Potresno pismo ćerke „teroriste“ Branke Milić: Neka sud pošalje i po mene jer smo nas dve jedno biće (VIDEO)

Prošlo je tri meseca od kako je moja mama, Branka Milić, u spuškom zatvoru. Pritvor joj je produžen za još tri meseca. Do danas nismo videle niti pročitale ni jedan dokaz koji opravdava takvu odluku suda. Žele da je onemoguće da utiče na svedoke, da je spreče da pobegne? Koje svedoke, svedoke čega? I gde da beži, sem da se vrati kući u Srbiju, koja bi je opet po zahtevu suda isporučila Crnoj Gori, stoji u otvorenom pismu crnogorskoj javnosti dostavljeno redakciji IN4S, a koje je potpisala Jelena, ćerka nevino utamničene Branke Milić iz afere „Državni udar? IN4S pismo prenosi u celosti.

Prilikom lišenja slobode mojoj majci je oduzet njen mobilni telefon tako da nije imala moj broj i nije me mogla obavesti o tome šta joj se dešava i da joj je potrebna pomoć, iako je za tim iskazala potrebu.  Tužilaštvo nije uzelo u obzir šta je moglo da prouzrokuje to što o majci nisam imala informaciju tri dana. Čovek u napadu panike i straha ne rezonuje racionalno i može počiniti fatalne greške. Time je tužilaštvo stvorilo okolnosti nastajanja nepopravljive štete. Sreća je pa sam bila sposobna pronaći advokata koji joj je dodeljen po službenoj dužnosti kako bih dobila neke informacije o njoj jer, osoba stara 61 godinu, sa dijagnozom angine pektoris ima posebne potrebe o kojima ja, njena ćerka, brinem i ne postoji slovo zakona koje mi sme oduzeti to pravo.

Takođe sam saznala da jo je traženo da prilikom uzimanja izjave potpisuje dokumenta bez mogućnosti da ih pročita jer su joj bile oduzete naočare. Dakle suočile smo se sa situacijom Jozefa K. u balkanskoj varijanti Kafkinog Procesa. U ovakvoj atmosferi moja majka odgađa operaciju uklanjanja mladeža koji je počeo da se menja a koja joj je bila zakazana za 30.11.2016- te godine u KC Vojvodine iz razloga što sumnja da će joj u Podgorici biti pružena adekvatna medicinska pomoć i nega. Nije joj odobreno da istu operaciju izvrši u svojoj zemlji. Uzevši u obzir okolnosti u kojima se nalazi protiv svoje volje a monstruoznim postupanjem lica koja su na slobodi, ne mogu joj zameriti ovakvo rezonovanje iako svesno dovodi u rizik svoje zdravlje. Ne mogu je savetovati drugačije jer shvatam da je u ovom fingiranom procesu sve moguće.

Čujemo se par puta mesečno po 5 minuta. Viđamo se jednom mesečno po pola sata, kroz staklo i rešetke. Ovo je prvi put u životu da smo ovoliko rastavljene. Strašno mi nedostaje. Svakodnevica naše porodice i prijatelja vrti se oko jednog pitanja – Do kada će trajati ova igra našim životima?

Svim uplašnim građanima Crne Gore, koji strahuju od moje majke, želim ovim putem javno da poručim da, ako se ničega više ne boje, mogu slobodno mirno i bezbrižno da spavaju kada moja majka, u ime naroda, bude ponovo slobodna. To poručuje neko ko je sa njom proveo 32 godine života. Nikada krivično gonjena, bez prekršaja, građevinski tehničar po struci sa respektabilnom listom važnih infrastrukturnih projekata na kojima je radila do penzije, istinski rodoljub i majka inženjera kojeg je sama podigla, moja majka zasigurno nije neko od koga iko ima razloga da zazire.

Ako se iko oseća nebezbednim u celoj ovoj priči onda smo to moja majka i ja i svi naši prijatelji, bliži i dalji poznanici koji su se kroz ovo dešavanje suočili sa činjenicom da samo jednog dana može po tebe doći policija i strpati te na neodređeno vreme iza rešetaka, na osnovu uprtog prsta nepoznatog lica koje sa tobom pravi računicu kao sa običnom kuglicom računjalke. Oni koji drže u zatvoru ženu od 61 godine pod optužbama koje ne dokazuju, ne mogu osećati ništa drugo do stida zbog načina na koji demonstriraju svoju moć.

Ništa nismo naučili iz naše istorije – nismo naučili da manipulacija i odmazda nad ljudskim slobodama i osnovnim ljudskim pravima za potrebe politike nikada nikome ništa dobro nije donela. A imali smo toliko primera u prošlosti.

Ako sam već ja, kao ćerka, podbacila propustivši da zaštitim svoju majku od ove nepravde, onda neka sud pošalje i po mene jer smo nas dve jedno biće i uvek ćemo biti. Moj je život posvećen mojoj porodici i ljudima koje volim a moja majka je stub te porodice, za nju ću se boriti. Bar to osećanje tradicija Crne Gore treba da razume i poštuje.