Живот у Христу

Пише: свештеник Нико Урдешић 

Има смрти и смрти, а само један живот, живот у Христу. Будући да смо створени по лику и подобију Божијем, створени смо за вјечност.

Бог је постао човјек, да би човјек постао Бог по благодати, зато се и називамо светима на Литургији. Водећи се овом истином ми овоземне дане треба да живимо у тијелу, а никако не да их живимо тијелу.

Слабост људска нам ипак дозвољава да жалимо, и тијелом и душом за ближњима, који су се родили за живот вјечни. Ми знамо да наш отац Момо сада служи Небеску Литургију пред лицем Господа Славе, али ипак жалимо што смо тренутно остали без савјета, и без саговорника који нам је спуштао Небо на земљу. Поред њега смо сигурније ходили кроз буре земнога живота.

Ако живимо живот тијелу, онда га живимо по даровима тијела, а то су: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност,
Идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакости, гњев, пркоси, раздори, јереси, Зависти, убиства, пијанства, раскалашности, и слично ( Ап. Павле Гл. 5.)

Ако ли живимо у тијелу онда живимо по даровима Духа Светога, које такође набраја Павле апостол у петој глави посланице Галатима то су љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вјера, кротост, уздржање.

Живећи по даровима Духа Светога, надограђујемо Печат Дара Духа Светога, који смо добили кроз Свету Тајну Миропомазања, стављајући наравно као круну на такав врлински живот Свето Причешће. Све ово ћемо испунити ако љубимо ближње своје као себе саме, а испуњавајући то васкрснут ћемо за живот вјечни, када дође Цар Славе.

Живот у Христу је онај живот који се испуњује кроз дарове Духа Светога.

Симбол Христове вјере и духовности уопште последњих пола вијека у Боки био је блажени спомена отац Момо. Овај дивни хаџија у очима сваког саговорника желио је да види само оно што је добро и свето, чак и када то није било могуће.

Љубављу је својом уздигао службу своју до небеских висина. Тешко је набројати сваку светињу коју је изградио и обновио, овај неуморни неимар, зато се може рећи да је све што је у Боки постигнуто у последњих 50 година, постигнуто његовом заслугом. Истини за вољу отац Момо, је добар дио своје љубави подијелио и изван граница Боке и Црне Горе.

Гледајући његов живот, видимо живот у Христу, у потпуности испуњен даровима духа. Његов последњи осмјех са којим је отишао у сусрет својим благочестивим прецима, пред лице Господње доказује нам колику је љубав имао!
Отишао је наш отац, наш благи учитељ, наш столп и утвержденије, један и јединствени.

Да не бисмо прекинули златне нити које је кроз дарове духа исплео отац Момо, ми његова дјеца ћемо наставити, сабрани око његовога сина а нашега брата и оца Немање.

Хвала ти учитељу, хвала ти оче, хвала ти брате саслужитељу Свете Евхаристије. Молим те у име све твоје дјеце помени нас пред лицем Божијим.

У ишчекивању свеопштег ВАСКРСЕЊА, поносан што сам живио уз тебе, сваког тренутка ових двадесет и пет година, твој син духовни, твој ученик, твој брат Нико Урдешић свештеник.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: