Златни котлић са срнетином

Пише: Небојша Јеврић

Кад је у пићу, Гаги конобар који је пензионисан као припадник службе ( у штампарији БИЕ радио на ножу) заборави да наплати пиће, некоме наплати дупло, помеша поруџбине. Држи говор по пола сата пре него што послужи госта.

Има жену Македонку које се боји више од службе и кад му пустимо “Македонско девојче” сав се истопи.

Поштује службу и службену тајну.Никад ником не би рекао чију вилу понекад обезбеђује преко удружења пензионера МУП-а.

Коса му је гргурава и седа, а очи вечно плачне и дугих трепавица.

Уместо бакшиша воли да добије чокањчић вотке који му лице развуче у осмех па чокањче зовемо смајли.

У продавници преко пута сви знају кад тражимо смајли да је то чокањчић за Гагија.

Док је радио у служби конспиративно име било му је Вихор, тврде добро упућени извори, а они увек све знају. За сваку нову годину покљања нам
упаљаче, оловке, календаре, блокчиће и нотесе са знаком БИЕ.

Кад је трезан друга прича: господин, вредан, уредан…

Пуковник је за данас закупио целу кафану.

Пуковник је пензионисани пилот, завршио генералштабну академију, обавештајни и контраобавештајни курс, воли лозу готово као отаџбину. Чест је гост.

Мало напоран кад попије, а пије стално кад није на телевизији….

Пуковник прави забаву. Кува се срнећи гулаш у котлићу испред кафане.

Очекују се високе званице. Четворица пензионисаних команданата армије и пет пуковника.

Читав дан је Гаги Вихор трезан и избријан, у белој кошуљи усисавао, чистио паучину, прао кафану. Морало је све да буде тип топ. Уложио је голем труд да џумару на крају града доведе у ред.

Однекуд је збавио четкицу за зубе којом је очистио фуге између плочица у тоалету. Шта да вам причам. Кад служба то ради.

Брда и Доктор су дошли да попију пиће али све је било резервисано.

Брда има дугу косу коју везује у репић. Проседу мало. Ове године ће и он у пензију. Ради у електропривреди. Стално расположен за спрдњу.

Доктор није никакав доктор. То му је надимак из детињства. И он ради у електоривреди. Има на глави капу и увек му је хладно. Друже се од туте и кумови су. Без њих је немогуће замислити кафану.

“Откуд сад то? За нас нема места? Откад се места овде резервишу?”

“Стижу високи официри, Кос, Вебеа, везисти, ђенерали….”објашњава им усплахирено Гаги.

Брда и Доктрор седају на терасу, а онда Брда иде да им купи нешто за доручак…

Доноси кифле и еурокрем.

Кад су улазили у свеже очишћени таолет не памти прича…

Елем, пола еурокрема прстима размажу по плочицама , као да је неко, да простате, задњицу од велике нужде прстом очистио…

Ускоро је и Пуковник дошао. Да се нивелише и психолошки припреми.

Попио је лозу са ногу и праћен осмехнутим Вихором кренуо у инспекцију…

Ушао је у тоалет и крикнуо.

За њим су утрчали Доктор И Брда.

“Штааа је ово …?”

“Не знам ,не знам…” полуонесвешћен муца Вихор, “све сам очистио…”

Брда је кажипрстом обрисао еурокрем са плочоце. И лизнуо.

”Моје није. Није сигурно.”

Доктор је урадио исто. Обрисао са две плочице еурокрем, лизнуо и одлучно утврдио.

“Није ни моје,тако ми Бога. Није, детета ми.”

Гаги је побледео. Почео да се зноји. ”Кккако…све сам очистио”

Клекао је на плочице ухватио се за за даску од ВЦ шоље и почео да повраћа.

Пуковник је погледао једног па другог, онда Вихора и почео у паници да зелени.

Први генерали су већ улазили у кафану.

Кроз блок поред кафане протрчала је срна док су генералске пудлице зуба пропалих од слаткиша узалудно кевтале за њом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: