Знаш ли Србијо који ти је витез данас уснио?
1 min read
Меденица
Пише: Михајло Меденица
Јавили су ми да је умро Алберт.
Без суза, само толико: “Отишао је наш Алберт…”
Без суза, само толико, а и шта више?!
Шта друго рећи кад усни витез у Господу?
Није умро, уснио је…
На свом Паштрику!
На пресветоме Косову и Метохији!
Тамо где је остао без ока, горостас, Рус, брат, Србин- Алберт Андијев!
Није око камен да се изгуби, није га ни Алберт изгубио но оставио врх Паштрика да види…
Довека да гледа куд су међе Србинове! Куд је браћи руској светиња једнака!
А, тражиле су га звери! Желеле су плен!
Преоравали су Паштрик, клали камен на камену, размицали поносну планину, али…
Залуду, мислили су да се око Албертово скрива, да бежи, да узмиче, да ће га крвавог где наћи како јеца и моли за милост, па да се зоре пленом, пусте звери…
Земљом су тражили оно чим се небо закитило…
Не зна пашчад шиптарска да се заветна светиња не метри корацима већ небом што је прогледало очима страдалника, јунака, бесмртника…
И данас ће га, на вест о смрти, звери чекати у заседи, потерати хајке, спремити ланце и окове, преклати снегове врх Паштрика да одају Алберта, до задњег ће метка стрељати свој страх, но…
Залуду им, рекох, где они у мржњи крај очију не виде- ту небо у љубави све даље догледава…
Очима страдалника, јунака, витезова, бесмртника…
Земљу би звери, као да је на пресветом Косову и Метохији шта на земљи..?
Знао је тај дивни горостас, Рус, СРБИН, оно што су многи од нас заборавили или мисле да могу заборавити: није Косово и Метохија свето што се стрдало на њему већ што се страдало- ЗА ЊЕГА!
Од чега се страда од тога се узмиче- за шта се страда- за то се живи!
И зато данас, Србијо- мајко, застани и ожалио својега сина којем се мајка још увек нада!
Застани Србијо, застани Русијо за својега сина!
Радуј се небо, ето ти још једног знамења!
Не дозволимо да брат Алберт буде још само тужни број кад у оне сате штуро саопште данашњу статистику пошасти!
Уснио је у болничкој постељи борећи се за дах- нека се у миру и спокоју надише ветрова с врха Паштрика…
Чувај нам неба, да ако прогледамо…
Напомена: Текст је објављен на порталу ИН4С 14. марта 2021. године
Прочитајте ЈОШ:
Србија памти своје хероје: Данас се открива спомен биста великом јунаку и пријатељу Алберту Андијеву
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
ZASO CUTIS SRBIJO?
Policijo nasa draga, Armijo Srbije ZASTAVE na POLA KOPLJA. MAJKA SRBIJA
SVOGA SINA Mihaila ISPRACA na put ANDJELIMA. HVALA TI BRATE CEKAJ NAS TAMO, OVOGA PUTA MI DOLAZIMO K’TEBI.
Slava i hvala Albertu, no njegov indvidualni angazman u odbrani srpstva samo je dokaz da nas je država Rusija, po difoltu, kroz vjekove ostavljala na cedilu…
Biljana, smanji malčice doživljaj… Slava i hvala Albertu, ali nećemo zbog njegovog odlaska u vječnost spuštati zastave na pola koplja i zatamnjivati ekrane… Bilo je još puno stradalnika za srpstvo u Srbiji, Hrvatskoj, Srpskoj, na Svetom Kosovu, pa nijesmo rezali vene…
Biljana, sestro slatka, ne ispraća Srbija svog sina MIHAILA na put anđelima, no ALBERTA… A Mihailo (Medenica) je, fala bogu, živ i zdrav, i evo ima viška energije za lelek, tužbalice i svakorazno kojevitezanje, taman ka’ jedna komšinica moje babe iz Kuča, koja je honorarno obavljala djelatnost tuženja i lelekanja po sahranama, četrdesnicama i (polu)godišnjicama…
Вечна му слава и ХВАЛА!
ISTNSKOM BRANIOCU SRBIJE I HEROJU NAŠEG DOBA, JUNAKU, DUVU RUSKE KRVI, SRCA BEZREZEVNE LJUBAVI ZA SRPSKI NAROD, ZA ISTINU I PRAVDU,-VJEČNO HVALA I MIR U CARSTVU NEBESKOM.
VJEČNAJA PAMJAT, BRATU ALBERTU.
Gore je medju junake otisao, vecna mu slava i hvala
Plačem i ja. Plače i Srbija. Srce nije celo telo, Đikane. Duša malena i lagana. I dok ima tebe i Mihajla i Srbija plače jer joj duša i srce plaču, jer još ima i dušu i srce.
Slava Albertu!
Iz dubine se s tobom slažem, brate!
… A i milo mi je čuti. Ni srce moje nije samo kamen.
Zdrav bio, onako iz dubine!
Iz dubine@, dajte da se malo veselimo, dosta nam je lelekača i narikača… Naša hrišćanska borba zahtijeva da se, i dok se gine, „pjeva“, odnosno, sve prihvata kao Božija volja… Dosta, bre, patnji i kojevitezanja, ili, ajde, braćo, da mi Srbi izvršimo kolektivno samoubistvo zbog odlaska brata Alberta…
Hvala i slava heroju!!!!!!Idemo mural sa njegovim likom i likovima ostalih ruskih dobrovoljaca koji su nam pritekli u pomoć kada je jedino Bog bio na našoj strani.
I obavezno Jeljcinov i Putinov mural, pošto su nam oni dvojica ono baš mnogo pomogli u očuvanju Svetog Kosova… Ne sprdajte se, braćo pobrkani Srbi, no pamet u glavu…
Kakva je to ljudina,andjeli sa, tobom brate ALBERTE.
Заувек жив у Христу!
Ako smo dosli na ove prostore sa istoka onda znajte da smo mi Srbi i Osetini od jednog oca i majke
Vjerujte mi jer sam upoznao nekoliko njih i dan danas bratsvujem sa njima.gdje god da su
Nevjerovatna je ta slicnost , frapantna
Slava HEROJU
PAMTIMO
Nijesmo doodili sa Istoka!
Odhodili smo na Istok.
I Alani, i oni.
Naše je poznanstvo i rođakanje ono najstarije.
… Na Balkanskoj međi još dok Istorije bilo nije.
I zato nemoj da te čudi svaka sličnost sa Osetima.
Znam te Mihailo, dijete si bio … Pa ti se čudim pitanju : znaš li Srbijo … !?
Ne zna momčino, ne zna! Znam da znaš, jebalo nas to retorsko, bajagi pitanje!
Nikad znala nije! Srbija.
Ni onda kada su beogradske dame smicale na oči semšire i okretale glavu od prosjaka na prestoničkim ulicama! Od obogaljenih vitezova sa Kajmakčalana, ej!??
Ni onda kada su ratnika i heroinu, Milunku Savić, jedinu ženu koja je nosila lentu Legije časti, jedinu kojoj se klanjala Francuska, kada su je poslali maniti Srbi, takva im i država biše, da čisti beogradske mehane! … Milunku Savić!?? Pašji sinovi …
Jovane i Dobrivoje, Milane i Radovane, Bogoljube i Borivoje, sva ta krasna srpska imena, sve te heroje na ulicu, bez i suhe suze Srbija! Majka, valjda nekome i majka, njima maćeha!???
Ne pamti Srbija, ne … Zato što ne pamte đeca njena, mi ne pamtimo, moj Mihailo! Ni jedno ime ne pamtimo, zato i neodužujemo!
Svi mi, kojima je svima nama srednje ime bruka!
Jednom ćemo, valjda ćemo i mi jednom da opametimo … Ako ne okasnimo!
Nikud nama nije žuriti, Srbima.
Sjutra ćemo …
E moj Đikane yzeo si mi misao a ljepše si to sročio nego što bih ja brate, dragi Mihailo sve ovo što ti je rečeno ti to znaš kao i svi mi ali si se izgleda naglas zapitao ipak boli te ko i sve nas SRBE, sve nas boli jedna stvar zašto je Srpstvo i Srbija nekome (Majka nekome Maćeha!?) Zašto mi Srbi van Srbije volimo Majky Srbijy više od onih koji sy tamo rođeni i od nje sve dobili a svi smo svjedoci da im je bitnija zadryga,i koje kakve glyposti a dame po Srbiji rađajy po jedno dijete da bi gospođe što više yživale y slobidnom životy!!! Zašto i dokad da svi popyt Brata Alberta da volimo i dajemo život dok nas naši izdajy i dan danas prodajy zemljy po Kosovy. Dokad ćemo bit izdani a pyna im ysta Srpstva. Dokad da država Srbija daje plate i benefite bagri koja je pobjegla sa Kosova i mešetari po Srbiji, a pravim patriotama koji sy ostali da brane rodny grydy slabo poklanja paznjy,daj jednom za svagda da se prekine taj lopovlyk i sve preysmjeri napaćenom Srbiny koji osta na KiM !!!
Laka ti bila Kosovska zemlja Brate Alberte i počivaj y miry jynače !
Crnogorče ponosni, brate Srbine, nije bitno, najmanje je važno kako si nešto sročio, bitno je kako si mislio!
… A ti si bome mislio! Dobro, još i pobolje.
Zdrav bio, Crnogorče!
Još kad bi Djikan, Crnogorac i Medeni malo manje guslali i naricali… ne bi bilo loše…
Мала исправка, Комунисти су послали Милунку у сиромаштво и измислили причу да је тако било и пре рата. Мада су то били бивши Срби нажалост.
Slava ti i hvala ljudino. Na nama je da nastavimo borbu kroz koju si ti prosao.
Slava mu!!!
Nisam ja ostao bez oka, ja sam ga izgubio i vraticu se da ga pronadjem – to su njegove reci kojima oslikava velicinu. Pocivaj u miru a izgubljeno cemo vratiti, ne brini…
CARSTVO MU NEBESKO, VJEČNAJA PAMJAT!!!
Mihailo, Sine….
Ja Placem…. Rijeci Grcaju u Suzama….
Kad Nasi Najveci i Najljepsi Sinovi Odlaze….
Albert Nas je Veliki Ruski Brat i Sin….
Sa Najcistijim Srpskim Duhom i Srcem….
Borac za Srpsku Pravdu i Istinu….
Vitez PRAVDE I ISTINE….
ODSUKAO JE VITESKI LAZAREV MAC….
SIN LAZAREV…. OTAC LAZAREV….
SLAVA TI I HVALA NAJVECI RUSKI SRBINE….
Neka je Blagoslovljena Srpska Zemlja….
Koja Te je Zauvijek Prigrlila….
Ratnice, Na Kraju Tvoje Vojne Ostaju SUZE….
I Nasa Neizmjerna LJUBAV ze TEBE….
Za Potonja Nevjera@…
E, ne utješio se majci, nesrećniče, da/bog/da… Stare Crnogorke su gubile i po četvoricu sinova, ili su ostajale bez sinova jedinace, pa im se glasa nije čulo, no su se stoički nosile sa tim, a ti, bezbožniče, leleči i nariči do mile volje po vas bogovetni dan…
laka ti crna zemlja bila
… crni Mihailo… 😉