Злочин који и даље траје: Двије деценије од „Олује“ и геноцида у Крајини

Данас се навршавају двије деценије од почетка хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ у којој је погинуло и нестало 1.853 Срба, а протјерано најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине.

У хрватској-војно полицијској акцији “Олуја” августа 1995. која је започела 4. августа масивном операцијом оружаних снага Републике Хрватске, уз подршку НАТО, као и јединица Хрватског вијећа одбране и Армије БиХ , извршена је агресија на простор Републике Српске Крајине, односно сјевер Далмације, Лику, Кордун и Банију.

До агресије је дошло упркос чињеницама да се та област налазила под заштитом УН-а, као сектори “Југ” и “Сјевер”, као и да су представници Републике Српске Крајине у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу.

Међу страдалима, према подацима Веритаса, налази се 1.196 цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.

Међу жртвама се налази 544 жена, од којих су око четири петине биле особе старије од 60 година.

Одлука о почетку акције “Олуја” је на предлог тадашњег команданта сектора Југ хрватског генерала Анте Готовине, донијета на Брионима 31. јула 1995.

На том састанку у Титовој вили на Брионима, предсједник Хрватске Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ операције поручивши да треба нанијети “такве ударце Србима да практично нестану с ових простора”.

У првостепеној пресуди хашког Трибунала, априла 2011. било је оцијењено да је “Олуја” била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим предсједником Туђманом, чији је “циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима”.

Трибунал је другостепену пресуду донио 17. новембра 2012. и њоме ослободио кривице хрватске генерале Готовину и Младена Маркача.

Џелати на слободи

Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Жалбено вијеће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нијесу негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.

У злочиначкој операцији „Олуја” учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.

Војна акција „Олуја” убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.

Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију „Олуја” у току, али да нијесу биле „умијешане у планирање или извођење те операције”. То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.

У мају 2007. Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да вјерује да су хрватске власти биле умијешане у злочине.

„Нико не може порећи да су се злочини након ‘Олује’ догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба”, рекао је Галбрајт.

Дан сјећања у Србији и РС

Предсједник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта апеловао је на међународну заједницу да затражи од Хрватске да престане да слави војну операцију „Олуја” и да казни починиоце злочина против српског народа током ратова 90-их.

Линта је у саопштењу за јавност истакао да 20 година послије акције хрватске војске „Олуја” и завршетка рата на простору Хрватске и Босне и Херцеговине не постоји искрена спремност хрватске стране да се процесуирају ратни злочини против српског народа.

У Србији и Републици Српској 5. август је проглашен Даном жалости, односно Даном сјећања на прогнане и страдале Србе.

На свим зградама jавних институциjа у Србији и РС заставе ће бити спуштене на пола копља, културне и спортске манифестациjе биће прилагођене датим околностима, а jавни емитери су дужни да програмску шему прилагоде Дану жалости.

У Хрватској је 5. август државни празник који се слави као „Дан побједе“ и домовинске захвалности за акцију „Олуја“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: