Живимо за дан када ће Подгорица израсти у истинску метрополу која ће се темељити на вриједностима по којима је била јединствена и препозната у региону и шире

Пише: Јово Пејовић

Да бих показао колико познајем и волим родни град, прво сам морао научити да су у римско доба на подручју данашње Подгорице постојала три урбана центра: Алата, Бирзиминиум и Доклеа. Доласком словенских племена, на овом подручју формирано је ново насеље под називом Рибница.

Назив Подгорица први пут је употријебљен 1326. године. Тринаестог јула 1946. године под називом Титоград постао је Главни Град Црне Горе, а име Подгорица враћено је на референдуму одржаном другог априла 1992. године. Колико кандидата за одборнике на изборним листама за предстојеће изборе зна најбитније податке из историје Подгорице? Сигуран сам мали број. Предстојећи избори у Подгорици не би требало да буду, како то доживљавају лидери политичких партија, најважнија степеница на путу ка успостављању будуће власти на нивоу државе јер у том случају проблеми града и његових грађана неће бити у првом плану. Ми којима је Подгорица једини завичај и за коју нас везује све чега желимо да се сјетимо, гробови предака, очев завјет, мајчина брига, прве љубави, наше породице, успомене на симболе града уз које смо одрастали, почев од основних и средњих школа, Универзитета, спортских терена, улица, тргова, стамбених зграда, квартова и насеља, околних села, Кина културе, позоришта, Дома омладине, сеотских омладинских домова башти хотела Црна Гора, дома ЈНА, Радовча, сокака старе Подгорице, бозе у подгоричким посластичарницама, сладоледа у хотелу Црна Гора, стадиона Будућности, фудбалских утакмица под Горицом, боксерских сусрета, рукометних утакмица, кошарке у Његошевом парку, ауто трка улицама Подгорице, слетова, првомајских уранака, штафете, омладинских радних акција, пошумљавања Горице и Љубовића, Толошке и Златичке шуме, парк шуме Загорич и појаса код Комбината Алуминијума, Веруше, Марезе, кучких Корита и купачког воза за Сутоморе, пуних плажа на Морачи, Зети и Цијевни, пуних хала радника Радоја Дакића, ИНИСА Марко Радовић, Дуванског комбината, Титекса, Еластика, Агрокомбината, 19 децембра и КАПА, радника ОГПА, Горице и Првоборца, надалеко чувеног подгоричког корза, подгоричких пијаца и занатлија, првих аутомобила, плавих вечери, горанских акција, акција на уређењу града и берби грожђа, игранки у омладинским домовима, сеоцких спортских игара, испраћаја у војску, војничких заклетви и многих других успомена које су нажалост како је која власт долазила гуране у заборав чиме се и неповратно губио дух старе Подгорице.

Живимо за дан када ће Подгорица израсти у истинску метрополу која ће се темељити на оним вриједностима по којима је била јединсвена, и препозната у региону и шире. Они који су своје функције користили да се уграде у сваку нову стамбено пословну зграду немилице су рушили све симболе града да би себи и својим породицама обезбиједили енормно богаство. Ништа није учињено да се на мјестима гдје су били симболи града поставе обиљежја која би подсјећала на то вријеме. И као што је послератна власт брутално скрнавила вјерске објекте, тако је ова дојучарашња немилосрдно уништавала култне објекте и просторе по Подгорици. Када се поведе разговор о томе какав треба да буде један градоначелник први ми падне на памет најбољи градоначелник Београда, Бранко Пешић, који је живио у приземној кући коју је наслиједио, није имао секретарицу, службени ауто шофера, а изградио је пола данашњег Београда. Возио је свог пежоа 504, са којим је често знао да успут вози своје суграђане. Грађани су га свако мало звали кући на телефон, а нијесу се уздржавали да му закуцају и на врата. Тако и Подгорица у анегдотама чува успомену на свог најбољег градоначелника Неша Шћеповића у народу познатог по надимку сиротињска мајка. Све се на крају своди на карактер човјека. Карактер је темељ сваке личности и од њега зависи јеси ли човјек или не. Све се код човјека може дограђивати, само карактет не. Наша градска власт треба да користи искуства других, а нарочито Беча који је по трећи пут проглашен за град најприкладнији за живот у свијету, по новом Глобалном индексу животних услова са просјечном оцјеном од 98,4 од максималних 100.

Оно што може да нас све забрине у очи предстојећих избора је недостатак визије развоја града и услова живота у њему као и дугорочне стратегије решавања бројних проблема у функционисању града. Зато грађани Подгорице требају бити на висини задатка у одабиру оних који могу да квалитетно воде овај град, а ријечи познатог књижевника Паула Коеља:“кад порастеш откричеш да си често бранио лаж, обмањивао себе или патио због глупости“, опомена нама који смо гријешили у прошлости да то више не чинимо, али и упозорење онима у чијим рукама је будућност Црне Горе да на нашим грешкама извуку поуку за будућност.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: