Злочини над Србима: Како је Унмик признао убиства, а прошао некажњен?

На умрлицама Срба који су убијени током 1999. године нема узрока смрти, што са правне тачке гледишта прави велики проблем, јер ако нема узорка смрти — онда нема ни могућности да породица докаже да је особа убијена и тужи за убиство.

Тела Срба који су убијени на Косову и Метохији у периоду када су српску војску и полицију замениле снаге Унмика и Кфора, а чији остаци су нађени у масовним гробницама, идентификована су и предата породицама, при чему је обдукциона рубрика „узрок смрти“ — празна.

Ово је за Спутњик потврдио и Милорад Трифуновић, координатор Удружења породица киднапованих и несталих са КиМ.

„На свим папирима свих који су их добили, њих око 340, ако на неком делу тела, односно остацима тела — на ребрима, лобањи — нема нека рупа (од метка), не пише ни узрок смрти јер нема доказа да је та особа убијена. А ми обично од наших добијемо по неколико костију и у 90 одсто случајева код породица којима се те кости испоруче узрок смрти је непознат“, тврди Трифуновић.

Са правне тачке гледишта, наш саговорник каже да је то велики проблем, јер ако нема узорка смрти — онда нема ни могућности да породица некога тужи за убиство, односно за насилну смрт свога члана породице.

Подсећања ради, међународни правни експерти, задужени за праћење рада Унмика, у извештају који су објавили прошле године, утврдили су да Унмик после одласка српске војске и полиције са Косова и Метохије, то јест после потписивања Кумановског споразума, није деловао и урадио све у спровођењу истрага по пријавама грађана за чланове породице који су нестали у овом периоду. Саветодавно тело је тада Унмику наложило да се породицама „извини“, а Удружење Срба са КиМ које је у том моменту по својој евиденцији имало списак око 2.500 убијених и око 900 несталих Срба најавило је тужбу против Унмика по командној одговорности Суду за људска права у Стразбуру.

Међутим, до тога се због правних заврзлама још није стигло. Трифуновић каже да су тек пре непуних месец дана успели да добију од Европске комисије за људска права оригинална документа које породице појединачно морају да попуне и предају како би покушале да остваре правду за своје нестале или убијене чланове породица.

„Та комисија има седиште у Приштини и ми покушавамо од 2008. године да са њом ступимо у контакт, а то нам је успело тек сада. Образац, листе, појединачно попуњава сваки члан који је остао да живи на Косову и Метохији и шаљемо их као појединачне тужбе на рад Кфора, Унмика и Еулекса“, каже Трифуновић.

Досад је, додаје он, у овом кратком периоду Удружење успело да Комисији достави око 70 предмета, од чега је десетак враћено. Међутим, како истиче наш саговорник, они неће одустати све док не буде добијена правда за 160 породица које и даље живе на Косову, а чији су чланови киднаповани. Трифуновић каже да покушавају и да породицама за које се зна да су им чланови убијени доставе ова документа како би покушале да се изборе за правду за смрт својих најближих.

Саветодавна комисија за људска права УН на Косову је истакла да је Унмик спроводио површне и непродуктивне истраге поводом убистава и отмица Срба на Косметуу.

Саветодавна комисија утврдила је да су све пријаве за случајеве убистава, отмица и нестанака указале на образац „површних и непродуктивних истрага које је полиција Унмика спроводила у вези с убиствима и нестанцима на Косову“.

У више од 90 одсто случајева у којима је донето саветодавно мишљење установљено је да полиција и истражитељи Унмика нису спречили најтеже облике кршења људских права, укључујући право на живот, заштиту од мучења, нехуманих и деградирајућих поступака и право на судску истрагу у случајевима несталих и убијених.

Медији у Европи писали су прошле године да је у „заташкавању“ Унмикове неадекватности помагао и тадашњи генерални секретара УН Кофи Анан, по чијој је директној одлуци (Спутњик је о томе писао) затворено близу 450 истрага о несталима и убијенима на Косову и Метохији.

Пошто Уједињене нације на подлежу међународном праву, чланови њихових мисија не могу да се позову на одговорност. Зато се препоруке Саветодавног панела, упућене специјалном изасланику УН за Косово, и игноришу. Иначе, према подацима Удружења — која не споре ни у Црвеном крсту — 20 одсто Срба из њихове евиденције нестало је пре НАТО бомбардовања, пет одсто у току бомбардовања, а 75 одсто после доласка мировних снага на Косово.

Породица Костић из околине Ораховца сматра се најтрагичнијом причом међу трагичнима. Припадници ОВК су за само седам дана на кућном прагу убили 14 чланова ове породице. Убијали су их у више наврата, и то тако што су дозвољавали живом члану породице да сахрани убијеног, па би онда убили и њега. И тако редом.

Организација за заштиту људских права „Амнести интернешенел“ је такође објавила својевремено извештаје у којима критикује Унмик због неуспеха те мисије да истражи случајеве отмица и убистава косовских Срба после конфликта 1998. и 1999. године.

У извештају се оцењује да је неуспех УН мисије да истражи распрострањене нападе на цивилно становништво допринео томе да на Косову превлада клима некажњивости. Извештај ове организације заснован је на иницијалним налазима комисије за људска права, коју је успоставио сам Унмик, како би се истражиле жалбе особа које сматрају да је цивилна мисија УН на Косову нарушила њихова права.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: