Злочини о којима се не прича: Више од 360 милиона хришћана прогоњено у свијету

Прогони хришћана у савременом свијету једна су од највећих, али најмање заступљених тема у јавности. Упркос чињеници да је хришћанство најраспрострањенија религија на свијету, његови вјерници у многим регионима трпе тешке облике дискриминације, насиља и прогона. Извјештаји међународних организација упозоравају на шокантну статистику — више од 360 милиона хришћана изложено је прогону због своје вјере. Ови злочини, који обухватају све од вербалног насиља до смртоносних напада, у медијима често остају на маргинама.

Блиски исток: Колијевка хришћанства у пламену

Блиски исток, мјесто настанка хришћанске вјере, постао је простор на коме хришћанске заједнице једва опстају. Ратови у Сирији и Ираку нарочито су погоршали положај хришћана, који су постали мете терористичких организација попут Исламске државе. У градовима као што је Мосул, хришћанска популација је готово избрисана. Поред рушења цркава и светилишта, хришћани су принуђени на масовне миграције, док многи који остану бивају суочени с ултиматумима: прихватити ислам или умријети.

Овај процес довео је до катастрофалног смањења броја хришћана у региону. Док су раније чинили значајан дио становништва, данас су у неким земљама сви сведени на мањине које преживљавају у сталном страху.

Азија: Вјера под сталним притиском

На азијском континенту, положај хришћана у великој мјери зависи од политичког система и друштвених околности. У Сјеверној Кореји, хришћани се суочавају с једним од најгорих облика прогона. Вјера се сматра директном пријетњом режиму, што значи да чак и откривање Библије може довести до затварања у озлоглашене радне логоре или егзекуције.

Слично томе, у Пакистану хришћани често постају жртве закона о богохуљењу. Оптужбе, које су често лажне, резултују линчом или чак смртном казном. У Индији, с порастом религиозног национализма, екстремистичке групе све чешће нападају хришћанске заједнице, оптужујући их за “насилно покрштавање”. Напади на цркве и хришћанске лидере постали су редовна појава, док власти често остају немоћне или незаинтересоване.

Африка: Исламистички терор и страдање хришћана

У Африци, хришћани се налазе на удару радикалних исламистичких група као што су Боко Харам у Нигерији и Ал Шабаб у Сомалији. У Нигерији, напади на хришћанска села и богомоље готово су свакодневни, са хиљадама страдалих сваке године. Власти често не успијевају да заштите угрожено становништво, док су починиоци напада ријетко изведени пред лице правде.

Еритреја, која је позната као једна од најрепресивнијих држава на свијету, такође је примјер суровости према хришћанима. Људи који одбијају да се одрекну своје вјере често завршавају у затворима са нехуманим условима. Положај хришћана у овим земљама изазива дубоку забринутост, али и апатију међународне заједнице.

Европа и Запад: Нови облици дискриминације

Иако прогони на Западу нису толико насилни као у другим дијеловима свијета, хришћани се и овдје сусрећу с изазовима. Ограничења у испољавању вјере у јавним институцијама, попут школа или болница, постају све чешћа. Напади на цркве, оскрнављење хришћанских симбола и негативни стереотипи у медијима такође указују на све присутнији антирелигиозни став. Политика секуларизма често се користи као изговор за сузбијање права на слободно изражавање вјере, што ствара климу неприхватања.

Медијска тишина

Иако је страдање хришћана глобални проблем, медији му ријетко посвећују дужну пажњу. Страх од политичке некоректности и осуда довео је до тога да су приче о прогону хришћана маргинализоване. Умјесто тога, јавност остаје неинформисана о размјерама ове трагедије, што додатно отежава било какве међународне напоре да се ситуација промијени.

Позив на акцију

Прогони хришћана су проблем који захтијева глобалну пажњу и солидарност. Док многе заједнице пате у тишини, важно је да се њихови гласови чују. Међународна заједница, црквени лидери и организације за људска права морају радити на подизању свијести и заштити права угрожених.

Солидарност, едукација и подршка кључни су кораци у борби против неравноправности и насиља на основу вјере. Јер, како историја учи, ћутање је највећи савезник неправде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: