Злочин над Србима о коме је Коњиц ћутао: Стрељање професора и њихових синова Петра (7) и Павла (5)

Браћа Петар и Павле Голубовић имали су тек седам односно пет година када су их почетком јула 1992. године, заједно са родитељима, угледним Србима из Коњица, професорима Ђуром и Властом, из стана извели припадници Специјалних јединица полиције под контролом тадашњих градских власти.

На подручју Општине Коњиц живело је нешто више од 44.000 становника, од којих су 7.000 били српске националности. Број становника се у рату деведесетих готово преполовио, а број Срба који данас још живе у том граду, мањи је од 300.

Сви они, али и поједине комшије Бошњаци, у овим данима сећају се четворочлане породице Голубовић, синова Петра (7) и Павла (5), оца Ђура и мајке Власте, професора у коњичкој гимназији, који су у јулу 1992. године заједно стрељани само зато што су веровали да су безбедни и да немају разлога за бригу и страх, јер никоме нису учинили никакво зло.

Иако је већина Срба напустила Коњиц, они су остали под претпоставком да раде частан посао – да образују будуће генерације без обзира на националност и веру.

Припадници специјалне полиције, међутим, у ноћи 1. јула 1992. упали у њихов стан и одвели оца Ђуру, мајку Власту и њихове синове узводно уз Неретву и на 5 километара од Коњица их стрељали.

Седмогодишњи Петар некако је избегао смртоносни наум злочинаца и када су отишли, извукао се испод тела стрељаних родитеља и кренуо да тражи помоћ. У полицијском пункту у селу Бијела испричао је полицајцима шта се догодило.⁣⁣

Уместо да га спасу, полицајци су га изручили убицама брата и родитеља, тако да је дечак у другом покушају напокон усмрћен.

О злочину се дуго после рата ћутало у Коњицу, а зид тишине први је срушио човек муслиман – Анис Косовац, који је породици Голубовић подигао спомен плочу.

„Престрашно је кад неко убије децу. Кад ти дође неко навече, изведе те и убије двоје деце. У твом граду убијено двоје деце. Страхота једна. Били су ми комшије, па кад неће општина, срамота је да неко то не постави. Двоје деце неко убије и онда сви ћуте. Ћути режим за чије владавине су деца убијена. Тај режим и сад влада“, рекао је Косовац раније за медије.

Анис је на улазу у православно гробље у Коњицу подигао спомен плочу својим комшијама, друге вере, дечацима Петру и Павлу, која данас подсећа и опомиње на нешто што никада не смемо заборавити, а што неки већ годинама покушавају да забораве.⁣⁣

У месту Борци обновљена је црква Светих апостола, Петра и Павла и посвећена убијеним дечацима.

Доста коњичких Срба, посебно са подручја Брадине и Доњег села, прошло је и кроз ратне логоре Армије БиХ Челебићи и Мусала. Неки од њих су размењени у току, а поједини су у логорима дочекали крај рата.

Извор: РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: