Значај видовданских соколских слетова у Сремској Раваници

Пише: Саша Недељковић

После Мајског преврата 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Нови дух у Србији, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде. за српски народ с друге стране Саве, Дрине и Дунава било је то подстрек на снажније буђење националне свести. Београд је постао узданица Србима на југу, северу и западу. Са оснивањем Српског сокола у Сремским Карловцима 1903, почело је оснивање српских соколских друштава у српским земљама под влашћу Аустро-Угарске. Српска соколска друштва оснивала су жупе (Фрушкогорску, Крајишку, Босанско-Херцеговачку и Приморску). (1) Поводом оснивања Српског соколског друштва у Сремским Карловцима 1903. Тихомир Остојић, професор Новосадске гимназије, издао је свеску својих чланака о гимнастици и посветио је Соколима у Карловцима. У тим чланцима говорио је о реформи видовданске славе у Раваници у Срему у националном и витешком духу.
Врхунац рада Српских сокола били су од 1905. Видовдански слетови са вежбама и такмичењима у јуначким играма у Сремској Раваници. (2) Српски соколи сећали су се Косова и на Видовдан окупљени око гроба Кнеза Лазара у манастиру Врднику, свечано су се заклињали да ће радити у националном духу. (3) Народ који је био на ходочашћу у Раваници могао се приликом слета упознати са соколима и њиховим радом. На Другом слету у Раваници 1906. учествовало је око 250 сокола од којих је 170 вежбало просте вежбе. Учествовали су : Српски соко из Сремских Карловаца са старешином др. Лазом Поповићем и 41 чланом; Српски соко из Сремске Митровице са старешином Николом Поповићем и 28 чланова; Српски соко из Руме са старешином др. Миладиновићем и 31 чланом; Српски соко из Шида са подстарешином Ст. Пајићем и 25 чланова; Српски соко из Ирига са стерешином др. Симом Грчићем и 18 чланова; Српски соко из Вуковара са старешином др. Св. Новаком и 25 чланова; … . Друштва која нису вежбала просте вежбе била су : Српски соко из Загреба са старешином др. Стојановићем и 5 чланова; Српски соко из Земуна са вођом А. Пуљом и 10 чланова; Српски соко из Осијека са вођом Јосипом Соукупом и 3 члана; Српски соко из Винковаца са вођом Влад. Игњатовићем и 6 чланова; Српски соко из Новог Сада са вођом др. Свињарцем и 10 чланова. Били је присутна депутација Српског гимнастичког клуба из Вршца од 3 лица са подпредседником Бранком Цијаком и делегација „Душана Силног” из Београда на челу са председником Тасом Поповићем и са повећим бројем чланова и функционера друштва. У Раваници сва друштва су у поворци кренула на један овећи плато иза манастира Раванице, где су вршили покус за просте вежбе. Након покуса окупили су се соколи у дворани гостионице на заједнички ручак. Изашавши из дворане соколи су формирали поворку која је кренула на вежбалиште у Раваници, где се окупило око 6.000 гледалаца. На челу поворке је било 5 застава, иза којих су ишли старешине друштава, за њима су ишла друштва у соколском друштвеном оделу, а за њима друштва у гимнастичком оделу.
Одржана је јавна вежба са простим вежбама, а онда је одржано такмичење у скоку у вис, у скоку у даљину, у скоку са мотком, у бацању диска, камена и копља, и трчању. У бацању диска најбољи је био старешина др. Лаза Поповић. Бацане су гвоздене кугле тешке 5 килограма. Изведена је српска народна игра бацање камена тешког 16 колограма. После такмичења развила се народна слава уз певање, свирање и играње. (4)

У сали Београдске читаонице 21.2.1909. основан је Савез српских витезова. Окупио је Српски мач, Прво српско велосипедско друштво и Соко из Дунавске жупе. Председник савеза био је Милутин Мишковић, помоћник команданта шумадијске дивизијске области, председник Београдског Сокола и почасни председник Душана Силног. Потпредседници савеза били су Андра Николић, председник друштва „Српски мач” и др. Ђорђе Нешић, члан Државног савета. Чланови „Српског мача“ из Београда учествовали су на слету Српског сокола у манастиру Раваница. (5)
У Босни и Херцеговини основани су Српски соколи у Бања Луци, Приједору и у Босанској Градишци. Душан Силни у Сарајеву променио је име у Српски соко. Др. Воја Бесаровић, старешина и Јово Поповић, заменик старешине друштва у Сарајеву, били су задојени на универзитету соколством. Они су дошли у лични контакт са Лазом Поповићем и на Видовдан на слету у Раваници у Срему 1908. са њим утврдили план организације Српског соколства у Босни и Херцеговини. На конференцији делегата српских гимнастичких друштава у Сарајеву у јесен 1908. поверена је старешинству Српског сокола у Сарајеву израда правила организације Српског соколства у Босни и Херцеговини. У пролеће 1909. на састанку коме су присуствовали и Лаза Поповић, старешина жупе Фрушкогорске, и др. Симеон Чокић, тајник жупе, решено је да се српски соколи појединих покрајина образују жупе, а да све жупе сачињавају Савез. У савезу су требала да буду окупљена сва српска соколска друштва без обзира на покрајине у којима су се налазили. Први одбор Сарајевске соколске жупе изабран је у мају 1910. У одбору су били старешина др. Воја Бесаровић, вођа Стеван Жакула, заменик старешине Ђорђе Перин, тајник Јово Поповић, заменици вође Димитрије Матејић и Чедо Милић. (6) У оквиру жупе било је 40 друштава у Босни и Херцеговини. Када је основана Српска соколска жупа босанско-херцеговачка 1908. Жакула је био у њој вођа од оснивања до Првог светског рата. У жупи је била уведена команда коју је написао по узору команде српске војске. У Београду је Стеван Жакула био члан техничког одбора Савеза српског соколства. (7) Представници српског соколства из Србије, Старе Србије и са територије Аустро-Угарске одржали су од 7 до 9 новембра 1910. састанак у Београду. На састанак су дошли и капетан Милан Прибићевић, секретар Народне Одбране, и војвода Јован Довезенски. Пре почетка седнице јавили су да ће доћи и престолонаследник Александар. Он се руковао са сваким од учесника састанка. На састанку је одлучено да се створи Српски соколски савез са седиштем у Београду. На слетовима у Загребу и Прагу наступало би се под заједничком савезном заставом (Душана Силног) и заједнички вежбало симболичну вежбу ослобођења. Прва скупштина Српског соколског савеза одржана је у Београду 28 фебруара и 1 марта 1911. Пред властима Аустро-Угарске Савез је деловао као Савез у Србији са којим су сарађивале жупе са подручја Монархије. (8)
После Сарајевског атентата 1914. забрањена је прослава десетогодишњице оснивања Српског сокола, а полиција и жандарми су трећег дана по атентату извршили претрес у просторијама соколског друштва у Сремским Карловцима.

По избијању Првог светског рата међу првима је распуштен Соко у Сремским Карловцима и сва имовина конфискована. Многи чланови били су узети у војску, затворени или интернирани, код скоро свих осталих биле су извршени претреси, а саслушавања трајала су до краја 1916. Др. Лаза Поповић и вођа Милан Теодоровић били су ухапшени и провели су 16 месеци у истражном затвору. Др. Лаза Поповић био је осуђен на 10 месеци тамнице, а Теодоровић ослобођен и узет у војску, где је издржао све тортуре као политички сумњив. Сва покретна имовина друштва продата је 1916. на јавној дражби. После претрпљених патњи као талац умро је 1915. професор Стеван Поповић. Након претрпљених мука у арадским казаматима поп Гига Јовић умро је 1915. Соколи у Карловцима нису клонули, уверени да ће им после рата синути сунце слободе, уједињења и боље будућности српског народа. Дочекали су остварење соколске мисли, за коју су десет година пуни вере радили и стрпљиво чекали. (9) Свештеник Гига Јовић био је члан Српског сокола у Сремским Карловцима. Он је свуда отворено пропагирао соколску и националну мисао. Кад је дошло до Балканског рата 1912. напустио је све своје и отишао као добровољац на ратиште. За време Првог светског рата био је ухапшен. Након претрпљених мука у арадским казаматима поп Гига Јовић умро је 1915. (10) Соколска жупа Ријека, соколско друштво у Огулину и Савез добровољаца у Загребу организовали су 2 јула 1922. Видовданску славу са открићем надгробног споменика соколу, свештенику и добровољцу Гиги Јовићу и соколском јавном вежбом. Домаће друштво приредило је свечаност, која је била усмерена ка народном јединству. У чланку у „Соколском вјеснику жупе загребачке” истакнуто је да такву славу Огулин још није доживео. Дан пре долазили су гости са свих страна. А 2 јула 1922. ујутро стигао је посебни воз са соколима и гостима из Загреба. Загребачке соколе дочекало је целокупно соколство огулинског друштва и ријечке жупе. Поздравио је загребачке соколе старешина друштва Мајнарић, а одговорио му је делегат загребачке жупе Анте Брозовић. На жељезничкој станици нашли су се на окупу соколи из Загреба, Сушака, Бакра, Драге, Врбовског, Плашког, Госпића, Карловца, Вргинмоста, Вуковара, Сремских Карловаца, Београда као и соколска друштва из Словеније. Сви су се соколи и гости сврстали у поворку, која је са 2 соколске фанфаре и војном музиком кренула у 10 сати манифестујући кроз град по непријатељски расположеним огулинским улицама на православно гробље до гроба Гиге Јовића. У поворци је било више хиљада људи. Маса је окружила гроб Гиге Јовића. После верског обреда открио је споменик др. Косић, старешина ријечке жупе и одржао говор у почаст покојника. После су говорили : у име сокола Сремских Карловаца, професор Панајот Мијодраговић, у име београдских сокола Словенац др. Олип, у име народних заступника Јуре Кучић, у име загребачке соколске жупе Душан Богуновић, у име добровољаца Анте Јерковић, у име огулинских грађана др. Здравко Ленац и на крају Медаковић. Мијодраговић је наменио покојнику не да почива и мирује већ да даље соколује и да предводи борце ријечке жупе у борбу за Истру и Приморје. Са гроба кренула је поворка манифестујући кроз све улице Огулина. Поворка се разишла на вежбалишту. После подне одржане су пробе соколских вежбача са војном музиком, а у 4 сата почела је јавна вежба. Вежбалиште је било у зеленилу окићено са заставицама а увече осветљено са безброј електричних сијалица. На вежбама су се истакли соколи из Драге, Бакра и Сушака (драшки подмладак, коло бакарских соколица и карловачка деветорица). После вежбе била је пучка забава на вежбалишту око којег су били подигнути разни павиљони. У 3 сата гости су се разилазили возовима. Јанко Јазбец истакао је да је смотра учврстила положај домаћег друштва, које је издржавало борбе са бројним сепаратистичким елементима. (11)
Соколска жупа Београд предложила је да се обнове Видовдански слетови у виду Видовданских излета Београдских сокола и да се на тим излетима подстиче успомена на витештво предавањима и такмичењима у витештву.(12) Поводом прославе 30-годишњице оснивања Соколског друштва у Сремским Карловцима 23. септембра 1934. одржан је слет на коме су вежбали стари соколи вежбе са Раваничких слетова. Слет у Сремским Карловцима преносио је Београдски радио. (13) На Видовдан 1939. одржан је Сабор сокола у Раваници у Срему. Присуствовала су друштва : Београд-Матица, Београд VIII, Београд X, Стара Пазова, Рума, Инђија, Врдник, Сремска Митровица и Панчево. Од соколских чета : Лешница, Мраморак, Сопот, Адашевци, Кузмин, Крчедин и Марвинци. Савез Сокола и жупа Нови Сад послали су своје делегате. Соколи су у поворци дошли пред манастир, где су присуствовали помену. Због кише од похода на Змајевац ( место зборовања) одустало се. Сабор је отворио Петар Лозјанин. М. Мајсторовић из просветног одбора жупе Београд одржао је предавање „Видовданска Мисао”. У име сеоског соколства поздравио је Сабор Ђорђе Јовановић, члан Соколске чете Лешница, који је донео сабљу очувану у Подрињу, а донету са Косова поља после Косовске битке. О чувању народне песме кроз гусле, говорио је а затим рецитовао и уз гусле певао гуслар Соколске Петрове петолетнице Перко Мркајић. (14)
Видовдански слетови обновљени су у последњој деценији кроз Видовданске спортске дане. Одржавају се под покровитељством МСП и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Видовдански спортски дани одржани су 27.6.2024. на подручју Руме, Врдника и Јаска. Учествовали су чланови борилачких клубова из Србије и Српске : Калист, Петорс, Кангал, Архангел, Рума, Девета чета са Пала и такмичари из клуба „Горан Остојић” који је био организатор. Соколе је представљао старешина Савеза српских сокола Јевђа Јевђевић а учествовали су соколи из Ћуприје, Инђије, Сремске Митровице и Рековца. Приказани су кик-бокс и савате, а одржана је трка од Врдника до Јаска и назад. Учесници спортских дана сликали су се испред Сремске Раванице. Дејан Гавриловић, председник Спортског удружења „Горан Остојић” истакао је да је циљ да се „окупљања код Сремске Раванице омасове и наставе у духу соколских темеља, које је поставио др Лаза Поповић”.(15)
Српски соколи сматрали су да је Видовдан основа националне свести српског народа. Да би се на Видовдан што боље манифестовала национална свест, соколи су пре Првог светског рата у Аустро-Угарској приређивали Видовданске слетове . Соколска жупа Београд настојала је да се после Првог светског рата обнове Видовдански слетови у виду Видовданских излета Београдских сокола. Видовдански слетови обновљени су после дужег прекида у последњој деценији кроз Видовданске спортске дане.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене:
1. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. 136-139; Бранко Живковић, „Тридесета годишњица Соколског друштва Земун-Матица”, „Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 199, 200, 201;
2. „Постанак првог српског соколског друштва“, уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. 110,111, 136-139;
3. „Косово”, „Око соколово”, Београд, 1 мај 1939, бр. 5, стр. 44;
4. Ј. Хануш, „II. слет српског соколства у Раваници”, „Сокол”, Загреб, 15.коловоза 1906, бр. 8, стр. 121, 122, 123;
5. Арсен Ђуровић, „Модернизација образовања у краљевини Србији 1905-1914″, Београд 2004, стр.580;
6.„Развитак српског Соколства у Босни и Херцеговини“, уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. 111, 112;
7. „Брат Стеван Жакула – петдесетгодишњак”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15. августа 1925, бр. 12-16, стр. 123, 124; Момир Г. Синобад, „Стеван Жакула”, „Око соколово”, Београд, 6 јуни 1939, бр. 6, стр. 60;
8. Др. Милорад Драгић, „Рад Љубомира Давидовића у Соколству”, Споменица Љубомира Давидовића, Издање главног одбора демократске странке, Београд, стр.115-116; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 109;
9. „Соко у Сремским Карловцима”, „Соколски Гласник”, бр. 4, Загреб, 1920, стр.206-208;
10. „Соко у Сремским Карловцима”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 4, стр.206-208; Јанко Јазбец, „Откриће споменика Гиги Јовићу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, август-септембар 1922, бр. 8 и 9, стр. 212;
11.„Соколско славље у Огулину”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1922, бр. 7, Год. I, стр. 167; Јанко Јазбец, „Соколски Гласник”, Загреб, 1923, бр. II, стр. 73, 74, 75; Јанко Јазбец, „Откриће споменика Гиги Јовићу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, август-септембар 1922, бр. 8 и 9, стр. 212;
12.„Косово”, „Око соколово”, Београд, 1 мај 1939, бр. 5, стр. 44;
13. „Извештај за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. 60; Б.Ј, „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114; 14. „Соколи у Раваници (Врдник)”, Вести, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8; 15. Л.С, „Видовдански спортски дани и 120 година од оснивања Српског сокола у Сремским Карловцима”, „Политика”, Београд, 27. јун 2024;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: