Злочин без казне: 29 година од злочиначке акције „Олуја“ и геноцида у Крајини
1 min read
Навршава се 29 година од почетка хрватске злочиначке војно-полицијске акције „Олуја“ у којој је погинуло и нестало 1.853 Срба, а протјерано најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине.
У хрватској злочиначкој војно полицијској акцији “Олуја” августа 1995. која је започела 4. августа масивном операцијом оружаних снага Републике Хрватске, уз подршку НАТО, као и јединица Хрватског вијећа одбране и Армије БиХ , извршена је агресија на простор Републике Српске Крајине, односно сјевер Далмације, Лику, Кордун и Банију.
До агресије је дошло упркос чињеницама да се та област налазила под заштитом УН-а, као сектори “Југ” и “Сјевер”, као и да су представници Републике Српске Крајине у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу.
Међу страдалима, према подацима Веритаса, налази се 1.196 цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.
Међу жртвама се налази 544 жена, од којих су око четири петине биле особе старије од 60 година.
Одлука о почетку акције “Олуја” је на предлог тадашњег команданта сектора Југ хрватског генерала Анте Готовине, донијета на Брионима 31. јула 1995.
На том састанку у Титовој вили на Брионима, предсједник Хрватске Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ операције поручивши да треба нанијети “такве ударце Србима да практично нестану с ових простора”.
У првостепеној пресуди хашког Трибунала, априла 2011. било је оцијењено да је “Олуја” била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим предсједником Туђманом, чији је “циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима”.
Трибунал је другостепену пресуду донио 17. новембра 2012. и њоме ослободио кривице хрватске генерале Готовину и Младена Маркача.
Џелати на слободи
Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Жалбено вијеће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нијесу негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.
Злочиначка акција “Олуја” се налази и пред Међународним судом правде у спору о геноциду по узајамним тужбама Хрватске и Србије, о чему је главни претрес одржан у Палати правде у Хагу од 3. марта до 1. априла 2014. године.
Србија у контратужби инсистира да током ратова деведесетих на подручју Хрватске, односно некадашње РСК искључиво акција “Олуја” може да се потпуно одреди као геноцид по дефиницији из Конвенције УН-а о спрјечавању и кажњавању геноцида.
У злочиначкој операцији „Олуја” учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.
Војна акција „Олуја” убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.
Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију „Олуја” у току, али да нијесу биле „умијешане у планирање или извођење те операције”. То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.
У мају 2007. Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да вјерује да су хрватске власти биле умијешане у злочине.
„Нико не може порећи да су се злочини након ‘Олује’ догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба”, рекао је Галбрајт.
Удружени злочиначки подухват
Предсједник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта апеловао је на међународну заједницу да затражи од Хрватске да престане да слави војну операцију „Олуја” и да казни починиоце злочина против српског народа током ратова 90-их.
„Операција ‘Олуја’ није ослободилачка акција већ удружени злочиначки подухват чији је главни циљ био протјеривање Срба са својих вјековних подручја. Послије те акције дошло је до масовног убиства српских цивила, пљачке и паљења српске имовине, спречавања повратака Срба и насељавања Хрвата. Починиоци ратних злочина нијесу нађени, а још мање кажњени, а убијени нијесу признати као жртве рата и нема сјећања на њих”, рекао је он.
У Хрватској је 5. август државни празник који се слави као „Дан побједе“ и домовинске захвалности за акцију „Олуја“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Mislim da su tamosnji srbi trebali potpisati Z4 i bili bi svoji na svome ovako …
Mislim da ništa ne znaš i da si pao na Miloševićevu propagandu da sakrije svoju izdaju.Z4 je odbila NDH na saboru prva a u to vrijeme je već skoro Dejton bio dogovoren tajno prije Dejtona a uslov je bio da bi fo njega došlo da nestane RSK,tako da je u svemu oko pada Krajine učestvovala uz Srbiju i Republika Srpska.Znaš prava istorija je uvjek drugačija nego što je prikazuju i sumnjam da će moj komentar biti objavljen jer je istina.
Posteno je reci da „Oluja“ i pogrom naroda iz Krajine ne bi bio izvodljiv da SRJ i Milosevic nisu dali precutnu saglasnost.
Sad se pravi kojekakvi skupovi secanja i slicno, a kada je trebalo uci u zastitu naroda gde je onda bila Srbija?
Ne trebaju nama gori neprijatelji od izdajnika..
Ukrajina je pokusala da uradi hrvatski scenario, ali majcica Rusija nije pustila svoja ceda u Donbasu, vec je ustala i sada ce da pokaze gde su joj prirodne granice.
Neprevaziđeni cinizam je kad ustaše u državi Ustašiji neprekidno, već trideset godina papagajišu da su vodili „domovinski rat“. Neće da priznaju da je Amerika vodila proksi rat za ovladavenje Balkanom. Ustaše su bili samo američka pješadija. Upravo kao što su to danas nesrećni Ukrajinci u Ukrajini. Devedesete, devedeset prve, Njemačka je pjenila od napora da Ustašija dobije nezavisnost i izvrši secesiju od SFRJ. Amerika je podlo stajala po strani, bez otrebe da se eksponira, tobož podupirući vladu Ante Markovića i očuvanju SFRJote u komadu. Bila je to podla i perfidna igra Amera, u koju su povjerovali i mnogi zvaničnici u Srbiji. Istovremeno su tajnim kanalima signalizirali Kučanu, Tuđmanu i Aliji da se naoružavaju za rat protiv Srba i Srbije. Obećana im je ekonomska, politička, diplomatska i vojna pomoć, ako „zaškripi“. Stavljeno im je do znanja da rat neće izgubiti, jer će Amerika biti na njihovoj strani.
Dana 4. kolovoza 1995., prije zore doletjala su dva „nevidljiva“ iz Aviana i srušili vojne radare u Kninu i Korenici. Ono malo ustaških MI-21 moglo je nekažnjeno da bombarduje Srpske prognanike. Američki MPRI generali smješteni na Braču, četiri godine izrađuju planove i naoružavaju ustaše za odlučan napad na SAO Krajinu. Mosovno istjerivanje Srba sa vjekovnih ognjišta je takođe američki projekat. Ameri su nenadmašni u sprovođenju genocida, progon nad čitavim narodima. Za istoriju je ostao zabilježen sramotni postupak Pitera Galbrajta, am, ambasadoira u Zagrebu, kad je sa ustaškog tenka pozdravljao progon Srba iz Knina i SAO Krajine. Time je nedvosmisleno potvrdio da je Amerika bila direktan učesnik i kreator građanskog rata na Balkanu. A silom propagande i vojne moći optužiti Srbiju i Miloševića za izazivanje rata. Dvadeset petog marta 1999., sjutradan poslije početka kriminalne agresije na SiCG, Klinton se ispred Bijele kuće, preko CNN-a, obraća naciji: „Srpski teroristi drže 10.000 Albanaca zatočene na fudbalskom stadionu u Prištini. Bezočna, smišljena laž. Srbi istog momenta snime Fudb.stadion u Prištini (potpuno prazan) i dostave demanti CNN-u. Naravno demanti neje smio biti objavljen. Klintonova laž je morala ostati ka jedina istina.
Sta zvanicnici Crane Gire proslavljaju danas?
Dogodine u Kninu i Prizrenu.
Дух СРПСТВА је неуништив. Нека нас ломе, нека нас сломе али наш дух је бесмртан
!
Бог је велики, нека им опрости, али том душманском народу који се одрекао вјере своје биће несрећан крај. Ми заборавити нећемо! Слава жртвама и нека их Бог прими у своје Царство. Амин.