Malteški vitez
1 min read
Kap. Petar Želalić, (1727-1811), prvi pravoslavac Vitez Malteškog reda, nepoznati autor, Pomorski muzej – Kotor & razglednica u javnoj prodaji (Knjižara So, Herceg Novi, 2017).
Uz dozvolu kotorskog Pomorskog muzeja, štampao sam početkom ljeta razglednicu sa motivom jednog od naših najpoznatijih kapetana.
Zamislimo da neko danas otme američki nosač aviona.
To je na simboličkoj ravni učinio Bokelj iz melene Bijele, kapetan Petar Želalić, kada je 1760. g. organizovao pobunu među sužnjima, sa grupom zavjerenika oteo najveći turski ratni brod tih vremena, „Krunu otomansku“, i njome odjedrio za Maltu. Za taj podvig nagrađen je novcem, i titulom, te je postao prvi u istoriji pravoslavac vitez Malteškog reda.
Ovako ukratko glasi priča o čovjeku koji se rodio prije 290 godina, odrastao u Zalivu, prošao sva pomorska zvanja, bio zarobljen južno od Peloponeza, robovao sedam godina, stavio život na kocku jednog petka kada je većina Turaka bila na kopnu zarad praznika – i proslavio se mimo ostalih bokeljskih kapetana.
Da li se može reći da je Srbin iz Boke zadivio tadašnju Evropu?
Naravno: oteo je ponos turske ratne flote. O veličini i značaju „Krune otomanske“ svjedoči podatak da je imala 68 samo montiranih topova, 750 mornara, 60 oficira, dva kapetana, i admirala – kapudan-pašu lično.
Providenca je najbolja riječ koja objašnjava kako je upravo proviđenje pomoglo pobunjenim hrišćanima da savladaju Turke preostale na brodu, pokidaju barbete, razviju jedra, obdrže kurs, pucaju na osinjak pobješnjele potjere iz luke ostrva Kos… da bi nakon 17 dana brod kojim je komandovao kap. Želalić, utekavši goniocima zbog tehničkih prednosti, dobrodio finalmente do Malte, gdje ne prestaje filmičnost svih nevolja.
Tog 6. oktobra 1760. g. La Valeta je na nogama: pod zidinama joj je opasna „Kruna otomanska“. Maltežani su gotovi da raspale iz svih topova. Kap. Želalić naređuje da se savataju neki ribarski brodići, ne bi li prenijeli poruku o podvigu. Ostalo je istorija…
Kap. Želalić predaje „Krunu otomansku“ Velikom majstoru Malteškog reda, koji oduševljen trofejom, gle, väs novac ostavlja kap. Želaliću i vođama pobune (84.000 zlatnih cekina), dočim zadržava naoružanje koje posad pripada Malti, tj. Viteškom redu Sv. Jovana.
Emanuele Pinto, Veliki majstor Viteškog reda Sv. Jovana, proizvodi kap. Želalića u Malteškog viteza.
Kao i svaka istorijska priča i ova ima nastavak.
Nekadašnji ponos osmanske flote biva preimenovan u „Santissimo Salvatore“ (Presveti Spasitelj), ali ga Maltežani gube za zelenim stolom: francuski dvor da bi spriječio tenzije na Mediteranu otkupljuje od Maltežana nekadašnju „Krunu otomansku“ i vraća je sultanu.
Po odobrenju malteških vlasti, kap. Želalić gradi dvije palate i pravoslavnu crkvu posvećenu krsnoj slavi Sv. Nikoli, zaštitiniku pomoraca. Meštar Pinto napravio je izuzetak dozvolivši gradnju pravoslavne crkve. Zgrade koje je kap. Želalić podigao u La Valeti sačuvane su do danas, no ne i pravoslavna crkva Sv. Nikole jer je, fama volat, stradala tokom intenzivnog njemačkog bombardovanja u Drugom svjetskom ratu.
Podvig kap. Želalića ušao je u književnost za djecu, perom Anta Staničića, čiji je „Mali pirat“ postao lektira, ali ne u Crnoj Gori, i ne u Boki Kotorskoj (!).
Da li je Želalić moguć i danas? Uvijek je moguć. To je Snouden. To je Asanž. To je srpski pukovnik koji drži do slova Ustava Republike Srbije i hapsi kvislinge na vlasti da bi insignije predao Vladi nacionalnog spasa.
Uz dozvolu kotorskog Pomorskog muzeja, štampao sam početkom ljeta razglednicu sa motivom jednog od naših najpoznatijih kapetana. To je jedina razglednica u javnoj prodaji na kojoj je slavodobitno portretisan junak iz doba baroka.
Dobrica Ćosić, književnik, član SANU, bivši predsjednik države, „otac srpske nacije“, napisao je sljedeće: -„Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno.“ -„Laž je srpski državni interes.“ -„Laž je u samom biću Srbina“.
Nikola Aleksic
Pročitati pretposlednji pasus. Nije ovaj malović Naivan.
Nije naivan. Jer, nijadan fanatik nije naivan. No, ima dosta drugova. To je problem.
A sto je fanatik? Što kazuje da je danas moguć Asanz i Snouden?
dobra priča
…a, valjalo bi najpre čuti vladiku Nikolaja
„Pre nekoliko godina bio je zanimljiv skup u Banjaluci i napravljen je saldo, bilans zbivanja i rezultata našeg razvoja u dvadesetom veku. I bilo je prilično poražavajuće. Postavilo se pitanje uzroka – zašto je to tako, da li smo bili glupi, kukavice, dezorijentisani, zbunjeni, da li smo želeli da opstanemo ili ne? Prevladalo je mišljenje da je bilo svega, i dobrog i lošeg, ali izostao je ključni sastojak uspešnog rasta i razvoja jedne nacije i jedne države – strateško mišljenje i strateško delanje. U ovom trenutku u zemlji Srbiji, koja je u tranziciji, realizuju se strategije – ali su to tuđe strategije. Mi se, na neki način, pasivno odnosimo prema pitanjima naše sudbine – kad kažem mi mislim na one koji odlučuju, a ne na narod i poštenu inteligenciju – mi ispunjavamo želje i interese stranih centara moći. Dakle, uspešno se realizuje strategija, ali za nas je to antistrategija“, rekao je između ostalog akademik Časlav Ocić.
https://stanjestvari.com/2017/10/05/caslav-ocic-dijalozi-sanu/
https://www.sanu.ac.rs/Izdanja/NoveKnjige.aspx?arg=10,
…“S obzirom na činjenicu da Kosovo i Metohija čini deo srpske dr-
žave, bilo kakav oblik autonomije zakonski je moguć samo u okviru ustavnog
poretka Srbije, i u skladu s njenim međunarodnim obavezama vezanim za za-
štitu ljudskih prava svih njenih građana.
Proizvoljno otcepljenje srpske provincije ili njenog dela zakonski je
nemoguće. Takav postupak bio bi protivan suverenitetu i teritorijalnoj
celovitosti jedne evropske države, kao i protivan Ujedinjenim nacijama,
koje upravljaju ovom pokrajinom uz pristanak srpske države. Bilo kakva
„priznavanja“ takvog otcepljenja bila bi nezakonita prema međunarodnom
pravu i protivna Povelji Ujedinjenih nacija.
Štaviše, nametanje nekog posebnog oblika autonomije ili name-
tanje otcepljenja od strane samog UN pravno je nemoguće. Prema sop-
stvenoj Povelji, UN ni u kom slučaju nema nadležnost da „nameće
statuse“ unutar teritorija svojih država članica. Takva odluka bila bi
jednaka napadu (agresiji).
Prema međunarodnom pravu, otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije
nije moguće bez pristanka srpske države, pod uslovom da je takav prista-
nak dozvoljen Ustavom Republike Srbije i da je u skladu s njegovim odre-
dbama…“, iz Zaključka studije STATUS KOSOVA I METOHIJE PREMA MEĐUNARODNOM PRAVU Panajotisa G. Haritosa (za potrebu, eng. Panagiotis Charitos), prevod Aleksandar Pavić
Pesenka pro starogo gusaka, Bulat Okudžava
Ležatь bы gusaku v žarovne na boku,
da, vidimo, nemnogo podfartilo stariku: ne to,
čtobы hozяin požalel ego vserьez,
a prosto on gusяtinu na zavtra perenes.
No gusak pered stroem gusinыm
hodit medlennыm šagom gusinыm,
govorit im: «Vы vidite sami —
mы s hozяinom stali druzьяmi!»
Staraetsя gusak vesь denь i tak i sяk,
čtob dokazatь sobravšimsя, čto drug ego — dobrяk.
No plemя gusaka prošlo čerez veka
i znaet, čto žarovnя ne valяet duraka.
Pustь gusak pered stroem gusinыm
mašet krыlыškom psevdoorlinыm,
no plemя gusaka prošlo čerez veka
i znaet, čto žarovnя ne valяet duraka.
1968
Gusak, Bulat Okudžava
https://www.youtube.com/watch?v=hFiuFHemNZU