Звезди званично призната титула најбоље екипе свијета: Пехар стигао на „Маракану“
1 min read
Пехар (Фото: FK Crvena zvezda)
Трофеј клупског првака свијета стигао је данас на стадион „Рајко Митић“, након одлуке Међународне фудбалске федерације (ФИФА) да Црвеној звезди, али и осталим екипама које су освојиле Интерконтинентални куп у периоду од 1960. до 2004. године, званично призна као титулу најбољег на планети.
Све до 27. октобра 2017. године освајачи Интерконтиненталног купа, побједници утакмице између шампиона Европе и Јужне Америке, нису били званично признати као клупски прваци свијета, преносе Новости.
Зато ће навијачи црвено-белих данас, од 17 сати испред клупског музеја имати прилику да први пут виде тај пехар.
До сада ниједан клуб у својим витринама није имао званичан трофеј првака свијета, већ само спонзорски.
Фудбалери Црвене звезде на кров свијета попели су се 1991. године победом над чилеанским екипе Коло Коло 3:0 у Токију, са два гола Владимира Југовића и једним Дарка Панчева.
Екипу је у Токију предводио тренер Владица Поповић, а играли су: Звонко Милојевић, Душко Радиновић, Илија Најдоски, Владе Стошић, Горан Василијевић, Владимир Југовић, Миодраг Белодедић, Милорад Ратковић, Дарко Панчев, Синиша Михајловић и Дејан Савићевић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
СТИГАО ЈЕ! ВИШЕ ЈЕ БИЛО ВРИЈЕМЕ! ДОБРО ДОШАО!
Zvezda i Delije bacile svijet pod noge,volim te Zvezdo moja !!!
У та вунена времена, када је обожавани Запад бљувао на Југославију (Србију, Црну Гору), Црвена Звезда је постала шампион Европе и Шампион света. Моја деца су у ту част са грамофона пуштали звездину химну на тераси са највећим могућим интензитетом звука. Претходно су тражили моју дозволу. После су ишле и песме „Дејо мајсторе…..“ и остале.
Разумем да неки новинари нису хтели да дају томе неки публицитет, али ми дан данас није јасно зашто новинари српске тада владајуће странке нису о томе баш много писали. Као да је почео да их хвата онај страх који смо уочили тек у моменту појаве Сороша и његових Сорошоида.
Мислим, Публицитет о победи ЦЗ.
А тај страх од помињања Срба и српских победа тада није имао везе са Сорошем и његовим Сорошоидима.
Зато што је тада тај страх имао друкчије димензије. Комунистичке, не Сорошевске. И ја разумем новинаре који су тада чували своја радна места.
Е, сада, данас, јасно је свима нама, власт је власт, била Српска или Турска, била Србокомунистичка, или Србосорошевска.