Na današnji dan: Srpski ustanici 1810. protjerali Turke iz Srbije
1 min read
Na današnji dan 1810. godine 30.000 Turaka krenulo je u Prvom srpskom ustanku iz Bosne da uguši ustanak, koristeći proređenost srpske vojske na Drini, čija se glavnina borila na drugom kraju Srbije kod Varvarina, Deligrada i Sokobanje. Turci su 12 dana topovima tukli Loznicu, ali je nisu osvojili. Nakon što je s dodatnim snagama stigao vođa ustanka Karađorđe Turci su potučeni i proterani iz Srbije.
Danas je ponedeljak, 2. oktobar 2017. godine.
1187 – Arapski vojskovođa i egipatski sultan Saladin preoteo je Jerusalim od hrišćana, što je 1189. izazvalo Treći krstaški rat.
1452 – Rođen je engleski kralj Ričard III, koji je vladao od 1483. do 1485, kad je poginuo u bici kod Bosvorta u borbi s trupama Henrija VII, osnivača dinastije Tjudor. Ričardovom pogibijom okončan je „Rat dveju ruža“ – nazvan tako jer je dinastija Lankaster, s kojom je Henri VII bio u srodstvu, imala u grbu crvenu, a dinastija Jork belu ružu.
1608 – Holandski optičar Hans Liperšej prikazao je u Hagu prvi upotrebljiv teleskop.
1836 – Engleski prirodnjak Čarls Darvin doplovio je na brodu Bigl u Englesku, posle petogodišnjih istraživanja živog sveta u Južnoj Americi i na ostrvima u južnom Pacifiku. Ona su odlučujuće doprinela razvoju njegove teorije o evoluciji, odnosno o poreklu vrsta.
1847 – Rođen je nemački državnik i feldmaršal Paul fon Hindenburg, u Prvom svetskom ratu načelnik štaba nemačke Vrhovne komande, a od 1925. do smrti 1934. predsednik Nemačke. Istog dana kad je umro, vođa nacista kancelar Adolf Hitler preuzeo je apsolutnu vlast, što je bio definitivni kraj Vajmarske republike, uspostavljene posle nemačkog poraza u Prvom svetskom ratu.
1851 – Rođen je francuski maršal Ferdinand Foš, koji je u Prvom svetskom ratu komandovao ključnim bitkama protiv Nemaca na Zapadnom frontu. U njegovom komandnom vagonu u Kompijenju kod Pariza Nemačka je 11. novembra 1918. potpisala kapitulaciju, čime je završen rat.
1852 – Rođen je škotski hemičar Vilijam Remzi, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1904. koji je otkrio gasove helijum, argon, kripton, radon, neon i ksenon. Dokazao je da se helijum stvara prilikom radioaktivnog raspadanja radijuma.
1869 – Rođen je indijski nacionalni vođa Mohandas Karamčand Gandi, nazvan Mahatma (velika duša), predvodnik borbe za oslobođenje Indije od britanske kolonijalne vlasti, otac moderne Indije. Završio je prava u Engleskoj 1891. od 1893. do 1914. predvodio je u Južnoj Africi tamošnje Induse, a od 1919. pokret za nezavisnost Indije. Gandijeva taktika, koju je usvojio Indijski Nacionalni Kongres, partija koja je predvodila borbu za nezavisnost, većinom je podrazumevala pasivan otpor. Sam Gandi živeo je izrazito asketski, i njegovi štrajkovi glađu pokazali su se kao metod pred kojim je britanska uprava bila nemoćna.Stekao je ogroman ugled ne samo u Indiji. Pola godine posle sticanja nezavisnosti Indije, u Nju Delhiju ga je u januaru 1948. ubio jedan hindu fanatik iz sekte „Hindu Mahasabha“.
1870 – Stanovništvo Papske države (zvanično „Patrimonium Sancti Petri“) plebiscitom je odlučilo da se ujedini sa Italijom, a prestonica ujedinjene Italije je postao Rim (do tada središte papske države) umesto Firence. Papska država obnovljena je tek Lateranskim sporazumom između Pija XI i Musolinija 1929.
1885 – Rođen je Dragomir Dragiša Vasić, srpski književnik i političar, član Srpske kraljevske akademije. Bavio se advokaturom i literarnim radom. Tokom Drugog svetskog rata nalazio se u najužem vrhu pokreta Draže Mihailovića (JVuO). Nestao je u vreme konačnog rasapa ostataka poraženih Mihailovićevih jedinica maja/juna 1945. negde u okolini Banja Luke. Dela: „Karakter i mentalitet jednog pokolenja“, „Dva meseca u jugoslovenskom Sibiru“, „Utuljena kandila“, „Crvene magle“, „Devetsto treća“, „Utisci iz Rusije“.
1904 – Rođen je engleski pisac Grejem Grin, suptilan analitičar psiholoških dilema savremenog čoveka. Dela: romani „Brajtonska stena“, „Moć i slava“, „Suština stvari“, „Kraj ljubavi“, „Gubave duše“, „Komedijaši“, „Monsinjor Kihot“, „Doktor Fišer iz Ženeve“, „Ministarstvo straha“, „Treći čovek“, memoari „Neka vrsta života“, „Načini bekstva“, drame, eseji, putopisi.
1904 – Rođen je indijski državnik Lal Bahadur Šastri, predsednik vlade Indije od 1964. do iznenadne smrti u januaru 1966. tokom posete Sovjetskom Savezu.
1924 – Društvo naroda usvojilo je Ženevski protokol za mirno rešavanje međunarodnih sporova.
1935 – Italija je napala Etiopiju (Abisiniju). Drevno afričko carstvo pokoreno je korišćenjem najmodernijih nedozvoljenih sredstava poput bojnih otrova. Etiopija je tada spojena sa italijanskim kolonijama Somalijom i Eritrejom i obrazovana je Italijanska Istočna Afrika. Etiopski car (negus) Haile Selasije oslobodio je, uz pomoć Britanaca svoju zemlju već 1941.
1944 – Nemci su ugušili ustanak u Varšavi koji je u Drugom svetskom ratu podigla Otadžbinska armija lojalna emigrantskoj vladi u Londonu, a pridružili su mu se i varšavski odredi prosovjetske Narodne armije. Kad je ustanak započeo 1.avgusta 1944. Crvena armija i Prva poljska armija, formirana u Sovjetskom Savezu, ulazile su u varšavsko predgrađe Pragu, ali nisu prešle reku Vislu. Više od 200.000 civila i 25.000 ustanika poginulo je tokom borbi, a odmazda nad preživelima bila je posebno brutalna.
1949 – Umro je srpski kompozitor i etnomuzikolog Kosta Manojlović, profesor i prvi rektor Muzičke akademije u Beogradu. U beogradskoj Bogosloviji predavač mu je bio Mokranjac, školovanje je nastavio u Moskvi i Minhenu, a okončao u Oksfordu. Zabeležio je mnoštvo narodnih pesama. Napisao je „Spomenicu Stevanu Mokranjcu“ i etnomuzikološke studije „Muzičke karakteristike našeg juga“, „Muzičko delo našeg sela“, „Narodne melodije u istočnoj Srbiji“. Dela: ciklusi horova „Žalne pesme“, „Pesme zemlje Raške“, „Pesme zemlje Skenderbegove“, solo pesme, obrade narodnih pesama.
1958 – Francuska kolonija Gvineja stekla je nezavisnost. Do tada ona je bila sastavni deo Francuske Zapadne Afrike.
1973 – Umro je finski trkač Pavo Nurmi, koji je na dugim stazama osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Svetske rekorde je obarao 29 puta.
1990 – Prekinut je saobraćaj putničkih vozova iz Beograda i Zagreba ka Splitu, Šibeniku i Zadru i između Bihaća i Splita, pošto su prugu blokirali Srbi u Kninskoj krajini kako bi sprečili ulazak policije Hrvatske u Knin.
1990 – Na aerodromu u kineskom gradu Guangdžou poginulo je 127 ljudi pošto je oteti kineski avion udario u dva aviona koja su stajala na aerodromskoj pisti.
1996 – Bivši bugarski predsednik vlade Andrej Lukanov usmrćen je vatrenim oružjem ispred svoje kuće u Sofiji.
1998 – Žan Pol Akajesu, bivši major armije Ruande optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti, osuđen je u Hagu na tri doživotne robije.
2000 – U organizaciji DOS-a započela je blokada puteva i mostova, širom Srbije, sa zahtevom da predsednik SRJ Slobodan Milošević prizna izborni poraz i odstupi.
2006 – Uspešno se spustila na zemlju prva kosmička turistkinja Amerikanka iranskog porekla Anuša Ansari. Uprkos manjih problema prvih dana leta, ona je uspešno i u potpunosti izvela sve naučne eksperimente tokom boravka na Međunarodnoj kosmičkoj stanici. Rođena u Teheranu 1967. emigrirala je u SAD 1984. Turizam u svemiru koštao ju je 20 miliona dolara.
2007 – U požaru na moskovskom Fakultetu za državni i korporativni menadžment, poginulo je 9 a povređeno je 51 lice, od čega 18 teško. Među poginulima i povređenima većina su bili studenti i profesori tog fakulteta. U požaru je potpuno izgoreo četvrti, poslednji, sprat i deo trećeg, zgrada je imala drveni krov, čime se objašnjava brzo širenje plamena.
HRONOLOGIJA PRVOG SRPSKOG USTANKA
1804. godina
4-10. februar – Seča knezova; dahije pogubile oko 150 najistaknutijih
Srba (trgovaca, knezova i sveštenika) u
Beogradskom pašaluku, što je bilo povod za
izbijanje bune.
14. februar – Skupština u Orašcu (na praznik
Sretenje); donesena odluka da se podigne buna protiv dahija;
Karađorđe izabran za vođu bune (od 1811. dobija titulu vožda).
16. februar – U Sibnici pukla prva ustanička
puška; prva borba
Karađorđa i ustanika, zajedno sa Sibničanima,
protiv Turaka.
24. februar – U selo Drlupa, pod Kosmajem,
došao Aganlija da
pregovara sa Karađorđem, i tu dolazi
do prvog oružanog sukoba ustaničke vojske sa dahijama; Aganlija pretrpeo poraz.
28. februar – Bitka na Svileuvi.
4. mart – Mitropolit beogradski Leontije u ime
dahija u Hasan-pašinoj
Palanci vodio pregovore sa Karađorđem.
18. mart – Ustanici oslobodili Valjevo i
Rudnik.
4. april – Ustanici oslobodili Kragujevac.
28. april – Turci iz Bosne pod vođstvom Ali-bega Vidajića na Čokešini kod
Šapca porazili ustanike;
izginulo preko tri stotine ustanika.
April – Ustanici opkolili Beograd i uspostavili liniju fronta Ostružnica –
Žarkovo – Avala – Dunav.
3. maj – Ustanici osvajaju Šabac, prvi grad koji su
ustanici zauzeli; istog
dana Karađorđe u Rakovici kod Beograda
održao ratni savet kome
su prisustvovale sve nahijske starešine, sa
koga su srpske vođe uputile pismo ruskom poslaniku u Carigrad.
5-15. maj – U Ostružnici kod Beograda održana
prva skupština
predstavnika celog pobunjenog naroda u
Beogradskom pašaluku
(oko 60 ljudi).
10. maj – U Zemunu vođeni srpsko-turski
pregovori uz posredovanje
austrijskog generala Ženejna.
24. maj – Turci predali Požarevac ustaničkoj
vojsci na čelu sa
Karađorđem; plen od 10.000 ovaca Karađorđe poslao svojoj vojsci koja je opsedala Beograd.
Jun – Porta naredila bosanskom veziru Bećir-
paši da ukloni dahije i u
Beogradskom pašaluku uspostavi „zakonitu
vlast“.
18. jul – Turci predali Smederevo ustaničkoj
vojsci.
Krajem jula – Bećir-paša se sa oko 3.000 ljudi ulogorio u Belim Vodama
kod Beograda.
3. avgust – Razgovori srpske delegacije
(knezovi Jakov Nenadović, Sima
Marković, Janko Katić i Nikola Grbović) i Bećir-
paše.
5/6. avgust – Na ostrvu Adakale na Dunavu
vojvoda požarevačke nahije Milenko Stojković s četom od 50 ljudi pobio
četvoricu dahija: Aganliju,
Kučuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmed-agu Fočića.
13. septembar – Karađorđe i ustaničke
starešine šalju
izaslanstvo u Rusiju na čelu sa Protom Matejom Nenadovićem.
4. oktobar – U Beogradu pročitan Portin ferman
koji je doneo
novopostavljeni vezir Sulejman-paša.
13. oktobar – Bećir-paša se vratio u Bosnu.
1805. godina
Mart – Karađorđe upućuje u Crnu Goru ličnog izaslanika s porukom mitropolitu Petru I o potrebi zajedničke borbe protiv Turaka.
29. april-15. maj – Zasedanje Skupštine u
Pećanima; u Carigrad
upućena delegacija sa ustaničkim zahtevima
sultanu.
Kraj maja – Zapovednik Niša, Hafiz-aga, unapređen u čin paše i postavljen za beogradskog vezira.
14. jul – Posle opsade oslobođen Karanovac.
18-20. avgusta – Bitka na Ivankovcu; prvi sukob
ustaničke vojske (oko
8.000 vojnika) pod vođstvom Karađorđa i
turske regularne vojske
(15.000 vojnika) na čelu sa Hafiz-pašom; težak
poraz Turaka.
27. avgust – U selu Borak kod Beograda održana Skupština na kojoj je, po
ruskom savetu, ali i usled
težnje pojedinih narodnih starešina da ograniče Karađorđevu
vlast, osnovan Sinod kao centralni zakonodavni i upravni organ vlasti; osnivački akt sastavio doktor prava Božidar Grujović koji je u Srbiju stigao iz Rusije.
20. novembar – Oslobođeno Smederevo i
proglašeno za prestonicu.
1-12. decembar – U Smederevu održana
Skupština na kojoj je Sinod preimenovan u Praviteljstvujušči sovjet
serbski; doneta odluka da se diplomatskim i
vojnim putem zaštiti
oslobođena teritorija i tim povodom upućena molba ruskom i austrijskom caru.
1806. godina
Januar – Ruski ministar inostranih dela knez
Čartoriski predložio caru
Aleksandru I da se Srbi pridobiju za Rusiju;
tokom leta general Miheljson uspostavio vezu
s Karađorđem, a krajem
godine Rusija Srbima uputila novčanu pomoć.
26. januar – Vojska Petra Dobrnjca oslobodila
Kruševac.
Krajem januara – Vojska Milenka Stojkovića
oslobodila Poreč.
12. mart – Austrijski nadvojvoda Ludvig dozvoljava ustanicima da u malim količinama nabavljaju oružje i municiju, kao artikle sitne trgovine, ali tako da to, ipak, ne dobije vid neprijateljskog akta Austrije prema Turskoj.
21. mart – Sultan Selim III objavio ustanicima rat i
pozvao vojsku u džihad
(sveti rat).
Početak proleća – Želeći da Turcima zatvore prolaz od Niša, između Šumatovca i Ražnja ustanici izgradili utvrđenje nazvano Deligrad (tur. grad junaka) i 7,5 kilometara odbrambenog reduta (šanca).
6. april – Sulejman-paša Skopljak, potisnuvši ustaničke vojske Radiča
Petrovića i Milana Obrenovića, opljačkao i zapalio manastir Studenicu.
20. jun – Napoleon I Bonaparta uputio pismo
sultanu u kome ga
podstiče da silom uništi „srpske buntovnike,
što ih Rusija drži i sokoli“.
Kraj juna – Turske vojske iz tri pravca (Bosne,
okoline Leskovca i Vidina)
upućene na Srbiju.
13. jul – Karađorđe uputio Petra Ička u Carigrad da bi sa Portom sklopio
sporazum o miru.
13-16. jul – Bitka na Deligradu; Srbi pod
komandom vojvode Milenka Stojkovića
porazili vojsku Šašit-paše
leskovačkog.
13. avgust – Bitka na Mišaru; ustanička vojska
(8.000 pešaka, 2.000
konjanika, 4 topa i 1 haubica) pod vođstvom
Karađorđa izvojevala
pobedu nad snagama bosanskih aga i begova
(20.000 pešaka) pod zapovedništvom Sulejman-paše Skopljaka.
15. avgust – Porta srpskom pregovaraču
Petru Ičku uručila svoj
mirovni predlog sa širokom autonomijom za Srbe.
3. septembar – Pobeda Karađorđa i ustaničke
vojske kod Deligrada.
20. septembar – Ičko u Smederevu podneo izveštaj o pregovorima na Porti.
Novembar – Skupština u Smederevu prihvatila
Portin predlog mira; vođa
krdžalija Alija Gušanac, koji je držao Beograd,
sprečio sprovođenje
Ičkovog mira, jer nije hteo da izvrši naređenje Porte da preda Beograd ustanicima.
12. decembar – Jurišom oko 12.000 ustanika pod vođstvom Karađorđa, na Andrijevdan, posle dvoipogodišnje opsade, oslobođena beogradska
varoš (civilni deo grada);
Turci se povukli u utvrđeni Gornji grad; u
jurišu poginuo vojvoda Vasa Čarapić.
20. decembar – Alija Gušanac predao oružje
Srbima i sa krdžalijama otišao u Vidin.
1807. godina
8. januar – Ustanička vojska zauzela
beogradsku tvrđavu na
Kalemegdanu i konačno oslobodila Beograd; nova srpska vlast otpremila dve lađe turskih udovica i sirotinje Dunavom za Tursku; kod Poreča ih zaustavio vojvoda Milenko Stojković, izdvojio najlepše devojke i mlade žene za svoj harem, a ostalima dozvolio da nastave dalje.
23. januar – Komandant ruske vojske na Dunavu
general Miheljson pozvao
Srbe da odbace mirovni plan Turske i s Rusijom
nastave borbu do konačnog oslobođenja;
Karađorđe prihvatio
poziv i uskoro uputio vojsku na Timok i prema Vidinu.
25. januar – Porta objavila ferman kojim je
potvrdila Ičkov mir.
5. februar – Oslobođen Šabac, jedno od poslednjih
turskih uporišta u Srbiji.
6. mart – Nakon što su napustili Beograd,
beogradski vezir Sulejman-paša i njegova
pratnja od oko 180 ljudi,
na smederevskom drumu ispod Vračara,
napadnuti iz zasede i
poubijani od strane ustanika.
14. mart – Austrijski dvor naložio baronu Ženejnu da zbog ubistva Sulejman-paše ukine dalji izvoz hrane u Srbiju.
18. mart – Oslobođeni Jadar i Rađevina.
31. mart – Nakon što je Skupština u Smederevu
odbacila Ičkov mir i
prihvatila ruski predlog za nastavak rata,
predsednik Praviteljstvujuščeg
sovjeta knez Sima
Marković svečano izgovara: „Srbija smatra sebe za nezavisnu
državu“.
Početak aprila – Pod uticajem Prvog srpskog
ustanka, u Sremu izbila
Ticanova buna,
antifeudalni pokret sremskih seljaka koje je
predvodio Teodor Avramović Tican;
austrijske vlasti, uz pomoć karlovačkog mitropolita Stefana
Stratimirovića, ugušile bunu i pooštrile mere za suzbijanje srpskih
nacionalnih ideja.
April – Porta izdala ferman o razoružanju
hrišćana u Bosanskom
pašaluku.
29. maj – Sa prestola zbačen sultan Selim III.
17. jun – Odred ruske vojske prešao na desnu
obalu Dunava; početak
zajedničkih srpsko-ruskih vojnih operacija protiv
Turske.
22. jun – Srpska i ruska vojska spojile se kod Stare Oršave.
28. jun – Na zahtev ustaničkog vođstva ruski
car Aleksandar I u Srbiju
uputio generala Konstantina Rodofinikina
za ruskog diplomatskog predstavnika.
1. jul – Boj na Štubiku i Malajnici; udružena
srpska (Karađorđe) i ruska (general Isajev)
vojska oslobodila
opkoljenog Milenka Stojkovića koga su Turci
opsedali između Štubika i
Malajnice; oslobođen veći deo Negotinske Krajine.
8. avgust – Dositej Obradović, najprosvećeniji Srbin svog vremena, prešao u Srbiju, uz veličanstven doček u Beogradu.
20. avgust – Rodofinikin završio nacrt unutrašnjeg
uređenja Srbije, s kojim
se načelno složio i Karađorđe; ruski car Aleksandar I odbio da potpiše.
25. avgust – Rusija i Turska u Sloboziji
zaključile privremeni mir.
26. oktobar – Praviteljstvujušči sovjet u Beogradu formirao Magistrat, ustanovu koja ima upravnu i sudsku vlast.
Novembar – Odluka
Praviteljstvujuščeg sovjeta o preduzimanju
naročitih mera „radi
širenja prosvete i nauke u zemlji“.
29. decembar – Namesničko veće u Budimu donelo odluku o zabrani izvoza olova (za municiju) u Srbiju.
1808. godina
4. mart – Na molbu ustanika i po naredbi komandanta ruske Dunavske armije kneza Prozorovskog u Beograd stigao instruktor za fortifikacijske radove, inženjerski major Vasilije Gramberg, koji je izradio mape Srbije i Beograda i ustanicima u toku tromesečnog boravka davao korisne savete oko izrade šančeva i drugih fortifikacijskih radova.
30. maj – Austrija od ustanika zahteva upravu nad gradovima koji leže uza Savu i Dunav i pooštrava nadzor u graničnom saobraćaju; Srbi odbijaju zahtev Austrije; Austrijanci zatvorili granicu prema Srbiji.
13. jun – Krušička buna u Banatu; pobuna seljaka
protiv austrijske vlasti u
selu Kruščica; vođe bune su učinile prevaru predstavljajući
krivotvorenu proklamaciju kao
tobožnju Karađorđevu.
13. septembar – U Beogradu otvorena Velika
Velika škola Ivana
Jugovića, izuzetno obrazovanog znalca nekoliko jezika, sa 20 učenika u trogodišnjem
trajanju koja je pripremala kadrove za rad u državnoj
administraciji.
18. decembar – Skupština u Beogradu donela
ustavni akt kojim je
regulisan odnos između Karađorđa i Praviteljstvujuščeg sovjeta; ukinuta knežinska samouprava; Karađorđe priznat za
naslednog kneza.
22. decembar – Uvedena regularna vojska i vojni činovi po ugledu na ruske i austrijske; Srbija podeljena na četiri vojne oblasti.
1809. godina
Kraj januara – Rumelijski
vezir Huršid-paša
Karađorđu predložio separatni mir što je
Karađorđe, očekujući
nastavak rusko-turskog rata i verujući u pobedu
Rusa, odbio.
1. april – Prekid primirja postignutog u Sloboziji i
nastavak rata Rusije i
Turske.
14. april – Sačinjen ratni plan srpske vojske o
povezivanju s ruskim
trupama kod Vidina kao i o povezivanju s Crnogorcima radi
odsecanja Bosne od ostatka Turske i njenog osvajanja i prisajedinjenja ustaničkoj teritoriji.
Kraj aprila-početak maja – Uspešna ofanziva
srpske vojske prema Vidinu, prema Nišu, u
Bosni i u Raškoj oblasti.
30. april – Hajduk Veljko Petrović sa 8.000 svojih
vojnika krenuo na tursku tvrđavu Belogradčik u Bugarskoj i pozvao njenu posadu od 400 turskih vojnika na predaju; posle odrečnog odgovora Hajduk Veljko je sledećeg dana (1. maja) na juriš zauzeo tvrđavu potpuno uništivši tursku posadu.
24. maj – Prevalivši za sedam dana put od Užica
do Sjenice, dugačak 110 kilometara, Karađorđe sa
10.000 vojnika i 10 topova na juriš zauzeo
Sjenicu.
27. maj – Srbi izvojevali pobedu na Suvom Dolu, porazili Numan-pašu
pećkog i opseli Novi Pazar.
31. maj – Bitka na Kamenici (Čegru); poraz i
pogibija resavskog vojvode Stevana Sinđelića
i oko 3.000 njegovih vojnika; turski gubici blizu
6.000 poginulih boraca.
4. jun – Karađorđe obavešten o porazu na
Kamenici.
18. jun – Karađorđe zauzeo novopazarsku
varoš, ali usledilo
povlačenje srpskih jedinica iz Raške oblasti zbog odbrane Deligrada.
Oko 20. juna – Velika turska ofanziva iz Bosne.
23. avgust – Turci, posle
petonedeljne opsade, zauzeli Deligrad; istog dana Alija Gušanac
zauzeo Požarevac.
25. avgust – Turci osvojili Jagodinu.
Noć 27/28. avgust – Rodofinikin napustio
Srbiju što je izazvalo paniku među ustanicima.
Avgust – Karađorđe se bezuspešno obraćao za
pomoć Austriji i
Francuskoj (Napoleonu).
23. septembar – Pod uticajem Prvog srpskog
ustanka, izbio ustanak Srba u Bosanskoj Krajini
(Jančićeva buna).
Oktobar – Zbog operacija ruske vojske na donjem Dunavu smanjen
turski vojni pritisak na Srbiju s obzirom da su
Turci glavninu vojske okrenuli protiv Rusa.
2. decembar – Srpska delegacija (Milenko
Stojković, Milan Obrenović i drugi)
upućena u glavni stan ruske Dunavske armije u Bukurešt sa zahtevom za
vojnu pomoć.
29. decembar – Karađorđe i
Praviteljstvujušči sovjet uputili pismo baronu
Simbšenu u kome mole da austrijski car
posreduje u pronalaženju mirnog rešenja između
Srbije i Turske, pristajući na vazalni odnos.
Kraj godine – Milenko Stojković na prostoru između Porečke reke i Morave organizovao pobunu protiv razrezivanja novog poreza koja je protekla mirno i bez prolivanja krvi; Karađorđe je smirio pobunu svojim autoritetom, nije bilo nikakvih kažnjavanja, a Milenku je Karađorđe oprostio kad je ovaj zatražio oproštaj.
1810. godina
Januar – U Pariz upućen
srpski deputat kapetan
Rade Vučinić sa zadatkom
da od Francuske
(Napoleona) izdejstvuje priznanje Srbije koja bi
Srbije koja bi bila pod protektoratom Francuske.
4. februar – Austrijski ministar inostranih dela
knez Meternih predložio
caru Francu I da pomogne da se
uspostavi mir između Srbije i Turske s tim da se
Srbi vrate pod vlast
Turske.
2. mart – Rusi upućuju ustanicima ratnu proklamaciju u kojoj im glavnokomandujući grof Kamenski obećava „nezavisnost i blaženstvo“ ukoliko se sjedine s njegovim trupama u borbi protiv Turaka.
22. mart – Ruska vojska generala Isajeva zaposela
Veliko ostrvo na Dunavu.
13. maj – Nakon bezuspešnog pokušaja
da se dobije austrijska
zaštita, Skupština u Beogradu odlučila da
Srbija u savezu sa Rusijom nastavi rat.
Jun – Rusija u Srbiju uputila 4.500 vojnika
(general Cukato).
6. jul-19. septembar – Srbi i Rusi, zajedničkim
snagama, oslobodili Brzu
Palanku, Prahovo, Negotin i Soko-banju.
7. septembar – Alija Gušanac poginuo kod
Ruščuka u Bugarskoj u borbi protiv Rusa.
21-22. septembar – Bitka na Varvarinu; udružene srpske (Karađorđe) i
ruske (general Orurk)
snage porazile Huršid-pašu i potisnule Turke ka
Nišu i Prokuplju.
Septembar – Dositej Obradović i Vikentije
Rakić otvorili u Beogradu
Bogosloviju.
16-20. oktobar – Bitka kod Loznice; Karađorđe,
knez Sima Marković i
Stanoje Glavaš sa oko
10.000 ljudi pritekli u
pomoć srpskim
komandantima na Drinskom frontu (Anta Bogićević, Luka Lazarević i Jakov Nenadović) i sprečili invaziju
Turaka iz Bosne pod vođstvom Hasan-bega srebreničkog.
1811. godina
Januar – U Beogradu formirane dve političke rivalske struje među ustaničkim vođama, narodnim predstavnicima i intelektualcima; rusofilsku struju predvodili su Milenko Stojković, Petar Dobrnjac i Jakov Nenadović a na čelu austrofilske bili su Ivan Jugović i Mladen Milovanović (po moći i uticaju druga ličnost Prvog ustanka).
19-25. januar – U Beogradu zasedala
Skupština starešina (u prisustvu oko 200 osoba od čega je 66 imalo pravo glasa): reorganizovan
Praviteljstvujušči sovjet; ustanovljeno
popečiteljstvo (vlada) sa šest popečitelja
(ministara) i Veliki
vilajetski sud; rukovođen ličnim interesima, Mladen Milovanović
izdejstvovao da se Karađorđu, kao voždu,
prizna vrhovna vlast.
10. februar – Na molbu srpskih vlasti, u Beograd
stigao puk ruske vojske
(oko 1.000 ljudi), svečano dočekan uz topovske
salve i ovacije više
hiljada građana.
Početak marta – Dva najistaknutija predstavnika opozicije i
izvrsni vojni komandanti,
Milenko Stojković i Petar
Dobrnjac, zbog protivljenja Karađorđevoj
moći proterani iz Srbije.
9. april – U Beogradu umro Dositej Obradović.
1812. godina
28. maj – Posle bitke kod Ruščuka gde je Rusija
porazila Tursku, Turci
su zaključili sa Rusima mir u Bukureštu; član 8
tog sporazuma odnosio
se na Srbiju koja je vraćena Turskoj; Srbi su
obavezni da predaju oružje, s tim što bi dobili amnestiju i izvesna
autonomna prava.
Jun – Karađorđe naredio opštu mobilizaciju
celokupnog za vojsku
sposobnog muškog stanovništva od 15 do 70
godina, za odbranu granica prema Turskoj.
Početak jula – Karađorđe odbio ponudu Porte da ga, ukoliko ne želi da ostane u Srbiji i ispuni deo Bukureškog ugovora koji se odnosi na Srbiju, lično isplati i materijalno obezbedi kupovinom velikog imanja u Austriji.
14. avgust – U Carigrad upućena srpska deputacija sa zadatkom da pregovara o
ponovnom uspostavljanju
turske vlasti u Srbiji
mirnim putem.
16. avgust – U skladu sa Bukureškim ugovorom,
ruski puk povučen iz
Srbije; Rusi svečano ispraćeni iz Beograda; ispraćaju prisustvovao i Karađorđe.
27. avgust – Na skupštini u manastiru
Vraćevšnici pročitan član 8 Bukureškog ugovora.
28. avgust – Karađorđe i
Praviteljstvujušči sovjet narodu objavili
Proklamaciju povodom Osme tačke Bukureškog
mira.
1813. godina
13. januar – Na poslednjoj Skupštini pod Karađorđem u
Kragujevcu imenovana
nova deputacija za
pregovore s Turskom i upućena u Niš gde je
prispeo turski pregovarač.
15. mart – U Jašiju prekinuti srpsko-turski pregovori.
Kraj maja – U Sofiji propali srpsko-turski
pregovori.
30. maj – U razgovoru s ruskim izaslanikom Teodorom Nedobom Karađorđe izrazio sumnju u uspeh ustanka.
Jun – Na molbu turske vlade Austrija odobrila
snabdevanje turske vojske hranom tokom predstojećeg rata
Turske protiv Srbije.
3. jul – Karađorđu uručeno pismo velikog
vezira Huršid-paše kojim se od Srba zahteva bezuslovna predaja i
povratak u položaj raje.
4. jul – Karađorđe uz saglasnost Sovjeta
objavio Proklamaciju i
pozvao narod na „odsudnu bitku“.
Oko 15. jula – Turci iz pravaca Vidina, Niša i
Bosne napali Srbiju.
17. jul – Vojska Sulejman-
paše Skopljaka prešla
Drinu i posle
devetodnevnih borbi na prevaru iznudila predaju Lešnice (Janko
Stojićević).
18. jul – Teško oboleli Karađorđe, nakon prepirke sa Mladenom Milovanovićem (koji se i ovom prilikom rukovodio ličnim interesima) oko organizovanja odbrane zemlje, u kojoj je popustio Mladenu, privremeno vrhovnu
vlast preneo na sekretara
Janićija Đurića.
9. avgust – Komandujući odbranom Negotina, od
turskog topovskog đuleta poginuo Hajduk Veljko
Petrović.
Oko 15. avgusta – Turci zauzeli Loznicu koju su
branili borci Petra Molera.
17. avgust – Branioci napustili Negotin i
povukli se u Poreč.
25-26. avgust – Turci zauzeli Kladovo i počinili
najstrašnije zločine; sela u Negotinskoj Krajini opljačkana i u ropstvo
odvedeno mnoštvo žena i
dece.
Kraj avgusta – Od bolesti nedovoljno oporavljeni
Karađorđe od Huršid-paše
zatražio šestonedeljno primirje kako bi se
omogućila bezbedna evakuacija na austrijsku
teritoriju srpskom neboračkom stanovništvu; Huršid-paša odbija ovu molbu.
31. avgust – Karađorđe izvestio ruskog i
austrijskog cara o
neizbežnosti pada Srbije.
1-17. septembar – Sukob turske vojske (Sulejman-
paša Skopljak) sa
ustaničkom (Miloš
Obrenović i Stojan Čupić) na Ravnju, uz Savinu pritoku Zasavicu kod Šapca; slomljen otpor
ustaničke vojske; izginuli Zeka Buljubaša (Jovan Gligorijević) sa oko 800 svojih ljudi i još oko
3.000 drugih ustanika;
poslednja bitka Prvog srpskog ustanka.
21. septembar – Turci zauzeli Poreč.
3. oktobar – U ranim jutarnjim časovima,
Karađorđe s porodicom,
mitropolitom Leontijem i ruskim izaslanikom Nedobom napustio
Srbiju, prešavši iz Beograda u Zemun
(Austrija); Srbiju su zatim napustili članovi Praviteljstvujuščeg
sovjeta i većina ustaničkih komandanata, kao i veliki deo stanovništva; u Austriju pobeglo 120.000 srpskih izbeglica.
5. oktobar – Turci bez borbe ušli u napušteni
Beograd i topovskim
salvama objavili ponovno osvajanje Srbije.
17. oktobar – U Beogradu prodato u ropstvo 1.800
srpskih žena i dece.
21. oktobar – Turci proglasili amnestiju.
To je možda prvi srbijanski ustanak,nikako SrBski jer mu prethode oni u Banatu, Herc.sc.Save…itd