Жртве

Пише: Мишо Вујовић

“Бранимо се од туђег али још више од зла у себи”, опомињао нас је свјатејши патријарх Павле. Мудри чувар скромности, пастир мира, љубави и праштања.

Говорио је мало али све што је рекао остаје крајпуташ за сва времена.
Ако човек сузбије пакост у себи за нијансу ће ослабити и зло око себе. Од лоших појединаца нема доброг колектива, као што је у царству сујете великодушност закржљала исто као племенитост у сенци злурадости.
Чињеница је да нас зло опкољава гушећи човечанство разним експериментима од криза, ратова најсавременијим ватреним, суперсоничним, интерконтиненталним оружјем до пандемија и хемијско- биолошког арсенала, већ увелико спремног да изобличи и десеткује цивилизацију.
Да би се спровео хаос потребно је срушити ред и поредак. Најпре Божји.
Свет треба лишити Бога, сматрају глобалисти заговарајући једну религију под њеховим окриљем. Православље и ислам се дубински морају дестабилизовати и поделити на што више међусобно антагонизованих јединки.
Све више грађана осећа се дезорјентисано и отуђено, а многи, у тренуцима душевног растројства, у америчком стилу, посежу за оружјем решени да у сопствени бездан одвуку невине људе, не штедећи ни децу. Хорор филмови или акциони трилери већ деценијама се одигравају на нашим улицама. Од породичних трагедија до спектакуларних филмских ликвидација и ватрених обрачуна банди. Бруталност постаје стварност, промовисана на велика звона.
Већина масовних убица без обзира како их дијагностикују психијатри или анализирају психолози носе одређене трауме из детињства или ране младости.
Тако рањиви постају жртве једног суровог амбијента препуног јавне хистерије, агресивности и насиља. Нажалост систем је неспреман да препозна и предупреди појаве попут масовног злочина какав се догодио на Цетињу, месту у коме се готово сви становници познају.
У коме свако зна ко шта вечера, а камоли ко има оружје и психијатријски досије.
То није само пир нервно растројеног човека, већ ритуал господара мрака који је запосео његову душу.
Начин је исти – лудачки, неселективно убијање невиних грађана.
Масовни убица из Јабуковца и његов сабрат по злочину са Цетиња су готово на истоветан начин усмртили своје комшије и суграђане. Њихово психо-ментално стање такође се више или мање подударало. И један и други су “ратовали” са фраџбинама у које и данас верује огроман проценат становништва.

Политизовање несрећом овакву трагедију чини још трагичнијим што инспирише читаву армију виртуелне патологије да дивља по друштвеним мрежама. На једном од тих прљавих портала под контролом бивше владајуће партије објављено је на десетине коментара неприрених јавном говору и деликатности трагедије у којој је страдало десет особа међу којима и двоје деце.

Јавност мора, од надлежних, да захтева одговорност за овакав монструозан чин који се вероватно могао предупредити, или адекватном интервенцијом полиције колико толико умањити.
Минимум моралне и политичке одговорности је оставка шефа локалне полиције његових надређених на челу са директором полиције и министром унутрашњих послова.
Убица није само жртва демона или психо – менталног поремећаја већ је жртва једног система који је опстаја и још се батрга на тензијама, завађајући народ на верској, националној односно идентитетској основи.
Покој и Царство небеско страдалим на Цетињу, њеховим породицама дубоко саучешће.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: