„Живот“ на Космету: Албанци би да затру све српско

Сликама расељених Срба, уз етикету да су криминалци, које су истакнуте на најпрометнијим локацијама у граду, Албанци из Ђаковице још једном су потврдили „печатирано“ правило да не бирају начине како би осујетили повратак некадашњих комшија, грађана српске националности.

И то не само повратка, већ и њиховог покушаја да обиђу своја имања, куће, станове, светиње, речју, да забораве на све своје што су имали и имају не само у овом граду, већ и на читавом Косову и Метохији.

На примеру Ђаковице Албанци јасно показују како је повратак Срба на Космет непожељан. Као да су само они ти који се питају и одлучују о нашој судбини, иако смо вековима пре њих боравили на овом простору и стицали имовину коју они сада најбезочније користе и уништавају – истичу из Удружења расељених из Ђаковице.

При томе се правдају некаквим наводним злочинима над њима, подигнуте су нове, 82 оптужнице против Срба из Ђаковице, прећуткују најбитније чињенице: да су терористичке банде ОВК на Космету почеле да киднапују и убијају Србе што је и довело до ратних дешавања на Космету, наглашавају у Удружењу.

Опомињу да група албанских активисткиња из невладиног сектора, али и Покрета самоопредељење, уочи сваке најаве њиховог доласка, измисле неки нови вид притисака.

– Управо због тога што Албанци не бирају средства ни начине да осујете чак и наше покушаје посјете граду у којем смо живели, захтијевамо од међународне заједнице, свих институција, организација, дипломатских представништава и невладиног сектора на Косову и Метохији, да спријече организовану хајку Албанаца на нас и спријече мржњу коју шире, истиче Ђокица Станојевић, предсједник Удружења расељених Срба из Ђаковице.

Напомиње да се приликом сваке најаве доласка Срба у Ђаковицу – на празнике, Божић, Ускрс, манастирску славу, задушнице – ствара напета ситуација која прелази у ексцес.

– Нажалост, Србима поред ограничене слободе и безбједности и права на имовину, смишљено одузимају и вјерску слободу. Упркос свему, не желимо да будемо дио мржње јер будућност се не гради на њој, истиче Симонида Ашанин из Удружења расељених Срба из Ђаковице.

У Приштини живи свега 20 Срба

Срби са Космета истичу и да је исписивање оптужница на основу којих се ни криви ни дужни хапсе, опасан вид застрашивања расељених. Истовремено, на недостатак слободе кретања, узурпацију и уништавање српске имовине, али и свакодневне притиске на повратнике, међународна заједница не реагује.

Готово сви градови јужно од Ибра су без Срба. Од око 42.000 Срба, колико их је живело у Приштини, остало их је свега 20, од 32.000 Срба у Урошевцу данас живи само свештеник са породицом.

У Призрену је до 1999. године живело више од 10.000 Срба, а сада их је свега двадесетак. Од 18.000 у Пећи, преостала су два свештеника са породицама, а од око 15.000 у Гњилану, петнаестак српских душа…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: