Влада изборног (не)повјерења

Пише: Драгана Мијушковић

Свим разумним људима треба да буде јасно да такозвана Влада изборног повјерења са својим лажним „вриједностима“ јесте јасна и свеприсутна опасност за добробит црногорског народа и за здравље наше демократије.

Стање на политичкој сцени у Црној Гори је врло предвидљиво; ових дана смо имали прилику да видимо дио опозиције која се сложила са већ унапријед исценираним филмом „Како бити дио власти“ и на тај начин, жаргонски речено, добро увалили у министарске столице. Они обећавају тако да ће бранити ставове грађана Црне Горе и да ће се десити и ти дуго очекивани фер избори. Мени ово све више личи на Шекспирову драму „Много буке ни око чега“, јер се само много приче просуло да би се оправдао улазак у Владу. Црногорском народу остаје да попије замућену воду коју они муте већ мјесецима.

ДФ као једина тренутна опозиција може да парира овој лакрдији од повјереничке Владе. Врапцима на грани је познато да се наше друштво налази у „продуженој транзицији“, да се налазимо у дубокој политичкој, економској и свакој могућој кризи и да треба мало више сивих ћелија „укључити“ не би ли крчили пут ка демократији од које је сад остало само мртво слово на папиру.

Потписници споразума Lex specialis варају се ако мисле да ће за пар мјесеци успоставити контролу над радом државних институција, ово је само инфузија која ће да пролонгира опстанак ДПС-а и оваквог система који нас све држи у кавезу, док Влада новац поресних обвезника, тј. нас, склања за своје потребе, доводећи нас у незавидан положај. Једно потпредсједничко мјесто у оваквој Влади и пар министарских мјеста не мијењају ништа, а то знају и они који ће заузети та мјеста и управо их није брига за народ.

Овдје се ради на злоупотреби емоција, а то је класична техника како каже Ноам Чомски, и то се користи у изазивању кратког споја, приликом правилног расуђивања. Тако имамо злоупотребу националног и вјерског идентитета, окрећући једне против других, маскирајући нам стварну социо-економску ситуацију у земљи. Наша критичка свијест замијењена је емотивним импулсима. Управо то се користи сваки пут кад нека нова афера искочи. Значи, користи се страх и стрепња, на начин да се оно суштинско прекрије велом националности и религиозности.

Пошто се ми као нација налазимо на оваквом емотивном колапсу, систему је лако да спроведе своје идеје и жеље. Управо је оваква ситуација и око Lex specialis-a и око смјене предсједника Парламента.

Демократском Фронту остаје да се бори свим расположивим демократским средствима и да издржи у својој намјери да црногорске грађане изведе из вишедеценијског колапса. Тренутни владајући систем је најопаснији у нашој модерној историји, бар за доба комунизма сви су радили и постојала је радничка класа, а знамо да ако нема радничке класе, нема ни државе. Надам се да ћемо бити генерација која ће се поздравити са оваквим системом. Нема оклијевања. Вријеме је сад!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: