Osma medalja: Davor Štefanek
1 min read
Da li će u Rio de Žaneiru 32-godišnji trofejni post biti prekinut u ovom trenutku zavisi samo od 30-godišnjeg Davora Štefaneka, jedinog našeg rvača koji je do sada izborio olimpijsku vizu i on od tog „zadatka” ne beži, ali siguran je da neće biti jedini naš rvač na narednim olimpijskim igrama.
Prošle godine prvi put postali ste šampion sveta, a ove godine osvojili ste bronzanu medalju i svrstali se među kandidate za pobedničko postolje u Riju. Kako to utiče na vaše planove?
Ovog puta očekujem puno od nastupa na olimpijskim igrama: prvo da dođem do finala što je sasvim realno i, da tako kažem, obavezno, a zatim i da osvojim medalju. Postoji samo jedan uslov , a to je da ne doživim neku ozbiljnu povredu. U tom slučaju biće sve OK.
Na Svetskom prvenstvu pokazalo se i u vašem slučaju da je lakše osvojiti zlato nego ga odbraniti. Da li ste potpuno zadovoljni osvojenom bronzom i olimpijskom vizom?
Naravno da sam zadovoljan bronzanom medaljom, jer je u rvanju a i u mojoj kategoriji do 66 kilograma konkurencija izuzetno velika. O tome svedoči i to što sam samo ja od četvorice osvajača medalja sa prošlogodišnjeg prvenstva osvojio medalju i ove godine i potvrdio da se nalazim u u vrhu svetskog rvanja, kao i da imam realne šanse da osvojim olimpijsku medalju.
Šaban Seidi je jedini od jugoslovenskih rvača četiri puta učestvovao na igrama, a vi ćete se sa tri učešća pridružiti legendama našeg rvanja grčko rimskim stilom Branislavu Simiću, Borivoju Vukovu i Stevanu Horvatu. Kako danas gledate na vaše nastupe u Atini 2004. i Pekingu 2008?
U Atinu sam otišao kao dete… U Pekingu sam bio stariji i iskusniji, ali mesec i po pre odlaska na Olimpijske igre desio mi se strašan peh. Pukla mi je „zadnja loža” i mesec dana sam bio van stroja. Ta prisilna pauza se odrazila na moj nastup pa sam izgubio od Uzbekistanca Aripova, kog sam u finalu olimpijskih kvalifikacija lako pobedio tušem iako mi je „iskočio palac” na ruci. U Pekingu Aripov i ja smo rvali nerešeno, ali on je dobio meč na prednost i otišao dalje…
Kakva je danas situacija u kategoriji do 66 kilograma?
U mojoj kategoriji ima desetak mnogo opasnih takmičara, a sedmorica osmorica iz samog vrha će konkurisaće za medalje i svako od nas može da bude olimpijski šampion. Na sreću neću morati sa svima da se borim. Voleo bih… Ustvari neću to da vam kažem jer kad god kažem koga bih voleo da izbegnem, žreb mi dodeli baš njega. Reći ću samo da postoji jedan rvač kojeg bih voleo da izbegnem. Ne, ne bojim se ni njega ni ostalih na strunjači 12 puta 12 metara i svakog mogu da pobedim, što sam dokazao u ove dve godine, ali povoljan žreb bi mi olakšao posao…
Pošto ste osvojili bronzu na Svetskom prvenstvu u Las Vegasu izveli ste još jedno bacanje i na strunjači se našao novi trener reprezentacije Stojan Dobrev. Kako sarađujete međusobno?
Dobrev je sada već novi-stari trener. On je pokazao da zna da radi s ljudima i da je jedan od najboljih trenera na svetu. To je potvrdio i kao trener bugarske reprezentacije koja je osvajala svetske i olimpijske medalje. On je „napravio” osmoricu prvaka sveta i to dovoljno govori kakav je trener. Malo je strog, ali to nam i treba…
A vaš trener u Proleteru?
Moj trener Vojislav Trajković je za mene najbolji trener na svetu. Zato sam za trenera reprezentacije Dobreva i rekao da je jedan od najboljih…
Naše rvanje više od tri decenije čeka na novu olimpijsku medalju. U Riju borićete se za nju, a da li ćete imati društvo?
Poslednjih godina rvanje u Srbiji se vraća na mesto koje mu i pripada. To dokazuju i moji rezultati, i rezultati ostalih rvača a olimpijska medalja bi to definitivno potvrdila. Daću sve od sebe da je osvojim, a očekujem da će učešće na Olimpijskim igrama obezbediti i Viktor Nemeša, možda i Kristijan Fris. Oni to mogu i možda u Riju osvojimo i dve medalje, ali mi u rvanju bili bi zadovoljni i s jednom.
