Čista nečist
1 min read
Džaba gurate tikvu u vodu, uči stara srpska poslovica. Tako je i sa takozvanim crnogorskim jezikom. Bojati se da i sve drugo, crnogorsko, ne završi kao taj novogovor. A, doonda, neka trnu zubi.
Novogovor je izmišljeni jezik čiji je autor Džordž Orvel, koji ga je stvorio za potrebe romana 1984. Tačnije, novogovor je službeni jezik fiktivne države Okeanije. Budući da Montenegro još nije sasvim fiktivna, svakako, trebalo bi je zaustaviti na tom strašnom putu preobražaja i svakog satiranja. Novogovor, pojednostavljeno, i jeste engleski jezik sa bitno smanjenim vokabularom, i sasvim pojednostavljenom gramatikom – to bi bila, u najkraćem, definicija Orvelovog novogovora. Ali, šta je drugo i crnogorski novogovor. Tumači novogovora slične avanture u fiktivnim društvima nazvali su distopijom, onim što se, dakle, ne slaže sa osnovnim tonom i tokom jezika, to je, može se i reći – čista nečist. Zvuči užasno: čista nečist!
I u naše vrijeme (kad se hoće predstaviti društvo bez demokratskog odlučivanja), postalo je sasvim normalno svakodnevno čuti frazu – kao orvelovsko društvo. To su društva lišena svake slobode, još i apsolutno zatvorena za bilo kakav uticaj sa strane. Ima li primera sličnijeg od Montenegra. U takvom društvu može da proklija sve, i proklasa svašta, pa čak i novi jezik. Ne treba smetnuti s uma da u Orvelovoj Okeaniji apsolutnu vlast ima Partija, baš kao i u Đukinom Đukanistanu. Pa ipak, najstrašnije kod novogovora jeste to što će određena direktna značenja pojedinih riječi, biti u fatalnoj suprotnosti sa logičkim mišljenjem. I ovdje se svijet i svijest sudaraju. (Zašiljeni kolac više ne znači samo taj i takav kolac, nego i olovku). Na tom strašnom putu izmišljanja sebe (izmišljanja jezika), najdalje su se, ipak, obestrvili Hrvati. (Zar, recimo, zrakomlat – helikopter, dobro ne podupire mišljenje o ubijanju logičkog mišljenja).
Aber je mi crni stiga, sa obale mutne Tare….
Aber nam je crni doletio iz Vašingtona, da tamošnje naučne institucije, da tamošnji naučnici (lingvisti), ne priznaju crnogorki novogovor. Naravno, ne možete ničim da kupite (ili potkupite), naučnike u Vašingtonu. Čak ih ne možete potkupiti ni šarmom crnogorske naučnice i plagijatorke Sanje Vlahović. Zamislite, šta bi dao Orvel da je imao stvarnu zemlju Montenegro, u kojoj u laboratoriji eksperimentiše Sanjica sa uvojcima, ministarka nauke – plagijatorka, kažem, koliko bi sebi olakšao pisaniju da je umjesto fiktivne Okeanije imao stvarno Montenegro.
Iako nevoljno (iz posve ličnih razloga), parafraziraću pismo direktora Nacionalne biblioteke „Đurđe Crnojrvić“ Tehničkom komitetu ISO 639-a, sa sjedištem u Kongresnoj biblioteci u Vašingronu, koji bi, avaj, trebao da kodifikuju, to jest prizna, da konačno, što rekli u Krivošijama – prelome o crnogorskom jeziku. U Vašingtonu, dakle, u tom Komitetu, veruju da je crnogorski samo varijanta srpskog jezika. A direktor ovdašnje Nacionalne biblioteke kaže da im je „prošle neđelje poslao dosta fleksibilno pismo, donekle sa jednim molećivim tonom, da uzmu u obzir našu situaciju i da konačno odluče. Ne želim da ih naljutimo, jer ako nas odbiju, onda smo već u velikom problemu i sve će dalje ići puno teže“. Da li ovome treba ikakav prevod i komentar. Slažemo se – no comment. Kakva mentalna arogancija. U pitanju je nauka, i šta vi tu ima da budete molećivi..! Šta vi ima da moljakate, i koga, i za šta..! To je isto kao da tražite da neke najviše naučne institucije, akademije, univerziteti i slično, promovišu crnogorski metar, ili crnogorski litar, ili crnogorsku masu puta ubrzanje, ili neki novi crnogorski elemenat, ili… (sami upišite šta…
P. S.
Da se podsjetimo i velikog intelektualca, lingviste Noama Čomskog, šta on misli, uopšte, o falsifikatima prošlosti, istorije jednog naroda, šta uopšte misli o falsifikatu kao osnovnom segmentu u kontroli mišljenja. Čomski u knjizi „Kontrola medija“, naglašava važnost lažiranja činjenica radi ukupne manipulacije: „Takođe je neophodno u potpunosti falsifikovati istoriju. To je sledeći način za prevazilaženje onih bolesnih inhibicija, tako što ćemo učiniti da izgleda kao kad mi napadnemo i uništimo nekog, u stvari, štitimo i branimo sebe od krupnih agresora, i tome slično. (…) Kad imate totalnu kontrolu nad medijima i obrazovnim sistemom, a nauka je konformistička, možete to da izvedete.“
Još samo u cijelu ovu definiciju Čomskog, smjestite Sanju Vlahović.
Da li bi onda cinican i fatican sveznalica Becir mogao da objasni kako je taj isti Komitet priznao Hrvatski i Bosnjacki jezik? U cemju je stos?
Ti ubavi perivoju…
Samo, ne sekaj, ništa drugo. Najlak. Govori se o formuli, o formulama drugojačenja, o apsurdičkim udarima u bivstvo jednog naroda. Zato, polako. Ali, bolje je nastradati od ekstremnosti nego od ekstremiteta…. Ali, da se ne zamaramo.
Mi možemo još samo da simuliramo pirovanje i oslobođenje, da se pravimo kako hitamo u istom pravcu, ka Bogu, sve brže i brže, ali u stvarnosti mi ubrzaamo u prazno, jer su sve svrhovitosti ubrzanja za nama, podaleko iza nas, i da je ono što nas muči i opseda anticipiranje svih ishoda raspolaganjem svim znakovima, oblicima, i željama. Jeste, takvim pravcima tumarati, ali, paradoksalno valja i dalje živeti….
U početku su reči setog vladike Nikolaja Žičkog.
Poštovana Redakcijo, poštovani pratioci Portala IN4S, da pojednostavim zbog neveselog Orvela i sl: kako je utvrdio MEĐUNARODNI STRUČNI, NAUČNI I TEHNIČKI Komitet pri Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu JEZIK JE U CRNOJ GORI – SRPSKI, pa prema tome i kultura je srpska, nacija je srpska, crkva je srpska – Država je Crna Gora; ali statusi i nazivi država se često mijenjaju – za moga života (oko 70g.) naziv i staus države u kojoj sam živio mijenjan je 5 (pet ) puta: FNRJ, SFRJ, SRJ, SiCG, CG, ime grada u kome živim mijenjano je tri puta – Titov grad, Titograd, Podgorica…SRPSKO IME NIJE MIJENJANO VJEKOVIMA I NEĆE NIKADA, TO JE U GOSPODNJEM PROSVJETLJENJU – tu (Džordž) Orvel nema što da traži! Ni ja, naravno, osim da vjerujem u BOGA i u svoj SRPSKI NAROD!
O čemu naglaba ovaj veseli Perivoje. Često, ne shvata o čemu je reč. Pa , dobro..!
Kako je sa jezikom, tako je i sa kulturom, nacijom, crkvom – država je posebna kategorija zasnovana na političkim i sl. interesima i to je po sebi promjenljiva (para)realnost.
Bećir Vuković je fantastičan.
Ne nego fanatičan!
U pojedinim suvenirnicama već se prodaju „autentični crnogorski krši“ kao „originalni“ crnogorski suveniri! Da nije tragično, možda bi bilo i smiješno! Ipak, takva mentalna „zatamnjenja“ moraju da zabrinu svakog ko normalno razmišlja!