Зоговић: Одредбе о одузимању имовине нијесу у складу са Уставом

Дио посланика упутио је предлог Уставном суду Црне Горе за оцјену сагласности закона о међународним рестриктивним мјерама са Уставом. Усвајањем тог предлога, како је у интервјуу за Портал РТЦГ истакао Милун Зоговић, посланик ДФ-а и ДНП-а, Уставни суд би потврдио да одредбе о одузимању имовине нису у складу са Уставом и на тај начин спријечио даљи несклад прописа, као и све негативне посљедице које из тога произилазе.

Зоговић је истакао да наш Устав гарантује право на једнаку заштиту права и слобода, што у сваком случају подразумијева и право на имовину.

У медијима се у последње вријеме спекулише да сте поднијели предлог Уставном суду Црне Горе за оцјену сагласности закона о међународним рестриктивним мјерама са Уставом?

Да, колеге посланици и ја, нас укупно 13 упутили смо предлог Уставном суду будући да нас на то овлашћује Закон о уставном суду, из разлога што сматрамо да Закон о међународним рестриктивним мјерама није у складу са Уставним поретком наше државе и да посљедице таквог Закона могу нанијети озбиљне, нимало наивне посљедице како држави тако и самим грађанима.

Будући да нам Закон дозвољава подношење предлога, осјетили смо потребу као посланици, али и као грађани да укажемо на несагласност Закона са Уставом и посљедице које могу да наступе.

Зашто сматрате да Закон о којем говоримо није у складу са Уставом Црне Горе?

– Наиме, овај Закон омогућава изрицање рестриктивних мјера. Рестриктивне мјере подразумијевају да се неком лицу, између осталог, ограничи располагање имовином, односно да се она замрзне.

Устав наше земље прописује да се права и слободе остварују на основу Устава и потврђених међународних споразума и да су сви пред законом једнаки, без обзира на било какву посебност или лично својство. Такође, гарантује право на једнаку заштиту права и слобода, што у сваком случају подразумијева и право на имовину.

Уз то, Устав експлицитно јемчи право својине односно право на имовину, конкретно гарантује да једно лице не може бити лишено свог права својине, а што управо овај Закон омогућава и због чега истичемо да је супротан Уставном поретку Црне Горе.

Основни разлози за подношење предлога односе се управо на заштиту гарантованих права, али и економских интереса државе. Не смије се дозволити да овакав Закон и даље важи и да омогућава одузимање имовине када сам Устав то не дозвољава. Важење оваквог Закона отвара простор и за друга поступања која нису сагласна Уставу. Уколико се дозволи одузимање имовине супротно Уставу, зашто не би и друга противуставна поступања?

Да ли то значи да Ви сматрате да се право на имовину не може ограничити ни у ком случају?
– Напротив. Људска права могу да се ограниче али искључиво на начин како је одређено у Уставу, а то је за вријеме проглашеног ратног или ванредног стања. Тада, за вријеме ратног или ванредног стања може се ограничити остваривање појединих људских права и слобода, у обиму у којем је то неопходно. Наравно, то ограничење не смије се чинити по основу пола, националности, расе, вјере, језика, етничког или друштвеног поријекла, политичког или другог увјерења, имовног стања или било каквог другог личног својства.

У вези са конкретним случајем, право на имовину, односно право својине може се ограничити једино када то захтијева јавни интерес, и то уз правичну накнаду. Прецизније, говоримо о експропријацији, и то је једини случај ограничења или одузимања имовине који дозвољава наш Устав. Дакле, држава би могла да ограничи односно лиши једно лице његове имовине ако би му за то била исплаћена адекватна накнада и уколико би то захтијевао јавни интерес.

Сматрате ли да су и друге државе погријешиле увођењем санкција, будући да су готово све државе чланице Европске уније увеле сличне, ако не и идентичне санкције?

Свака држава има своје право и своје прописе. Разумијемо да прописи неких других држава које су увеле овакве санкције то и дозвољавају.

Ми не знамо тачне прописе других држава, али знамо наше. Устав Црне Горе је потпуно јасан по овом питању и да не дозвољава ограничење имовине осим у случају експропријације. Таква одредба није подложна никаквом тумачењу јер је у свему јасна и експлицитна – није дозвољено ограничење, односно лишење, осим уз накнаду, у јавном интересу.

Какво је Ваше мишљење у погледу могућих посљедица?

– Сматрамо да важење оваквог Закона, у још горем случају, његова примјена може нарушити и озбиљно угрозити репутацију државе и може поставити државу у потпуно незавидан положај.

Наиме, не смијемо занемарити могућност да се овакве последице одразе и на државни буџет, што ће свакако осјетити прије свега грађани Црне Горе. усљед пада нивоа страних инвестиција и могућности прикупљених пореза.

Прије свега, спровођење оваквог закона води ка смањењу нивоа страних инвестиција и смањењу пореза који се у таквим случајевима прикупља, што смањује државни буџет, а што ће у највећој мјери осјетити сами грађани. Такође, примјера ради, замислите да се лица чија је имовина одузета обрате Европском суду за људска права. Посљедице по економију државе у таквом случају могу бити енормне и тешко заустављиве. Само један успјешни поступак пред Европским судом за људска права могао би да започне тешко заустављиву лавину поднесака против државе што би изазвало огромне економске губитке за државу.

Важење одредби једног оваквог Закона указује на неозбиљност једног правног поретка и саме државе Црне Горе, будући да Закон није супротан само Уставу, већ и другим законима Црне Горе, од којих су само неки: Закон о својинско-правним односима и Закон о експропријацији. Овакав несклад Закона са Уставом, као и закона међусобно може да угрози положај Црне Горе на међународном плану.

Ваша очекивања у вези са поднијетим предогом и исходом поступка?
– Ми очекујемо да ће Уставни суд стати на страну Устава, грађана и државе Црне Горе. Усвајањем предлога Уставни суд би потврдио да одредбе о одузимању имовине нису у складу са Уставом и на тај начин спријечио даљи несклад прописа, као и све негативне посљедице које из тога произилазе.

У супротном, посљедице по све ће бити врло озбиљне, те ће зајемчена права одредбама Устава остати само „мртво слово на папиру“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: