Ron Pol: Govorili su mi da sam lud kad sam glasao protiv bombardovanja SRJ

Godina je 1999. Od 535 članova Kongresa, kako Predstavničkog doma, tako i Senata, glasa se o bombardovanju Jugoslavije. Svi glasaju za, sem jednog kongresmena.

Republikanac dr Ron Pol tada je izašao za govornicu i izneo pregršt moralnih, ljudskih i političkih razloga protiv takvog bestijalnog čina. Danas, 18 godina kasnije, u ekskluzivnom razgovoru za „Blic” kaže da bi ponovo postupio isto.

– Sećam se toga veoma dobro. Svi su me gledali kao da sam lud i pitali: Zašto to radiš? Znaš li šta se tamo dešava? Šta dobijaš tim jednim glasom? Ja sam im rekao da svaka priča ima dve strane medalje, a da SAD ne treba da se mešaju u unutrašnje stvari drugih zemalja. Srbija svoje probleme treba da rešava sama. Protivio sam se iz moralnih razloga, protivio sam se jer bombardovanje suverene zemlje krši američki ustav, protivio sam se zbog zdravog razuma. Gde god se umešamo, kao po pravilu krene po zlu, a mnogo ljudi bude ubijeno. Ako baš smatramo da je neophodno da intervenišemo, onda to mora da bude urađeno uz podršku naroda, kao i oba doma Kongresa. Znate, institucije poput NATO i UN stalno pričaju kako narod sve treba da odluči, a zapravo zauzimaju strane sve vreme. Kod njih se ništa ne radi zato što “narod tako hoće”.

Hoće li SAD možda promeniti odnos prema Srbiji i Kosovu? Najavljen je i susret Vučića i Trampa?

Iskreno se nadam da hoće, ali realnost je malo drugačija. Nisam previše upućen u današnju srpsku politiku, priznajem, ali mislim da će teško takvom regionu kao što je Balkan biti dozvoljeno da sam odlučuje o svojoj sudbini. Prvi svetski rat je vođen kako bi sve zemlje držale sudbinu u sopstvenim rukama. A na kraju rata, velike sile su sele za sto i nacrtale mapu. Danas se malo toga promenilo

Veliki ste kritičar Donalda Trampa. Gde vidite SAD na kraju njegovog mandata?

– U haosu. Vrlo je moguće da ćemo biti u ratu, kao i u lošoj ekonomskoj situaciji. Njegova protekcionistička politika, militarizam, problema je pregršt. Kritikujem Trampa jer smatram da nema ništa da ponudi, ali ga ne krivim za ekonomsku katastrofu i recesiju koja će nas sledeće godine neminovno pogoditi. Za to je kriv naš sistem. Ogromno trošenje, još veći dugovi, način na koji funkcionišu Federalne rezerve, poreski sistem… ništa od toga nije stvorio Tramp. Međutim, on učestvuje u tom sistemu, što vodi ka katastrofi. Previše toga nagurano je ispod tepiha.

Mislite li da će Tramp biti „impičovan“?

Mislim da bi mnogi voleli da ga svrgnu. Iako sam veoma kritički nastrojen prema Trampu, moram da spomenem da je prilično odvratno šta rade njegovi neprijatelji. Da se razumemo, nikada ne bih glasao za Trampa, ali kada vidite šta rade oni s druge strane političkog spektra, shvatite da su daleko gori od njega. To je prava tragedija, što možemo videti i po društvenim podelama. Jaz nikada nije bio dublji. Tramp, koliko god loš bio, makar je probao da izazove status kvo u Americi, zbog čega je, i ne mogu da verujem da ću ovo izgovoriti, bio žrtva brutalne kampanje. U jedno sam siguran, Trampovi neprijatelji su sve samo ne anđeli.

Pomenuli ste NATO. Šta mislite o nedavnom proširenju, sa Crnom Gorom kao najnovijom članicom?

Snažno se protivim tome. To je još jedan razlog za kritiku Trampa, koji je pričao jedno u kampanji, a sada radi potpuno suprotne stvari. NATO nas uvlači u nevolje. Ne mislim da Alijansa služi svrsi mira,već aktivno radi na širenju antagonizma, što najbolje vidimo na primeru Rusije.

Kakva bi trebalo da bude američka politika prema Moskvi?

Ista kao i prema Srbiji i svim drugim zemljama, a to je da budemo posvećeni miru i dobrim trgovinskim vezama. Šta ako neke od tih zemalja možda ne tretiraju svoje stanovnike onako kako mi mislimo da je ispravno? Pa pazite, ni mi nismo cvećke. Onda kad mi budemo savršeni, tada možemo da kritikujemo druge. Rusija nije savršena. Ja sam mislio da je raspad SSSR bio nešto najbolje što se svetu desilo jer su tenzije nestale. Ali, čak i tada, u vreme najgoreg antagonizma, Kenedi i Hruščov su razgovarali telefonom i rešili Kubansku krizu. Ovi danas čak ni ne razgovaraju sa liderima zemalja koji im ne odgovaraju.

SAD imaju još nekoliko frontova, a pojedine je otvorio i sam Tramp?

U pravu ste. Pogledajte Iran. Ljudi ni nemaju nuklearno oružje, a mi jurimo da ih „kaznimo“ i u potpunosti razorimo odnose. Isto smo uradili i sa Sadamom Huseinom. Izmislili smo gomilu laži o oružju za masovno uništenje, raspalili mržnju i izazvali katastrofu. Ja se borim protiv takvih stvari.

Mislite li da bi stvari u SAD bile bolje ili gore da je pobedila Hilari?

Ne bi bilo mnogo drugačije. U kampanji je delovalo kao da će Tramp biti bolji, jer je pričao o okončanju ratova, povlačenju vojske… Međutim, naš sistem je daleko kompleksniji. Imamo nešto što se zove duboka država, a čine je ljudi iza zavese, koji drže novac. Oni su ti koji prave oružje, kontrolišu političare. Možda je Tramp i bio iskren u kampanji, ali je morao da promeni mišljenje kada je video šta mu stoji na putu. Lično, nikad ne bih glasao za Hilari, a ni za Trampa.
Hoće li doći trenutak kada će neko poput vas ili vašeg sina Randa postati predsednik SAD? Obojica ste bili kandidati?

Nadam se, ali ne mislim da će to biti uskoro. Moraš promeniti način shvatanja kod ljudi. To sam pokušao i kad sam glasao protiv bombardovanja vaše zemlje. U SAD je toliko ušančen jedan politički način razmišljanja da se drugačiji stav po pravilu dočekuje na nož. Ja vidim i znam da će naša spoljna politika doživeti propast, da će se kejnzijanski model ekonomije srušiti kao kula od karata, kao što sam predvideo i za 2008. Ja samo pokušavam da ubedim američki narod i političku elitu da postoji drugačiji model. Mi sada imamo vladavinu korporativizma koja neretko podseća na fašizam. Nadu mi uliva ogroman broj mladih ljudi koji shvata da je nešto trulo u našem sistemu i želi to da promeni.