (100:1) od strane Nemackog okupatora, sto je bilo 1941.
Ne mozesh i jare i pare. Ako se odlucis za pare, moram da ti uzmem jare. Ne mozes da prikazes partizane da su ludo ginuli i zrvovali narod u borbi za slobodu protiv okupatora, dok su chetnici mudro chuvali svoje zivote od neravnopravne, sulude borbe protiv Nemaca, a da malo kasnije tvrdis da nije tako, vec da su se oni svo vreme hrabro borili protiv Nemaca (u nepostojecim bitkama).
Molim te objasni mi ovaj detalj:
Chetnici godinama pokusavaju da preko svojih DOS-sudova rehabilituju jes jednog djenerala JVO – Nedica iako i ti i ceo svet znaju da je on SVO VEME RATA U BG SLUZIO OKUPATORU, SKUPLJAO JEVREJE U LOGOR NA BANJICI I SAJMISTU? Ako su chetnici antifashisti, zasto neumorno traze da se taj SLUGA OKUPATORA, bez trunke sumnje – reghabilituje? U chemu je razlika izmedju vasheg zahteva da se djeneral Nedic rehabilituje i zahteva u HR da se Stepinac i Ustashe rehabilituju?
Srdjan Loncar – Tako je, zato je 1943. Njemačka komanda raspisala potjernicu sa velikom novčanom nagradom a komunisti sklopili savez sa Njemcima i zajedno udarili po četnicima u sred NDH… DOKUMENTI britanske tajne službe SOE – Uprava za specijalne operacije – stariji od pola vijeka: Komunisti imali krticu u britanskom štabu u Kairu tokom Drugog svjetskog rata, pa se i ono što su radili četnici pripisivalo partizanima i zbog toga je Čerčil imao drugačiju sliku o svemu, i zbog toga se dijelom i dosta okrenula britanska pomoć partizanima. Slika stanja u Jugoslaviji stvorena je na osnovu dokumenata koje je falsifikovao visoki oficir SOE Džejms Klugman, koji je od 1942. do 1944. doživeo neverovatan uspon od redova do majora i zamjenika šefa Jugoslovenskog odseka SOE za Jugoslaviju. Riječ je o čuvenim „špijunima s Kembridža“, među kojima je najpoznatiji Kim Filbi, kasnije proglašen za heroja Sovjetskog Saveza. Njih je Klugman još tridesetih godina prošlog veka regrutovao za sovjetsku službu tokom studija na Kembridžu. Tokom rata oni su takođe radili za SOE.
OK, ta partizanska „krtica“ je preokrenula Cherchila, koji je bio glup da na to nasedne. Taj deo sam razumeo. Ali kakvu su krticu imali partizani kod Kralja Petra u Londonu, koji je Drazu lisio china generala?
“Чича Дражо,да те није било
Српско би се име угасиоло!”