Живот по Марксу, Ничеу и Фројду

Пише: Драгана Мијушковић

Недавно сам читала један философски текст извјесне Бетани Хаџес ( Bettany Hughes ) која тврди да данашњи свијет живи под утицајем философије три мушкарца из 19. вијека: Макса, Ничеа и Фројда. По њеном мишљењу њих тројица су обликовали животе милиона људи.

Кад боље размислим ово се може примијенити и на мишљење и живот нас у Црној Гори (ако има утицај на остатак свијета, а како да нема утицаја и на нас?)

Марксов утицај је неминован и свједочимо га из дана у дан. Двадесет и седам година је од „пада“ комунизма, а неокомунизам је јачи него икад. Култ величања једне особе оцртано је у лику и дјелу Господара и предсједника владајуће партије. Изједначавање појма државе и њега је само потврда да се од комунистичких максима ово друштво никада није довољно прочистило.

Ево данас, када смо на корак од још једних парламентарних избора, опет се игра на ову јефтину карту; ако нијеси за ДПС, па ти нијеси за државу у стилу – Држава то сам ја!

Немам ја ништа против изворних теорија чика Маркса, али код нас је све отишло корак даље, корак низ провалију. Има једна чувена изјава Маршала Тита, у којој нас позива да кренемо напријед, иако се ту налази провалија, али битно да идемо даље… и одосмо ми таман низ ту провалију.

Елем, да се вратим у садашњост! Како да Ничеову философију аплицирам на нас? Па мислим да нам не треба диплома из философије да знамо његову чувену реченицу: „Бог је мртав“.

А управо то званична Црна Гора ради – истјерује Бога из бити свог народа. Истјерује Петровиће и Светосавље, стварајући култ богаћења и кићења лажним сјајем. Трује нам омладину, продајући их јефтино за 7 грама чистог кокаина на скупо изнајмљеној јахти. Тужно је то што младе дјевојке раде, тужно је то што не виде своју сврху даље од потребе да удовоље онима који су душу продали ђаволу. Тужно! Али остаци из порушеног комунизма доводи до мизерног глумљења капитализма на рачун феудалних радника који своја права мање користе него робови у Древном Риму. Нема тога ко није овдје погођен, јако и исконски погођен у саму унутрашњост бића. Лажу ти који мисле да их стријела овакле лоше власти није погодила. Ооо, јесте „само тако“ и посљедице су крваве.

Не треба нама рат да будемо погођени, ми смо уништени оваквим деценијским вођењем државе, оваквим васпитавањем поједине омладине која на лак начин кроз Партију долази до битних функција градећи каријеру. Док на другој страни, налази се младост Црне Горе која је уз велики труд и одрицање завршила државне факултете у земљи или иностранству, гледајући како им година за годином пролази радећи лоше плаћене послове.

Неко ће рећи ко им је крив, што се и они не снађу? Али није све у овом „ сналажењу“, постоји негдје ту и доза поштовања и људскости и доза вјере у живог Бога. Лако је ући кроз велика врата, лако је продати се, али ту душа страда. Има нас још који бринемо за душу и свјесно бирамо живот пун борбе, не за материјално добро већ за достојанство и самосвијест.

Овдје се можемо позвати на Фројда, на његовог будног полицајца Супер Ега који не да Иду и Егу да полуде и да забораве на тако скупу ријеч звану савјест.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: