Razbijanje mita: Titova Jugoslavija zaostajala za većinom zemalja Varšavskog pakta
1 min read
U periodu od 1951. do 1990. godine, prosečan rast jugoslvoenske privrede iznosio je 4,5 odsto, a po tom pokazatelju Jugoslavija je bila bolja samo od Mađarske, čija je privreda rasla po prosečno jstopi od 4,3 odsto, a lošija od ostalih zemalja istočne Evrope, jedan je od zaključaka ekonomiste Gorana Nikolića, autora knjige „Razbijanje ekonomskih mitova“.
„Nešto viši životni standard, koji su stanovnici Jugoslavije imali tokom sedamdesetih i delimično osamdesetih, u odnosu na zemlje istočne Evrope, posledica je ekonomski neracionalnog ogromnog zaduživanja zemlje nakon prvog naftnog šoka. Iluziju u znatno boljem životu na Istoku stvarala je i dostupnost određene robe, odnpsno konuzuimerskih navika sa Zapada, poput farmerki, koka-kole, i modernih automobila, dostupnost pop-kulture naročito iz Britanije i SAD“, tvrdi Nikolić.
Jugoslovenska ekonomija je za dvadeset godina, zaključno sa 1980. godinom, godinom u kojoj je preminuo Tito, imala rast duga veći od 17 odsto godišnje, a to je posledica činjenice da je između 1970. i 1980. godine jugoslovenski trgovinski deficit strahovito rastao.
„A i pored odlaska velikog broja – više od milion Jugoslovena, ili više od 20 odsto radne snage – u takozvanu pečalbu, od 1970. do 1980. nezaposlenost se popela sa 7 na 12 odsto“, tvrdi Nikolić.
Goran Nikolić i dalje stoji pri tezi da je 1979. godina bila najbolja.
„Tada stojimo bolje od Rumunije, Mađarske, Bugarske i Poljske i tek je dva puta slabija od proseka Zapoadne Evrope. Tada kreće napredak koji nij brži od napretka ostatka istočne Evrope“, kaže Nikolić.
„Kod nas nije retka tema o zaostajanju za razvijenim zemljama. Poneko čak utvrdi smo čitav vek u zaostatku. Oni iz privrede potenciraju da smo tri tehnološke generacije iza Zapada, mada nikada nije bilo nedvosmisleno pokazano kako su došli do te računice“, tvrdi Nikolić.
Da bi došli do procene o našem zaostatku ovoga puta ćemo se poslužiti referentnom svetskom bazom podataka o nivoima dohotka po stanovniku izraženim u kupovnoj moći. Nije sporno da bi bolji pokazatelj bio realna indivudalna potrošnja (koja uključuje i javne usluge, poput školstva i zdravstva, koje ne plaćamo direktno). Međutim, ti EUROSTAT-ovi podaci postoje tek za nekoliko poslednjih godina. Izvsno je da bi naša zemlja, koja je 2014. po tom pokazatelju bila na 44% proseka EU, nešto bolje stajala nego uzimajući u obzir BDP po kupovnoj moći (2014. smo bili na 35% proseka EU).
Čuvena Medisonova baza podataka, gde je poslednja dostupna godina 2010, ukazuje da je BDP po kupovnoj moći prosečnog građanina Srbije na niovu istog indikatora za Francuza 1960. Dakle, kasnimo tačno pola veka. Za prosečnim Englezom kasnimo šest decenija, a za susednom Hrvatskom u kašnjenju smo deset godina. Budući da Medisonova baza podataka služi za upoređivanje realnih dohodaka kroz vreme i prostor ovo znači da smo, grubo posmatrano, dostigli standard zapadne Evrope od pre pola stoleća.
Ono što ohrabruje je da je zaostajanje kako se vraćamo dalje u prošlost bilo sve veće. Npr. 1930. bili smo tačno vek iza Francuza, što se i intiutivno čini realnim, imajući u vidu pored ostalog, impresioniranost Srba u 19. veku, pored ostalih i samog Kralja Milana, tom državom. Već 1960. zaostatak za Francuzima je smanjen na sedam decenija, a i u narednih dvedesetak godina bilo smo na putu smanjivanja gepa.
Famozne 1979. prosečan Srbin imao je dohodak kao prosečan Francuz samo 23 godine ranije. Bio je to najbolji rezultat svih vremena (istina, za srednjovekovnu srpsku državu nemamo podatke). Već 1990, godine čuvenih reformi Ante Markovića, Francuska nam je bežala tri i po decenije. Potom se jaz proširivao do 2000, da bi od tada blago smanjivali zaostatak. Inače, vrlo slično zaostajanje je i za Nemačkom kroz vreme. Budući da se radi o dve najvažnije ekonomije kontinentalne (zapadne) Evrope u poslednja barem dva stoleća, poređenje sa ovim dvema zemljama daje širu sliku, tj. ukazuje na naš zaostatak za zapadom kontinenta.
„Sumarno, 1930. smo kasnili stoleće, a od početka 21. veka smanjujemo zaostatak, i sveli smo ga na pedeset godina 2010. Dakle, trend ukazuje da bi „približavanje“ Zapadu trebalo da se nastavi. Možda zvuči ironično, ali ipak napredujemo.“
Izvor: Nedeljnik
Prosecne jugoslovenske plate su bile nedokucive za zemlje SEV-a. Kada su odlazili na odmore to bi bilo Crno more u Bugarskoj i Rumuniji. Prodavnice su im bile poluprazne. Skole su im bile dobre ali ni nase nisu zaostajale.
Za vrijeme tog vašeg blagostanja srušili su kapelu na Lovćenu, ekzodus Srba na Kim nije prestajao, maspok u hrvatskoj, odavanje počasti Stepincu pored sve presude, ne ometano antisrpstvo u Sloveniji i hrvatskoj, ta moćna i priznata i poštovana juga je dopuštala da Srbe u Albaniji tretiraju kao marvu, bez granice između Albanije i juge, Šiptari stizali tovarima a lične karte im se izdavale ko dlanom o dlan. Niko glave okretao nije na to, jer su većina imali plate, penzije, stanove, auta ,ljetovanja, vikendice. Alkohol prijetio da ošteti veći dio naroda, plus što su krali tu istu jugu oni što su imali sve te plate ipenzije i sve što ide uz to, i što sad žale za njom, bilo im dobro, nišza im nije falilo akrali.Hrvacka dobila granice koje nije mogla ni da sanja, bez pokrajini, sa zločinačkim kapitalom iz dva rata, itd itd. Krmetu naspeš korito i krme zadovoljno. Obje JUGOSLAVIJe su bile katastrofa za srbe.
U Titovu Jugoslaviju se od jedne plate moglo dobro zivjeti , skolovati djeca , ici na odmor na more ili planinu .
To je bila drzava dok je ne razbise cetnici i ustase .
Crnogorski narod , kao i ostali jugoslovenski narodi , su dozivjeli ekonomski procvat za vrijeme Titove Jugoslavije i treba ustati kad se ime Titovo spomene .
Pa ovako stoje stvari iz ličnog iskustva. 1982 u Moskvi sam za ženske najlonske čarape i pakovanje žvaka mogao da odvojim vrhunsku curu. Za jedne farmerke iz Trsta od 40 dem. imao sam taksi, koji me je devet dana vozio po Moskvi i jednom do Petrovgrada i nazad u Moskvu. O Poljskoj da ne govorim. O Mađarskoj takođe.
Još jedan u nizu pseudo-naučnika. Jugoslavija se jeste zaduživala, ali je i proizvodila i izvozila. Jugoslavija je u ekonomskom smislu bila vrlo održiva, ali je politički bila gotovo neodrživa, i to ne zbog unutrašnjih antagonizama, več zbog previše prejakih spoljnih neprijatelja.
E svašta čeljade može ovđe pročitati !
E pa SFRJ je bila najveće civilizacijsko dostignuće naših naroda i narodnosti !
Neponovljiva država blagostanja , socijalne pravde , uvaženi u svijetu i ekonomski moćni .
Crna Gora se u SFRJ digla iz pepela , izgrađena je kompletna infrastruktura , fabrike , čitavi gradovi … i velite da je bila ekonomski „zaostala“ ?
Sprdate se sa razumom .
Pa je li moguce da srblju ,Jugoslavija,najlepsa zemlja na svetu ovoliko smeta.A samo da shvate da je to najveca srpska drzava u istoriji.Ove ekonomske lazi su nevjerovatne.Kakva crna Ceska,Poljska ,prosjecna plata je bila veca 6-7 puta,Bugarska,Rumunija do 10 puta.Pa ljudi su isli u Cehoslovacku da se bahanalisu,kakvi su bili i ostali ,Balkan kad se dovate para.Milosevic je unistio Jugoslaviju svojim balvan i jogurt revolucijama,pogresnom politikom na Kosovu(Gazimestan),iako su pametni ljudi govorili ne mozes djonom na Albance.Trebalo je lukavije i miroljubivije.Dalje Hrvatska,Bosna i na kraju katastrofalna ekonomija i pljacka Titovih fabrika(makar su stanovi ostali).Nastavili dosovci,i neocetnici,kod nas mafija nikad nije ni silazila od Titove smrti.Bosna nesretna kakva je,Hrv i Slo zaduzene bog te pita,Mak -sta Tu reci.Eto vam Zvezda-Srbija ,nikad Jugoslavija.
Grijesi uvazeni profesor, Titova zemlja je imala najbolju industriju ubijanja
http://www.in4s.net/pred-vama-su-knjige-streljanih-ozna-planski-ubila-35-000-ljudi-u-srbiji/
Ljudi cine sitem,mi sitem nijesmo promijenil a nijesmo ni ljude,uspjesi se vide.u Meteorologiji je potrebno najmanje 25 godina da se napravi neki zvanicni rezulata,treba da prodje jos nekih 25 da taj rezultat ili nazal bude potvrdjen ili popravljen a tek nako jednog vijeka da se da neka ocjena o bilo kavoj promjeni,zavisno o cemu se radi porats ili opadanje vrednosti ovih ili onih vrednsotzi koje se mjere
Mi imao vrednosti sitema koji vlada bezmalo 80 godina,analize nijesu potrbne sem glupacima i kretenima,koji snagu necega mjere svojim licnim bogacenjem ili licnim udjelom u tom sitemu koji se pkazo kao katastrofa,jer ovo dans je proizvod toga sitema koji jos traje!
Autor tvrdi, između ostalog, da smo za prosječnim englezom zaostajali šest decenija. A evo šta kaže jedan nadprosječan englez.
Sjećate li se Timotija Džona Bajforda? Englez koji je sa BBC-ija došao da radi u Beograd, oženio se i ostao tu cijeli život. Napravio je one čuvene dječije serije Neven i Poletarac i osvojio sve moguće naše i međunarodne nagrade za svoje stvaralaštvo. E pa taj Timoti priča kako je bio zatečen životom kojim se živjelo u Beogradu. Svaki njegov kolega sa naše televizije je imao stan u Beogradu i kuću na moru ili na selu koju je napravio od plate. Njegove bivše kolege na BBC-iju su cijeli život otplaćivale kuću u kojoj su živjeli i nijesu bili sigurni da će je otplatiti do penzije, o drugoj kući prosječni britanac može samo da sanja. Na BBC-iju je uvijek bila oskudica sa parama za projekte a on je u Jugoslaviji uvijek imao pola godine ili godinu i sve što mu je potrebno za rad na nekom projektu. I tako dalje i tome slično.
Neka autor te podatke iz Medisonove baze okači mačku o rep i neka pita ljude koji su živjeli u tom vremenu. Moji su 70-ih dobili stan, 80-tih kupili auto na kredit i od dvije pomale plate napravili vikendicu na Žabljaku. Tada smo pobjegli iz siromaštva i nikada više nijesmo oskudjevali ni u čemu. A u Bg su ljudi sve to prošli 10-20 god. prije nas ovdje. A o kvalitetu života u Varšavskom bloku neka pita nekog Rusa, Poljaka ili Čeha, vjerovatno će misliti da mu nijesu sve ovce na broju. U Rusiji si mogao kupiti Ladu ali se čekalo 10 god. dok dođeš na red za isporuku vozila (vidio svojim očima).
e te kuće nama naplaćuju rušenjem Jugoslavije, kolonizacijom, janjičarenjem, odvođenjem najpametnijih i najvrednijih
Kao i uvijek pojma nemaš šta pričaš …
Timoti je bio urednik dramskog programa BBC. Do njegovog radnog stola stizalo se pešačenjem od ulaznih vrata! U tv BG, morao je lancem da zapti svoju stolicu, ako će da ga i sjutra dočeka!
Njegova godišnja zarada u BBC bila veća od onoga što u Srbiji može da se zaradi za cijeli radni vijek!
Neuporedivu Timoti je u Srbiji našao nešto drugo, što takvi kao ti ne mogu da vide i shvate, makar dohvatili Jeremijine godine!
Uz sve to, ja sam imao čast da i lično znam Timotija, koji je pošao za srcem i stigao u Beograd …
Zaljubio se u jednu srpkinju i Srbiju!!!
Ha, ha. Timoti je došao u Jugoslaviju (ne u Srbiju) na samom početku 70-ih. Ovo je njegova priča o životu u Bg u tom periodu. U Miloševićevoj Srbiji je teško propatio, a zar nijesmo svi. Neponovljivi Čkalja je svoje stare dane proživio u bijedi, više gladan nego sit, jednom je rekao da 20 god. nije kupio nove cipele.
E, baš ćeš ti sagrailo da mi kažeš đe je došao!?
Kako je TVBG bila u Jugoslaviji, a TVBG u Hrvatskoj!
… Znam ja za to vaše znanje!
Iskusio ga.
Glupost najveća koju sam pročitao u životu. Ajde da nisam živio u SFRJ…pa i da progutam!
Mnogo zadrt covjek. Uporedjuje neuporedivo. Prica o varsavskom paktu a pravi poredjenje sa francuskoj. Prica o YU a izdvaja Srbiju, Vjeruje samo podacima koji se uklapaju u njegove pretpostavke, ostale ignorise. Bilansi Titove YU su bili odlicni, i 30 godina cerupanja je jos nijesu potpuno unistili. I danas procentualno nivo vlasnistva stanova je jedan od najveceg na svijetu.
Konacno, jedan clanak, kao i pomenuta knjiga, vrijedan paznje.
Ako autor da odobrenje, ne bi bilo lose da objavite feljton, sacinjen od djelova koje autor smatra najzanimljivijim.