Златно доба мађарско-српски односа: заједно за будућност ЕУ
1 min read
„Однос Мађарске и Србије тренутно је у златном добу. Не само географска близина, већ и заједничке конзервативне вредности и национални интереси чине везу између две земље блиским. Последњих деценија, односи су доживели динамичан развој, посебно откако Мађарска и Србија имају националне владе, које су, остављајући за собом историјске замерке, помериле два народа у нову еру пријатељства и сарадње. Заједно, у снажном савезу, две земље замишљају Европску унију која може да сачува своје вредности и обезбеди добробит својих грађана“, наводи се усаопштењу Фанни Лајко, аналитичара у Центру за основна права.
Како додаје, политички односи интензивно јачају, што доказују редовни сусрети водећих политичара две земље. Самит мађарско-српске владе, који се одржава сваке године од 2014. године, јединствен је пример дипломатске хармоније. Током ових догађаја, не само политичка, већ и економска и културна сарадња добија нови замах.
„Једна од најважнијих карика која повезује две земље је питање мањина. Мађарска заједница у Војводини, која ужива највећа права и подршку међу мађарским националним заједницама преко границе, представља пример прилике за међусобно разумевање и сарадњу. Ово јача билатералне односе и пружа стабилне темеље за будућу сарадњу и даљи развој односа две стране. Мађарско-српски односи, који су на свом историјском врхунцу, омогућавају и одличну сарадњу Мађарске и Србије у областима привреде, енергетске безбедности, илегалних миграција и националних мањина. Некадашње ратовање и непријатељство сада су замењени стратешким савезом и пријатељством“, истакла је она.
Спољнотрговинска размена између две земље бележи стабилан раст, захваљујући великим пројектима као што је изградња брзе пруге Будимпешта-Београд, али је током посете кинеског председника Европи, изградња новог граничног прелаза и најављен је и нафтовод, истакла је и додала да ови развоји не само да побољшавају транспорт и снабдевање енергијом, већ доприносе и регионалној стабилности и просперитету.
„Приоритетни стратешки циљ Мађарске је што скорије приступање Србије Европској унији. Мир и стабилност Западног Балкана су кључни за Европу. Будимпешта је у континуитету подржавала тежње Србије ка ЕУ, а другачије неће бити ни убудуће, поготово што ће Мађарска бити председница Уније од јула 2024. до краја године. Циљ мађарске владе је председавање наклоњено проширењу које промовише приступање земаља Западног Балкана ЕУ. Посебно је важно сада што у Европској унији постоји држава чланица која се чврсто залаже за Западни Балкан, будући да је Брисел патио од такозваног замора од проширења и није показао никакву стварну посвећеност укључивању ових земаља све док Украјина није поднела свој захтев. Реакције чланства и ЕУ могу пренети поруку да је Украјина приоритет у односу на Западни Балкан. Међутим, процес придруживања Украјине и Србије ЕУ захтева другачији приступ. Украјина је земља у рату коју не знамо: не знамо колико има становника, колико је људи побегло од рата, колика је њена територија. За разлику од Украјине, Србија је годинама посвећена ЕУ интеграцијама и константно спроводи реформе неопходне за чланство. Управо из тог разлога о двема државама не треба причати као да су на истом нивоу спремности и да их истовремено треба примити у Унију. То не би било фер према Србији и није у складу са интересима Европске уније. Према гледишту Мађарске, ЕУ треба да заступа сопствене интересе, а рат не би требало да скреће пажњу са интеграције Западног Балкана. Примањем непознате земље у рат, у рат би била увучена и Европска унија и огромна средства би се морала потрошити на обнову и сустизање Украјине, док европска економија има све мању тежину“, сматра она у саопштењу.
„Чињеница да Европска унија не заступа сопствене интересе показала се неколико пута у протеклих пет година: није била у стању да правилно управља периодом корона вируса, њена економска конкурентност је у опадању и већ су је претекли Сједињених Држава и Кине. ЕУ је створена као мировни пројекат деценијама уназад, а сада, уместо да промовише мир, шаље оружје Украјини а неки ни не искључује чак ни распоређивање западних војника“, додаје се.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен означена је као ратна председница и у Европи влада ратна атмосфера, закључује Лајко и сматра да међутим, Мађарска је на страни мира, због чега су нам важни избори за Европски парламент у јуну, где је циљ да у Бриселу буде што више промировних представника и да се оконча рат и врати мир и просперитет на европском континенту.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
