Зоговић: Ви радите свој посао, а ми настављамо Косовски бој (ВИДЕО)

„Одлука црногорског режима о слању официра у Кфорову мисију на Космету, је још једна у низу антисрпских политичких одлука званичне Подгорице“, казао је посланик Демократског фронта Милун Зоговић на данашњој скупштини.

Он је подсјетио да је актуелни премијер Марковић приликом посјете својим партнерима у Приштини, изјавио да је упркос противљењу више од 85 процената грађана Црне Горе, црногорска власт признала државу Косово. Управо та одлука о признању лажне државе Косово једна је од најсрамнијих одлука у црногорској историји и може једино стати раме уз раме, са одлуком Петровданске Скупштине на Цетињу из 1941, године, када је под протекторатом фашистичке Италије проглашена независна Црна Гора а Секула Дрљевић инауогурисан за марионетског премијера!

„Зато је јасно, да одлуку о признању тзв државе Косово, одлуку о подршци пријема Косова у УНЕСКО, као и одлуке о слању црногорских официра на Космет, могу једино доносити идеолошки насљедници Секуле Дрљевића и Пирцио Биролија.
Посебно је интересантан тренутно актуелни процес демаркације Црне Горе и такозване државе Косово, гдје црногорска власт преговара и прави тајне дилове са својим политичким и пословним партнерима са Космета, иако добро знају да је и по резолуцији 1244 Косово и Метохија саставни дио државе Србије. А да се о евентуалним отвореним питањима око разграничења са Србијом може једино преговарти са званичним Београдом, а не никако са привременим узурпаторима јужне српске покрајине!, нагласио је Зоговић.

Зоговић се дотакао историје како би што боље представио јавности Црне Горе о каквом се чину заправо ради :

„Када на превоју Чакор, кота 1849, ставите лењир путним правцем према Пећи, јасно се види да је по важећем разграничењу, мјесто Котлови, гдје је граница, удаљено 4200 м ваздушне линије од превоја Чакор. А стварна граница по споразуму о разграничењу од 12. новембра 1913. је велелепни Швањски мост који премошћује ријеку Бијели Дрим на југу Србије код града Ђаковице тачније код села Дољ, 19 км од града Ђаковице, на путу према царском Призрену. 26. септембра 1912 ослободилачки рат објавио је краљ Црне Горе ријечима: „Црногорци! Тужни вапај који допире из Старе Србије од тамошње наше потлачене браће, не може се даље подносити.“ Из подловћенске Црне Горе, поглед је био ограничен на Зетско блато са Скадром. Из Полимља мисао је била према Метохији иза планина. По томе су војне снаге разврстане у два правца: двије трећине према Скадру, а једна трећина преко Лима. Ослобођени су Беране 4, Плав 6, Гусиње 7, Пећ 17, Дечани 20, Ђаковица 22. октобра. Јанко Вукотић је ушао у Патријаршију 17. октобра. Почасна јединица свих баталиона са комадантом Радомиром Вешовићем ушла је у Манастир Дечане на богослужење у вече 20. октобра. Ослобођење Високих Дечана краљ је украсио произвођењем у чин бригадира (генерала) Радомира Вешовића. Бригада је завршила поход у Ђаковици 22. октобра. Двије српске војске састаше се у Метохији. То ће бити подлога за споразум о заједничкој граници 12. новембра 1913. Толико се остварило од визије владике Рада да би он био патријарх у Пећи а српски престо у Призрену“.

„После овога требало би бити јасније због чега нема ни једног православца у коме нису умрли савјест и поштење који је спреман да се одрекне престоног Душановог Призрена, Високих Дечана, Грачанице, Девича, Пећаршије и других светиња чија су звона вјековима сушила сузе околној раји, дајући снагу за опстанак и очување православне вјере. А што се вас господо из власти тиче, што би рекао Вукашин из Клепаца, ви само радите свој посао, закључио је Зоговић!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: