Besudnica
Ostade – ovako! Odavno je zavladala ološ. To je do danas bila i ostala najčešća izreka starih ljudi po Brdima. Vremenom, poneki pojam i izreka zadrijemaju i prispu, prosto oveštaju, ali, odjednom se prenu, i jave se u punom sjaju. Tako je i sa ovdašnjom postkomunističkom ološi. U Matičinom rečniku srpskog jezika piše da je ološ – najpokvareniji sloj društva, odnosno šljam, splak, i tako dalje… I što se onda neko ljuti. Bilo koji fonograf da uključite – dakle aparat za snimanje zvukova – što se tiče domaće ološi, rezultati su isti. Divim se samouvjerenosti posvudašnje ološi koja samo i samo mrzi. Takvih je puna ova Besudnica. I to kakve mržnje. Kakvog antisrpstva. Prosto, mrak im lipti niz prste i nokte i olovke. Osvrnite se na ponekog režimskog nikogovića, novinarčića, skorojevića, fićfirića. Uvijek ste načisto s njima. Mržnja plus mržnja. I kad ga za tren poizdalje, poistiha podsjetite ko je stvarna ološ, i ko živi od tuđe milostinje, i da bi kašto trebalo da se ogledne u svom mraku, i da su baš takvi potonji izdanci mržnje koja klija u istom mraku ko u trapu, on i dalje reži i laje (iako olinjao i šugav ne podvija repinu), ne bojeći se ni boga, ni istine. I sva ta ološ koju zatičemo, čista su restauracija onog starog duha mržnje, u kontinuitetu čista restauracija starih režima i starih režimlija. Ovaj isuviše domaći izraz koristi se višenamjenski. Naročito onda kad se želi konačno podvući – ko je ko. I, onda opušteno, i pošteno reći – pa to je ološ…
* * *
Što prije mora se iznaći jedinica mjere za mržnju ovdašnje komunističko – kolumnističke ološi. Da se jasno vidi kolika je to medijska koncetracija zla. I zumbirati im barkodove mržnje na uši. Kao govedima i drugoj papkarskoj živeži. Ovdašnja goveda i ostala stoka (sa urednim barkodovima na ušima), prije će stići u EU mrakove, i prije ideologa i kolumnista Druge familije – dojaviće do evropskih klanica i mesara.
Kolumnista Druge familije – sa razlomcima i jednačinama u naslovima – bunca u kolumnicama poput Specijalnog tužioca u optužnicama. Samo ološ koja živi od lopovluka, samom agresivnošću prikriva strahove i frustracije, samo tako krije bolest kojoj nema lijeka. To se sasvim jasno vidi u svakoj škrabotini ocrtane kolumnističe ološi. (Kad sve sabere i oduzme, i pomnoži, i podijeli, ološi i žgadiji se i ne isplati da bude nešto drugo). To je čista računica. Izvjesni montenegrinski cifarnik i matematik sanjao je da bude i predsjednik vlade.
* * *
Dakle, poslije onakvog napada na prostorije Nove srpske demokratije – Demokratskog fronta (u najstrožem centru grada!), i poslije hajki huliganskih hijena i narko dilera oko Kliničkog centra, nijedan kolumnista zvaničnog medijskog mraka nije reagovao, ukupna medijska žgadija ostala je gluva; samo antisrpska ološ u tim strašnim scenama progona i ćeranja nije vidjela kontinuitet mraka koji se izlijeva na Srbe u Crnoj Gori evo punih sedamdeset i kusur godina. Dakle, ni ološ kolumnistička i medijska u tim scenama ne vidi mržnju čiji su fitilj davno upalili njihovi očevi! (Izvjesne režimske dnevne novine, u svom neznanju i bunilu, objavile su fotografiju, kako, tobože, nekakva policijska protuva juri batinaša, koji se odvojio od čopora. Naravno, policajac nije stigao huligana, jer, avaj, policajac i obezbeđuje istu narko ološ na susjednoj lokaciji ispod borova na Kruševcu, pa, sad, baš, i ne ide da ga hapsi). Onda, ko da od takve medijske i svakakve ološi očekuje ikakve rezultate istrage.
Poslije onih i onakvih slika napada na Demokratki front – Front je potonje utočište ovoga nesrećnog naroda.
* * *
Dakle, samo institucionalna i medijska ološ ne vidi ološ kako se razmahuje albanskim zastavama po Rumiji, samo ološ administracije Besudnice ne vidi koja to ološ vitla mačetama i noževima po kosama Rumije, samo ološi ne vide kako vođa ološi nišani nekakav cilj (i samo ološ ne vidi u šta ološ, u stvari, cilja!). To nije vidjela, niti o tome zuba obijeljela ukupna intelektualna stokurovina crnogorska, akademska i slična sa barkodovima po diplomama i plagijatima, to nije vidio nijedan crnogorski akademik – pogano kapište, nijedan NATO soldat, nijedan udbovac, nijedan špijun, to nije vidjela ni Rektorka – univerzalka, konačno, to nije vidio nijedan kolumnista Druge familije. To nije vidjela nijedna kolumnističko – komunističko – postkomunistička ološ.
Kako zvuči – kolumnista – komunista. Ne treba naglas čitati – namah fonograf zapišti.
* * *
Kadgod da je diktator doveden do rupe, javlja se ološ u liku pete kolone, u likovima i kopijama raznih obloglavaca, ošišanih kolumnista – komunista, i slične izdajničke svite. Jedan obloglavi nepismenjaković, jedan kolumnista Druge familije koji naslove ispisuje u vidu matematičkih formula (kao da mu je gazda nekakav pitagorejac ili matematik), predlaže da se u crnogorsku tranziciju, u naš put bez povratka, pored Američke ambasade, transparentnije umiješa (uključi), zapadna administracija i demokratija, a onda će neko, u jednom trenutku, npr. neki kolumnista Druge familije i slčna protuva, za predsjedničkog kandidata predložiti neku sviripizdu iz nevladinog sektora. (Ako „dama“ može u Srbiju, i u Švapsku, i Škotsku, i u Briselsku administraciju, što ne može i u Montenegrinsku). Scenario sa sviripizdom izvjesno bio bi ovakav: da „dama“ izgubi na izborima, da „damac“ diktator ostane na vlasti, a onda da se balvani oburdaju po putovima Demokratskog fronta, baš kao što su nekada oburdavani na Liberale. To je zadatak pete kolone (dakle slugu mafije i svakakve ovdašnje ološi), ološi koja korača sigurnim korakom. Zašto. Zato što bi se tako Srbima u Crnoj Gori, nanio veliki udarac. Zato što je ta takozvana građanska opcija (u našim uslovima), u stvari, samo drugi izraz za antisrpstvo, i ništa više, i ništa manje. Da li je to sasvim tako, ne moramo pitati kolumnistu Druge familije sa matematičkim jednačinama u naslovima kolumni. Ta pizma ponajbolje zna šta je potpuno i pravo antisrpstvo. To mu je u tragu.
Dakle, ološ nastavlja kampanju.
P. S.
Kad smo već kod matematike, prenosimo i sledeće: moderna geometrija kaže – moderna misao naučava – da se, negdje, u beskonačnosti, i dvije paralelne linije – sijeku. Možda. Ali, ovdašnja ološ, ne. Ovdašnja ološ ni sa čim se ne ravna, niti je i sa čim paralelna, niti u bilo kom ogledalu nazire svoj lik. Ne, i ne. Dakle, mrkli mrak.
„Zato što je ta takozvana građanska opcija (u našim uslovima), u stvari, samo drugi izraz za antisrpstvo, i ništa više, i ništa manje.“ Cestitam. Sami priznajete da srpstvo nema veze sa gradjanskim drustvom.
Upravo suprotno,Srbi glasaju za građanske opcije ili vi mislite da bi Bečić bio tu gdje jeste da nema Srba.
Valjda je svakome jasno da Montenegrini glasaju samo za DPS, velika većina po zadatku,ostatak tih DPS glasova čine ucjenjeni pa čak i potkupljeni Srbi.
Srbi jedini u ovoj „Besudnici“ imaju osjećaj za opšte dobro dok Milo i taj mali broj žbireva oko njega želi državu samo po svojoj mjeri.
Srbi su ovu državu napravili,oni su je proslavili,Srbi su joj dali identitet,…Srbi nisu u ovoj zemlji repa bez korena,nisu ovdje pali s’marsa pa prema tome očekuju od svih ostalih da se u skladu sa tim prema njima ophode sa poštovanjem.
Odličan tekst!
Jednostavno rečeno“Srbi, use i u svoje kljuse“
Građanske opcije nam svaki put slome vrat.
Srba u CG ima sasvim dovoljno da budu svoji na svome, kao što je uvjek i bilo,nikako zajedno sa ološi,uvjek i vazda samo za svoje!
blaženopočivši vladika Nikolaj nam je rastumačio da
…“obrazovan je onaj ko ima obraza. Mala znanja dobijaju se učenjem. Velika znanja dobijaju se verom i poštenjem…“+
…“Cilj nauke nije da uputi u beskonačnu mudrost, već da ograniči beskonačne pogreške…“, Bertold Breht, nemački, Bertolt Brecht
https://tsargrad.tv/articles/svjatitel-nikolaj-serbskij-o-treh-jetapah-mirovoj-istorii_69277
…“V svoeй rabote „Nauka o zakone“ svяtitelь Nikolaй Serbskiй podvodit čitatelя k mыsli, čto tak nazыvaemыe estestvennыe zakonы i socialьnыe zakonы – plod fantazii padšego čeloveka. V sozdannom Bogom mire deйstvuet odin universalьnый zakon. Svяtitelь nazыvaet ego vыsšim zakonom, ili nravstvennыm zakonom Boga. Adresovan эtot zakon isklюčitelьno čeloveku…“
…“13. Sejači vetra zbog toga su se sada postideli i ispod stida počeli izgovarati reč Bog. Jer
ova reč sad i njima postaje jedini preostali ključ za otključavanje vasionskih tajni. Ali od
posejanog vetra digla se bura neviđena i nezapamćena. Čak i kad sejači vetra potpuno prestanu
sejati vetar, bura će još dugo trajati. Isto kao i bura morska, podignuta vetrovima, što traje i
kada se vetrovi stišaju.
14. A bura koju Evropa danas žanje zaista je nebivala. Teško je naći izraza da se opiše u
celosti ta bura. Jer je ona zahvatila sam koren duše čovečje, pa je udarila po porodici, po
gradu i selu, po školama nižim i višim, po književnosti, po umetnosti, po politici, po
društvenom stroju, po međunarodnim odnosima, po prijateljstvu, po čovečnosti, po stidu, po
čednosti, po svetiteljstvu i herojstvu kao idealu hrišćanskom, po svim vrednostima.
15. Lom i slom svega uzvišenog, svega božanskog u čoveku i među čovekom i čovekom,
ostavljala je ta bura iza sebe dokle je god zahvatala. Od sve one plemenitosti, odnegovane
hrišćanskim duhom i moralom u vremena stara, preostalo je samo nešto što je ličilo na
gradom bijeno žito. Laž i nasilje, izmileli su iz svojih skrivenih loža i slobodno i
razmetljivo su pošetali po širokim ulicama, u podne, pod togom „naturalizma“.
16. Naturalizam je značio u književnosti opis nemorala, u umetnosti i u modi bestidnu
golotinju, u gostionici i kuhinji preziranje posta, u braku telesnu vezu brzo kidanu, u
porodici samovolju mlađih, u poslovima nadmetanje u lukavstvu, u društvu borbu pošto
poto,u politici otimanje o vlast i bogatstvo, u među narodnim odnosima zahvat tuđega bilo
veštinom bilo silom.
17. Škola evropska pak bila je glavno žarište, glavna citadela naturalizma. A
naturalizam je značio u osnovi odricanje Boga i moralnog zakona Božjeg, a verovanje u prirodu
i u zakone prirode. Videći u kakav haos i u kakvu propast naturalizam vuče evropsko
čovečanstvo uopšte, neki naučnici pokušali su propisati ipak nekakav moral, ili nekakvu
etiku za ljude. Pisali su knjige o „Prirodnom moralu“, ili o „Moralu bez sankcija“, ili o
„Humanosti kao socijalnoj etici“ ili o „Socijalnoj etici u svetlosti prirodnih nauka“ i
tome slično. To su bile etike bez autoriteta, bez svetlosti i moći, ali ipak etike, koje su bar
pokazivale zabrinutost zbog mutne poplave naturalizma.
18. To su bile pregršti peska kojim se htela zaustaviti poplava posle porušene brane. A
brana, vekovečna brana, izgrađena je bila čvrsto od moralnog zakona Božjeg. Nikakva sila nije
mogla da zameni tu branu, a najmanje izmaštana teorija o prirodnim zakonima.
19. „Živeti shodno prirodi“, bilo je geslo naturalizma evropskog. To se nije razumelo kao
da čovek treba da živi shodno svojoj duhovnoj i moralnoj prirodi; jer to bi neminovno vodilo
onom vrhovnom idealu istavljenom pred čovečanstvo kroz zapovest: Budite savršeni kao što
je savršen Otac vaš nebesni. Ne, nego se ono geslo razumelo kao da čovek treba da živi onako
kako žive ostali živi stvorovi u prirodi: da bude savršen u lukavstvu kao lisica, i u
surovosti kao vuk, i u podmuklosti kao zmija, i u proždrljivosti kao jedna poznata domaća
životinja, i u seksualnosti kao jedna druga poznata domaća životinja, i u otmičarstvu kao
jastreb, i u mržnji i ubijanju svoga poroda kao neke druge perušine, i najzad, u samoubistvu
kao skorpija onda kad sav naturalizam izneveri. A on mora pre ili posle izneveriti kao i
svaka laž.
20. Hrišćanske mase narodne davale su otpora učenom naturalizmu braneći se verom i
braneći svoju veru. Ali lordovi naturalizma u nauci i u književnosti i u umetnosti i u
privatnom životu svojim načinima — nimalo odabranim — potkopavali su savest i svest
narodnu sejući po duši narodnoj svoj vetar, da bi se posle zajedno s tim narodom našli kao
žeteoci bure.
21. No iako je baš u naše vreme bura na Zapadu dostigla vrhunac svoga besa, ipak ne treba
nam očajavati za Zapadom, nego nam pre treba „plakati za sobom i za decom svojom“. Jer zli
vetrovi sejani zlom naukom u 18. i 19. stoleću na Zapadu počeli su se utišavati u naše dane.
Savremeni nosioci nauke u velikim narodima Zapada odvojili su se potpuno od svojih
prethodnika, onih velikih sejača vetra, od pre pola stoleća i odrekli se njihovog
naturalističkog apsolutizma. Oni istina još nisu seli ukraj nogu Isusovih kao Marija ali su
oborili glave pred „Bogom nevjedomim“.
22. Međutim, zli vetrovi nauke iz 19. veka tek sad duvaju svom žestinom nad istočnom
hemisferom, nad Balkanom, nad Rusijom, nad Indijom i Kitajem. Kao lanjska moda
velikogradska što postaje ovogodišnjom modom palanačkom, Klasičan primer toga pružaju
nam u naše dane neke zemlje u ovoj hemisferi, hrišćanske i islamske. Nauku od pre sto godina
postavili su „novi“ ljudi tih zemalja za temelj „novog“ društva, nove države. Međutim, od te
nauke nije ostalo ni slova koje nauka XX veka nije odbacila kao preživljenu starudiju ili kao
lažnu maštariju.
23. Srećom mnogomilionske mase narodne na ovoj istočnoj hemisferi još znaju samo za
moralni zakon, iako deca njihova „bubaju“ po žalosnim školama lažnu i opasnu nauku o
prirodnim zakonima. Treba nam se moliti Gospodaru žetve, da stukne od naših strana sejače
vetrova i spase Istok od nadvignute bure. Da bi opet sa Istoka granulo Sunce Pravde za sav
rod ljudski…“
https://martirolog.com/tag/%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98-%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8/
…“Problem, dakle, nije u pojedinačnom društvenom sistemu, već u većinski prihvaćenom sistemu vrednosti, u kome svakome ko opominje na postojanje ljudskih vrednosti i vrlina, napora i egzistencijalnog duševnog bola koji treba pretrpeti da se one steknu, održe i sačuvaju od sveta tesnog za lepotu i nesebičnost, svakom, dakle, koji se na to drzne i pokaže prstom, treba saseći sve ono što iznad žabokrečine viri: ”Ne talasaj!”
A talasati se mora da bi se poništila gravitacija. I zato, svim Oslobodiocima neka je večna Slava i Hvala…“
Mudrostь iz filьmov Andreя Tarkovskogo
https://www.youtube.com/watch?v=YfM9Quv_Gnw
Drastično, možda u ponekom iskazu pomalo i grubo, ali istinito i iznad svega otrežnjujuće!