Zločini nad Srbima: Kako je Unmik priznao ubistva, a prošao nekažnjen?

Na umrlicama Srba koji su ubijeni tokom 1999. godine nema uzroka smrti, što sa pravne tačke gledišta pravi veliki problem, jer ako nema uzorka smrti — onda nema ni mogućnosti da porodica dokaže da je osoba ubijena i tuži za ubistvo.

Tela Srba koji su ubijeni na Kosovu i Metohiji u periodu kada su srpsku vojsku i policiju zamenile snage Unmika i Kfora, a čiji ostaci su nađeni u masovnim grobnicama, identifikovana su i predata porodicama, pri čemu je obdukciona rubrika „uzrok smrti“ — prazna.

Ovo je za Sputnjik potvrdio i Milorad Trifunović, koordinator Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa KiM.

„Na svim papirima svih koji su ih dobili, njih oko 340, ako na nekom delu tela, odnosno ostacima tela — na rebrima, lobanji — nema neka rupa (od metka), ne piše ni uzrok smrti jer nema dokaza da je ta osoba ubijena. A mi obično od naših dobijemo po nekoliko kostiju i u 90 odsto slučajeva kod porodica kojima se te kosti isporuče uzrok smrti je nepoznat“, tvrdi Trifunović.

Sa pravne tačke gledišta, naš sagovornik kaže da je to veliki problem, jer ako nema uzorka smrti — onda nema ni mogućnosti da porodica nekoga tuži za ubistvo, odnosno za nasilnu smrt svoga člana porodice.

Podsećanja radi, međunarodni pravni eksperti, zaduženi za praćenje rada Unmika, u izveštaju koji su objavili prošle godine, utvrdili su da Unmik posle odlaska srpske vojske i policije sa Kosova i Metohije, to jest posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, nije delovao i uradio sve u sprovođenju istraga po prijavama građana za članove porodice koji su nestali u ovom periodu. Savetodavno telo je tada Unmiku naložilo da se porodicama „izvini“, a Udruženje Srba sa KiM koje je u tom momentu po svojoj evidenciji imalo spisak oko 2.500 ubijenih i oko 900 nestalih Srba najavilo je tužbu protiv Unmika po komandnoj odgovornosti Sudu za ljudska prava u Strazburu.

Međutim, do toga se zbog pravnih zavrzlama još nije stiglo. Trifunović kaže da su tek pre nepunih mesec dana uspeli da dobiju od Evropske komisije za ljudska prava originalna dokumenta koje porodice pojedinačno moraju da popune i predaju kako bi pokušale da ostvare pravdu za svoje nestale ili ubijene članove porodica.

„Ta komisija ima sedište u Prištini i mi pokušavamo od 2008. godine da sa njom stupimo u kontakt, a to nam je uspelo tek sada. Obrazac, liste, pojedinačno popunjava svaki član koji je ostao da živi na Kosovu i Metohiji i šaljemo ih kao pojedinačne tužbe na rad Kfora, Unmika i Euleksa“, kaže Trifunović.

Dosad je, dodaje on, u ovom kratkom periodu Udruženje uspelo da Komisiji dostavi oko 70 predmeta, od čega je desetak vraćeno. Međutim, kako ističe naš sagovornik, oni neće odustati sve dok ne bude dobijena pravda za 160 porodica koje i dalje žive na Kosovu, a čiji su članovi kidnapovani. Trifunović kaže da pokušavaju i da porodicama za koje se zna da su im članovi ubijeni dostave ova dokumenta kako bi pokušale da se izbore za pravdu za smrt svojih najbližih.

Savetodavna komisija za ljudska prava UN na Kosovu je istakla da je Unmik sprovodio površne i neproduktivne istrage povodom ubistava i otmica Srba na Kosmetuu.

Savetodavna komisija utvrdila je da su sve prijave za slučajeve ubistava, otmica i nestanaka ukazale na obrazac „površnih i neproduktivnih istraga koje je policija Unmika sprovodila u vezi s ubistvima i nestancima na Kosovu“.

U više od 90 odsto slučajeva u kojima je doneto savetodavno mišljenje ustanovljeno je da policija i istražitelji Unmika nisu sprečili najteže oblike kršenja ljudskih prava, uključujući pravo na život, zaštitu od mučenja, nehumanih i degradirajućih postupaka i pravo na sudsku istragu u slučajevima nestalih i ubijenih.

Mediji u Evropi pisali su prošle godine da je u „zataškavanju“ Unmikove neadekvatnosti pomagao i tadašnji generalni sekretara UN Kofi Anan, po čijoj je direktnoj odluci (Sputnjik je o tome pisao) zatvoreno blizu 450 istraga o nestalima i ubijenima na Kosovu i Metohiji.

Pošto Ujedinjene nacije na podležu međunarodnom pravu, članovi njihovih misija ne mogu da se pozovu na odgovornost. Zato se preporuke Savetodavnog panela, upućene specijalnom izaslaniku UN za Kosovo, i ignorišu. Inače, prema podacima Udruženja — koja ne spore ni u Crvenom krstu — 20 odsto Srba iz njihove evidencije nestalo je pre NATO bombardovanja, pet odsto u toku bombardovanja, a 75 odsto posle dolaska mirovnih snaga na Kosovo.

Porodica Kostić iz okoline Orahovca smatra se najtragičnijom pričom među tragičnima. Pripadnici OVK su za samo sedam dana na kućnom pragu ubili 14 članova ove porodice. Ubijali su ih u više navrata, i to tako što su dozvoljavali živom članu porodice da sahrani ubijenog, pa bi onda ubili i njega. I tako redom.

Organizacija za zaštitu ljudskih prava „Amnesti internešenel“ je takođe objavila svojevremeno izveštaje u kojima kritikuje Unmik zbog neuspeha te misije da istraži slučajeve otmica i ubistava kosovskih Srba posle konflikta 1998. i 1999. godine.

U izveštaju se ocenjuje da je neuspeh UN misije da istraži rasprostranjene napade na civilno stanovništvo doprineo tome da na Kosovu prevlada klima nekažnjivosti. Izveštaj ove organizacije zasnovan je na inicijalnim nalazima komisije za ljudska prava, koju je uspostavio sam Unmik, kako bi se istražile žalbe osoba koje smatraju da je civilna misija UN na Kosovu narušila njihova prava.