ИН4С истражује: Зашто се Албанке масовно удају у Србији и Црној Гори?

Узрок феномена готово масовне удаје Албанки за држављане Србије и Црне Горе је катастрофалан материјални положај већине породица у „земљи орлова“. Али не само то, већ и чињеница да је однос жена према мушкарцима пет према један . Толика разлика у корист љепшег пола је продукт масовног исељавања мушкараца за земље Западне Европе, откако је недавно дозвољено путовање албанским пасошем без виза. Младићи одлазе, а дјевојке већином остају јер им патријархат на неки начин то налаже.

Трагом информације да су у последње вријеме учестале преваре лажних проводаџија који за своје „услуге“ наплаћују између три и четири хиљаде евра, и подмећу српским и црногорским младожењама дјевојке из бордела и кафана, које се кући врате са саме границе, посјетили смо неке од агенција које се баве овим прилично популарним послом. Тако смо стигли до агенције „Дионис“ у Тирани, чијег менаџера Мартина Дедаја затичемо како управо дочекује младожењу из околине Подгорице.  Питамо га за процедуру поступка упознавања дјевојака из Албаније са момцима из других држава. И добијамо одговор да агенција „Дионис“ има уговоре о сарадњи са истоименом агенцијом у Црној Гори, која има канцеларију у Сутомору, као и са Удружењем „Видовдан“ из истог мјеста.

“Њима се јављају младожење, а ми на основу захтјева тих момака тражимо младе, махом по селима и приградским насељима Албаније. Пошто нађемо одговарајућу дјевоку или више њих, заказујемо долазак младожење, који мора бити прецизан и без одуговлачења, јер се овдје држи до дате ријечи, такозване бесе” – каже Дедај за портал ИН4С.

Уколико се млада и младожења допадну једно другом, одлази се код младине куће, гдје она  тражи сагласност родитеља за вјеридбу. Саговорник нашег портала објашњава да се често дешава и да се упознавање врши директно код младине куће, уколико то тражи њена породица. Најчешће родитељи младе прије него се цијела ствар оконча захтјевају да се увјере у имовно стање будућег зета. Инсистирају да пођу и виде како младожења живи и гдје му је кућа. Тај трошак пута и трошак вађења пасоша, који најчешће немају ни млада ни њени родитељи  сноси младожења.

Ипак, наглашава Дедај, долазак младине породице у обилазак младожење је углавном чиста формалност, јер је главна ствар да су се  дјевојка и момак допали једно другом, и да је са обе стране саопштена истина о породичном и имовном стању, које не мора бити нарочито сјајно да би млада пристала да се уда, јер Албанке у руралнијим крајевима живе изузетно тешко. Неке албанске породице живе чак и без струје, али их то не спречава да остану патријархални, какви углавном јесу они који живе на селу.

Читав посао, истиче Дедај, завршава се за двадесетак дана. Некада раније, ако млада има пасош, а некада и који дан дуже ако га нема, јер процедура регулисања пасоша траје од 4 до 20 дана, зависно од тога да ли је затражен онај који се добија ургентно и кошта нешто више, или пак у стандардној процедури. Услуга агенције која посредује кошта између 2.500 и 3.000 евра. Младожења, по обичају који важи у Албанији, прије него изведе младу из куће њених родитеља оставља и част родитељима, на тацни од кафе. То је најчешће 100 до 200 евра, прича нам Дедај, чија агенција је до сада склопила преко 300 бракова између Албанки и држављана Србије и Црне Горе. Подразумијева се да младожења доноси прстен, уз неко ланче или наруквицу још за младу, а обавезан је и да јој купи један одевни комплет у коме излази из куће.

Дедај: Клонити се превараната

Дедај упозорава да је пуно превараната у овом послу. Јавно савјетујем свима који одлуче да се жене из Албаније да се клоне извјесне Вере из Скадра, која је класични преварант и пљачкаш. Она је, тврди наш саговорник, до сада преварила на стотине младића подметањем којекаквих проститутки и конобарица, које одмах на граници побјегну од младожење назад, а она истог тренутка промијени број телефона. Више пута је била у затвору та Вера, и упркос томе поново се бави преварама, каже Дедај. Из Удружења грађана „Нова нада“ у Краљеву кажу да су им се јавили и преварени момци које је на „танак лед“ навукао извјесни Mока, кога се, веле, такође треба клонити.

Све је мање Албанки за удају

Дедај такође каже да је примјетан тренд опадања интересовања младих за удају према Србији и Црној Гори, јер полако и дјевојке одлазе из Албаније према Западној Европи. Момке до највише 43 године, рецимо, доста лако оженимо, али оне старије све теже и теже, јер ни Албанке не пристају више баш на велику разлику у годинама са супружником.

Преко фејсбука „Проводаџија Скадар“  до младе у Албанији

Дарко Миладиновић из околине Алексинца до сутоморског удружења „Видовдан“ и агенције „Дионис“ дошао је преко фејсбука, и они су му помогли да склопи брак са Мањолом Ватникај из околине Тиране. Недавно су добили и сина из тог брака.

„Једноставно сам укуцао на фејсбуку термин „Дионис – агенција за брачно посредовање“ и дошао до људи са којима сам потом остварио контакт телефоном, срео се са њима и договорио читав посао. Ја сам презадовољан и захвалан сам и њима и Богу што су ми помогли да формирам породицу“ – искрен је Дарко (39). За опцију преко фејсбука заснао сам од једног познаника из села које је суседном мом, јер се он прије мене тако оженио. А сутоморско Удружење „Видовдан“ и агенција „Дионис“ помогли су, поред осталих, и Ивици Војиновићу и Ањи Ђељошај (са слике) да се узму. И код њих је, каже Ивица, принова на путу. Ивица каже да је веома захвалан и извјесном Саши из Ниша који га је уствари и спојио са проводџијама из Сутомора и Тиране.

Радо примају вјеру супруга

Албанке које се удају за грађане Србије, Црне Горе и Републике Српске, углавном су католичке и исламске вјере. Православне Албанке живе на Југу и оне углавном нису у нужди за удајом ван Албаније. Евентуално се удају у Грчкој, ако не у свом крају. Међутим, готово ниједна католкиња или муслиманка не прави питање ако супруг предложи да она прими православље и вјенча се у православној цркви. Уосталом, мало ко на томе инсистира међу младожењама, каже Дедај. Наш саговорник истиче да први пут говори за медије на ову тему, јер, каже, не воли саморекламирање. О његовој коректности и коректности његових партнера са којима сарађује, вели, говоре стотине успјешних бракова и ниједна примједба српско-албанских и црногорско-албанских парова.

Предрасуде и глупости

Дедај каже да су највеће глупости и предрасуде приче о томе како Албанци преко жена желе да појачају свој утицај у Србији и Црној Гори. Такве приче су најобичнија пропаганда, лаж  и незнање. Управо неки медији које контролишу косовски бизнисмени у Тирани воде снажну кампању да се прекине удаја Албанки за Србе и Црногорце. Нажалост та кампња је доста успјешна, јер код једног броја дјевојака су успјели да омрзну Србе и Црногорце. Ти медији ваше сународнике представљају као албанске крвнике и зато је по њима страшно што им ви на неки начин узимате њихове сунорднице које умјесто да рађају Албанце рађају Србе.  

Огромна је разлика између Албанаца из Албаније и оних са Косова и Метохије, прича Дедај. Ми чак Албанцима са Косова не дамо наше дјевојке јер их сматрамо преварантима у највећем броју, док Србе и Црногорце доживљавамо на много позитивнији начин. И то је феномен, али је тако – каже Дедај.

Преко „Дионис“ агенције стижу и дјевојке из Русије и Новорусије

У последње вријеме агенција „Дионис“ из Сутомора успјешно посредује и код женидбе грађана Србије и Црне Горе са Рускињама, али и православкама из Новорусије, прије свега из Доњецке Републике. Ових дана у Херцег Новом се удала 35-годишња Ина Игнијатова за 47-годишњег Зорана, приватног предузетника, а непосредно прије ње 12 Рускиња преко ове агенције Стигло је у Крушевац, Чачак, Подгорицу, Беране и Бар.
Како кажу у агенцији „Дионис“, православке из Новорусије спас траже од тешког живота који је, веле, посебно постао неподношљив након ратних дешавања на том подручју, која добрим дијелом и даље трају.

У „Дионису“ објашњавају да је процедура женидбе са дјевојкама из Русије и Новорусије много једноставнија, јер ко не жели не мора ићи тамо, већ се са дјевојкама може причати путем скајпа, уз обезбеђеног преводица који је Србин, и тако се може договорити брак.И укупни трошкови су доста мањи него што је то случај са Албанијом, јер пошто нема потребе за одласком у Русију и Новорусију, уштеда је велика, будући да нема никаквих пратећих, подразумеваних трошкова. Уз уговорену цијену посла, која је око 2.500 евра, младожењин једини трошак је авионска карта у једном смјеру за дјевојку, пошто се о браку постигне договор посредством агенције.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: