Живојин Мишић: „Ко никада није чувао козе, не зна шта су муке“
Сваке године у ово вријеме, када се обиљежава годишњица искрцавања српске војске на грчко острво Крф, на ово грчко острво долази и Ђорђе Стојанац, праунук Живојина Мишића. Одрастао је поред баба Олге, ћерке Живојина Мисића, која му је причала о патњи српског народа, голготи преко Албаније, борби за опстанак.
„Причала ми је о припремама за Солунски фронт, шта је њен отац, а мој прадеда доживео, о патњи народа“, рекао је Стојанац за Танјуг.
Иако сељачко дете Мишић се, каже, винуо у висине и постао шеф генералштаба на Солунском фронту. Увек је остао везан за сељане и како је храбрио војнике на фронту, тако је храбрио и сељане у послу. Сећа се Стојанац и познатих Мишићевих речи „ко никада није чувао овце, не зна шта су тешке муке“.
Док је чувао козе, задремао је, козе су појеле комшијин купус, а и мали Мишић обрао добре батине. Српска војска и народ почели су повлачење преко завејаних планина Албаније након инвазије Немачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију у зиму 1915/16. године.
Током албанске голготе велики број војника и цивила умро је од хладноће, глади и исцрпљености. Француска влада 28. јануара 1916. године одлучила је да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска.
Савезнички бродови су почели убрзано да превозе изгладнелу, исцрпљену српску војску на оство Крф. Прво искрцавање српске војске на „острво спаса“, како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града, а материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузели су Француска и Велика Британија.
Острво Видо организовано је као болница, где су искрцавани најтежи рањеници, постало је „острво смрти“, а море око њега названо Плава гробница. На острву Виду налази се данас спомен комплекс и у оквиру њега маузолеј.
Комеморативним скупом и полагањем венаца, данас је почело обележавање годишњице искрцавања српске војске на грчко острво Крф. Српски и грчки званичници, представници удружења, потомци, полозили су венце на спомен обележје у Дасији код Крфа где се пре 102. године искрцала српска војска.
У месту Агиос Матеос венци су положени на споменик Дринске дивизије, али и на споменик Јанису Јанулису, Грку који је дао своју њиву, једину имовону да се у њој сахране борци Дринске дивизије.
Државни секретар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић каже да су на Крфу уточиште и спас нашли српска влада, војска и народ.
„Након више месеци пешачења гудурама Албаније, на Крф је дошло 185.000 изгладнелих и изнемоглих војника и цивила. Након две године опоравка уз помоћ савезника кренули су у пробој Солунског фронта“, нагласио је Станковић.
Он је рекао да се историја мора неговати и поштовати, јер народ који не поштује своју историју не може градити будућност какву жели.
Извор: б92
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Краљ Александар је више пута пензионисао Војводу Мишића као Обреновићевца а онда га сваки пут кад загусти и враћао у службу.
Краљ се наиме страшно бојао утицаја Војводе Мишића на војску и његове реакције по укидању Српске државе која би евентуално могла да му смакне главу. Нарочито по увођењу Хрвата у ову нову квази државу.
Реакција Војводе је била бурна али није имала ефекта на војску јер га је краљ већ држао на дугом штапу.