Lideri EU danas na Malti o odnosima sa SAD

Lideri Evropske unije danas će na Malti razmotriti vidljivo veoma zaoštrene odnose s vladom novog američkog predsednika Donalda Trampa čijim saradnicima se pripisuju i namere da „razbije EU“, kao što su to zaključile glavne političke grupe u Evropskom parlamentu i naglasile da je zbog takvih poruka predvidjeni novi ambasador SAD pri EU „nepoželjan“.

Evropski lideri razmotriće i kako se tvrdi, prvi put temeljite mere da se zaustavi navala i krijumčarenje migranata preko Libije i zapadnog dela Sredozemnog mora najviše u Italiju i to tako što će se pomoći vladi u Tripoliju da ojača granice, da se stvore veliki centri za zbrinjavanje migranata na libijskom tlu i naročito, da vojni brodovi i helikopteri EU sprečavaju plovila s migrantima da napuste libijske vode i krenu ka Italiji.

Mnogi evropski analitičari smatraju da su odnosi EU i SAD došli u krajnje lošu fazu i „slobodan pad“, a Trampu i njegovim saradnicima se zamera što otvoreno očekuju da posle Velike Britanije još neke članice napuste Uniju, kritikuju Evropljane najoštrije zbog politike prema imigrantima, što najviše zameraju nemačkoj kancelarki Angeli Merkel.

Analitičari kažu da Nemačka koristi evro za svoj ekonomski uspon ne samo na uštrb ostalih članica Unije, već ima i ogroman spoljnotrgovinski suficit s Amerikom, jer kako oni vide, veštački drži nizak kurs evra.

Opasnost po temeljne interese EU se vidi u ideološkoj postavci Trampa da se ceo svet mora promeniti i voditi diplomatija interesa i bilateralnih sporazuma, a napustiti višenacionalne trgovinske i političke strukture i saveze medju državama, pa je tako u Vašingtonu glavni čovek za trgovinu Piter Navaro izjavio da je i pregovarani sporazum o slobodnoj trgovini i garantovanju investicija SAD-EU „mrtav“.

Formacije stranaka desnog centra, socijalista i liberala u EP su ocenile da predloženi novi američki ambasador Ted Malok ne može biti prihvaćen u EU zato što smatra da će evro propasti i što je bez uvijanja izjavio Bi-Bi-Si-ju da je „u dosadašnjoj karijeri pomogao rušenju Sovjetskog saveza“, a da mu se sad mi se čini da je drugom Savezu-Uniji potreban takav potres“.

Malok je oštro napao i Evropsku komisiju kao „birokratsko telo“, dok je za njenog predsednika Žan-Kloda Junkera rekao da bi bio dobar kao predsednik opštine neke varoši u Luksemburgu.

Trampov dekret o zabrani ulaska u SAD državljanima nekih, koje Vašington smatra opasnim, muslimanskih zemalja je takodje naišao na veliko nerazumevanje u većini članica EU, a predsednik EP Tajani je objasnio da Evropljani mahom misle da „problem nisu muslimanske zemlje, već terorizam i fundamentalizam“.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je u pismu šefovima država ili vlada EU ocenio da je Tramp „jedna od dosad najvećih opasnosti“ po opstanak Unije i svrstao vlasti u Vašingtonu u istu ravan opasnosti koje, po njemu, prete od Kine, Rusije i islamskog terorizma.

Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani u nešto uzdržanijoj izjavi samokritički je rekao da je „greška EU godinama bila što se malo vodila politika, a previše je bilo birokratije“ i da to „mora da se promeni“.

Tajani je naveo da „EU mora ojačati i u odnosu na SAD“ i da Amerikanci „mogu kritikovati“, ali da je razarati Uniju „nešto sasvim drugo“.

Diplomate u sedištu EU su rekli da su neke vlade bile iznenadjene oštrinom poruka naročito Tuska, koji priprema i predsedava zasedanjima šefova država ili vlada EU, i misle da je trebalo biti mnogo uzdržaniji i pustiti Trampove ljude da „istutnje“ prvih mesec-dva vlasti i da se tek onda vidi u kojoj meri to može biti „najteže nazadovanje u 70 godina dosadašnje politike Vašingtona prema Evropi“, što misli Tusk.

Ujedno neki komentatori primećuju da medju članicama EU ima zemalja, a tu navode pre svega Poljsku, Madjarsku, Česku i Slovačku, koje u „njujorškom tajkunu vide i primer koji mogu slediti“.

Samit dolazi pošto je premijer Italije Paolo Djentiloni izjavio juče da je postigao sporazum s Libijom o zaustavljanju priliva velikog broja migranata koji sa libijskih obala kreću put Evrope.

Djentiloni je rekao posle sastanka sa premijerom Libije Fajezom el Sarajom u Rimu, da su dve strane potpisale memorandum o razumevanju i jačanju saradnje u borbi protiv krijumčarenja migranata.

Više stotina hiljada migranata svake godine pokušava da stigne u Evropu, a mnogi od njih stradaju u pokušaju da predju Sredozemno more.

Italijanska obalska straža je saopštila juče da je više od 1.750 migranata spaseno na Mediteranu u poslednja 24 sata.