Одговор Мустафи Церићу и анализа злоупотребљеног и чувеног Ћосићевог цитата о ‚‚ српским лажима”

Пише: Пеђа Ковачевић

Мустафа Церић, бивши поглавар Исламске заједнице БиХ и предсједник Свјетског бошњачког конгреса, у свом статусу објављеном на Фејсбуку позива на нестајање српског и хрватског народа у БиХ или барем на нестанак српског и хрватског имена са тог тла. Наиме, у ауторском тексту који звучи као опјевавање неталентованог поете, аутор велича Босну, све босанско и бошњачко. Прича о томе како је Босна опстала након свих бивших држава у којима се налазила. У томе не би било ништа спорно, да аутор у истом тексту не најављује „дан када у Босни неће бити парадржаве (мислећи на Српску), негатора, дан када ће у Босни сви говорити босански језик, пити босанску воду, хранити се босанским млијеком и дисати босански ваздух“.

Непримјерено јавној личности, бившем поглавару Исламске заједнице, Церић се упушта у ширу дискусију с једним читаоцем, мојом маленкошћу, којем појашњава да су Бошњаци и босански језик настали сами од себе и да Бошњаци и босански језик немају везе са Србима и Србијом, већ да су Срби и Србија посљедица Босне и Бошњака. Невјештом употребом метафора и других стилских фигура, Церић појашњава да су Бошњаци праоци Срба, а да су Срби народ Едиповог комплекса, који је жељан освете према своме оцу. Тај отац се ослободио синовљеве љубоморе и преживио покушај убиства. Церић каже да син (српски народ) пати због свог неуспјеха, али да га отац не кори, већ сажаљева у нади да ће се син излијечити од те опаке болести.

„Боље је бити нормалан, него абнормалан. Боље је бити здрав него болестан. Боље је бити човјек, него нечовјек. Најбоље је бити Босанац. Најбоље је говорити босански језик“, каже Церић.

То би у босанскохерцеговачким приликама значило да сви они који говоре овај језик, а не изјашњавају се као Бошњаци и Босанци, и поменути језик не зову босански, јесу абнормални, болесни и нељуди.

На упозорење Церићевог саговорника и коментатора његовог текста, да је позив на нестанак Срба и Хрвата из БиХ кривично дјело, Церић у десетак преписки ниједанпут није негирао своју мисао. Каже да Србе и Хрвате поштује колико и они њега, али да је прошло вријеме српскохрватске доминације у БиХ.

„Ово је вријеме босанске Босне. Што прије то схватите, биће боље и вама и нама“, додаје Церић, не објашњавајући када ће доћи „дан када ће у Босни сви говорити босански“.

Церић се ту не зауставља. У наставцима шири мржњу према православним Србима, те на најпримитивнији начин злоупотребљава једно умјетничко дјело, како би доказао да је и само постојање Срба зло само од себе.

Мустафа Церић: Бошњаци моји, кад слушате српске политичаре нека су вам увијек на уму пророчне ријечи оца српске нације Добрице Ћосића, који је рекао: Ми лажемо да бисмо обманули себе, да утешимо другога, лажемо из самилости, лажемо из стида, да охрабримо, да сакријемо своју беду, лажемо због поштења. Лажемо због слободе. Лаж је вид српског патриотизма и потврда наше урођене интелигенције. Лажемо стваралачки, маштовито, инвентивно.

Пеђа Ковачевић: Видим да код доктора напретка, кад је у питању граматика, нема. Али се зато полуписмени доктор усуђује злоупотребљавати једно од највећих дјела југословенске литературе. То и приличи некоме ко никада неће досећи лик и дјело Добрице Ћосића, јер ћете ви, господине Церићу, увијек бити интелектуална провинција. Кад се већ, попут примитивних маса, одлучујете да издвајате из контекста пишчеве ријечи, онда треба да знате да је вас и све оне који слиједе вашу мисао Добрица Ћосић сматрао Србима исламске традиције. Кад год вам овај цитат падне на памет, ви се сјетите да је Ћосић мислио и на вас. Ако овај цитат издвојимо из дјела и примјенимо на просјечног Србина, радо узимам вас за примјер. У једној преписци сте ми рекли: ‚‚Мустафа је право-правцато босанско име“. Дакле, у овој реченици Мустафа обмањује сам себе, јер цијели свијет зна да је Мустафа име арапског поријекла. Да је којим случајем наше, имало би значење у српском језику. Мустафа не може да објасни феномен да један народ баштини културу свог окупатора, па се на овакав начин тјеши и обмањује самога себе. У статусу који је био разлог наше преписке, ви најављујете дан кад у Босни неће бити ‚‚парадржаве“, неће бити ни српског, ни хрватског имена, већ ће се говорити босански језик, пити босанска вода и дисати босански ваздух. Ви у овом случају лажете оне којима пишете, лажете да их утешите, како рече Добрица. Дакле, обрадили смо два елемента лажи, о којима пише Ћосић. Како лажемо и самилости? Као свештено лице и човјек са животним искуством, ви сте се сигурно сусретали са тешко болесним људима, којима лијека нема. Сигурно никада нисте на западњачки начин, хладно, човјеку који лежи на самртничкој постељи с осмјехом рекли: ‚‚Ама, благо теби! Идеш на много боље мјесто“, већ сте из самилости (како рече писац) сигурно охрабривали болесника уз ријечи : ‚‚Мора бити боље“. ‚‚Бошњаци су праоци Срба“, ‚‚Срби су народ Едиповог комлекса, који из љубоморе убија свог оца (прим.аут. Бошњаке)“. Ово су ваше двије реченице. Не могу рећи инвентивно у правом смислу те ријечи, јер ви немате капацитет инвентивног човјека, али онолико колико је у вашој могућности, досјетили сте се да на један другачији начин изговорите лаж, којој упориште нећете наћи ни код једног историчара. Обрадили смо и ту инвентивност. ‚‚Бошњаци и босански језик су настали сами од себе, не припадају никоме и немају везе са Србијом, Србима и српским језиком“. То је још једна ваша реченица коју имам сачувану у формату фотографије. Дакле, дошли смо до лажи из стида. Не постоји ниједан народ који је настао сам од себе. Не треба бити научник, да би сваки човјек који говори овај језик знао да кроз њега баштинимо словенску културу и да је наш језик припада групи словенских језика (први разред основне школе), те да смо кроз њега (али не само њега) блиско повезани, не само са Србијом и Хрватском, већ и са цијелим словенским свијетом. Дакле, очигледна је лаж из стида, о којој писац говори.

Можда би Мустафа волио да му је матерњи језик турски, али се од истине побјећи не може. Прелазимо на стваралачку, маштовиту лаж. Цијели ваш профил на Фејсбуку, односно ‚‚Коментари дана“, ако би се ставили између двије корице, јесу балада без почетка и без краја, опјевавање неталентованог поете, прожето врло често неистином, маштовито и стваралачки ,још чешће умотавањем и филовањем, с циљем да се не осјети говор мржње према православним Србима, врло често и према католицима нашег језика. Дакле, обрадили смо све елементе лажи о којима Добрица Ћосић говори у свом дјелу и примјенили га на једног просјечног Србина, у овом случају вас, и открили смо да је Ћосић генијалан писхолог и још бољи сликар нашег менталитета. Кад се сљедећи пут сјетите да цитирате Ћосића, копирајте и овај мој коментар. Ваши читаоци су заслужили и анализу цитата.

Ефендији се очигледно подигао тлак. Чини се да је овај пут погођено у срж, па се није упуштао у расправу, што обично чини, већ је обрисао коментар, што досад никад није урадио.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: