Зна се ко је краљ: Реал 15. пут на крову Европе!

У свету фудбала ништа ново – Реал је поново на крову Европе, и то по 15. пут! У финалу Лиге шампиона на култном Вемблију победили су Борусију Дортмунд резултатом 2:0.

„Милионери“ су се испромашивали у првом, да би их Мадриђани нокаутирали у другом полувремену.

И сам почетак је био буран – само што је почео, меч је био прекинут на два минута због тројице младића који су, један за другим, утрчавали на терен не би ли, ето, „стекли славу“. Обезбеђење није баш идеално реаговало тада, „одбрана“ је попустила, а слично је било и са Реаловом у многим моментима првог полувремена, пишу Новости.

Заправо, мало шта је у игри фаворита функционисало тада, имајући у виду да Мадриђани нису имали ниједан једини шут у оквир гола, а да је Борусија створила и колосалну прилику (Адејеми је прокоцкао зицер, а Филкруг погодио стативу (вероватно после офсајд позиције, али ВАР се није оглашавао, јер ни поготка није било).

Брза, врло конкретна игра у транзицији екипе из Дормунда, задавала је прилично проблема фавориту, мада се и гигант из Шпаније на моменте „јављао“ као учесник финала, понајпре због индивидуалних квалитета Винисијуса. Ипак, баш он, нановија звезда на небу бразилског фудбала, услед нервозе је и рано добио жути картон, а потом имао много среће када му је глума да је фаулиран „прошла“ код словеначког судије Винчића, па је ривал (Шлотербек) добио јавну опомену, а не Винисију другу.

Оно што је од глуме било важније, то је истински фудбалски став, а најбољи су испрва имали момци у жутом и један у зеленом: оправљени Тибо Куртоа, који је међу Реаловим стативама заменио досад стандарног Лунина, бриљирао је у уводних 45 минута и одржавао „краљевиће“ у животу пред налетима „милионера“.

А онда је на сцену ступио најтрофејнији стручњак у елитном такмичењу, Карло Анћелоти, који је у ово финале ушао са четири победе у финалима Лиге шампиона, по две са Реалом и Миланом. Управо је он до треће с Мадриђанима дошао урадивши две кључне ствари.
Најпре, „умртвио“ је транзициону опасност „милионера“ и конкретнијом игром Реала у нападу, и агресивнијим уласцима у дуеле у одбрани, а повукао је и важан потез попут вере у стартну поставу чаки када јој уопште није ишло. Охрабривши искусне играче на великом предаху, усмеривши их на најјача оружја која поседују.

А то су уиграност, изврсни појединци и смиреност када је „фрка“.

Баш то је донело и 0:1, када је један од најнижих на терену, Карвахал, главом спровео у мрежу лопту коју је из корнера упутио Тони КРос на свом последњем мечу за Реал.

После тог поготка Мадриђани су се разгоропадили, а „милионери“ били у дугом, помало и несвхатљивом нокдауну. Зато их је и Винисијус понижавао, пробацивањима лопте кроз ноге и смејањем, што није нимало спортски, али је Винисијус и дао гол.

Играо се 83. минут када су играчи Борусије са центра почели да враћују лопту, уз аут линију, уназад, а онда погрешили: додали су је Џуду Белингему, овај „продужио“ усамљеном Бразилцу, а Винисијус Жуниор матирао дотад доброг, али у поменутој ситуацији немоћног, голмана Кобела.
За 0:2, за победу, за титулу првака Европе у фудбалу. Историјску, петнаесту.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: