Живот – Милош Црњански
Доста ће бити ако, једне зиме,
из врта једног завејаног
истрчи неко озебло, туђе, дете
и загрли ме
Милош Црњански
Све то не зависи од мене.
Сетим се како беше леп,
над водама дубоким неким,
као Месец бео,
са луком танким и меким,
један мост.
И, видиш, то утеши ме.
Не зависи од мене.
Доста је да тог дана,
земља око мене замирише преорана,
или да облаци пролете,
мало ниже,
па да ме то потресе.
Не, не од мене.
Доста ће бити ако, једне зиме,
из врта једног завејаног
истрчи неко озебло, туђе, дете
и загрли ме.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Драги и добри Милош Црњански,НАЈБОЉИ српски писац и пјесник СВИХ ВРЕМЕНА.
П.С.Наравно,послије Његоша,кога је и сам обожавао….
„Kad se oblaci roje i lisce pada sa granja svela
i svi boli u Jeseni zacute.
Kud oblak ne nadje vise puteve zasute,
lete oci moje.“