Sačuvati Tanjug i Večernje novosti

Piše: Vukosav Tomašević

Autor je novinar, nekadašnji poslanik, član skupštinskog Odbora za informisanje

Najtiražnije i, po anketama, najkredibilnije dnevne novine u Srbiji i nacionalna novinska agencija ovih dana ponovo su u centru pažnje. Problemi u funkcionisanju i nerešen status nagoveštavaju crne dane i gašenje Večernjih novosti i Tanjuga.

Zbog nebrige države, Tanjug je već godinama „čardak ni na nebu, ni na zemlji“. Iako formalno ugašen, životari na „infuziji“, pokazujući iznenađujući kvalitet i konkurentnost, pa čak i dominaciju nad privatnim agencijama, rečeno je u saopštenju dostavljenom redakciji IN4S.

Večernje novosti, uprkos neuspelim privatizacijama, uspevaju da opstanu u vrhu tiraža i, što je mnogo važnije, lider su po poverenju među dnevnom štampom. Svi koji se ozbiljno bave medijima znaju da je u demokratski uređenim društvima kredibilnost medija mnogo cenjenija od tiraža ili gledanosti.

Nestanak nacionalne novinske agencije i najuticajnijeg dnevnog lista prouzrokovao bi brojne potrese i veliku crnu rupu u medijskoj sveri i informisanju građana Srbije. Pošto je gotovo sigurno da gašenje ove dve medijske kuće ne bi bilo praćeno pojavom adekvatnih „zamena“, još bi pogubnije bile dugoročne negativne posledice na kulturološkom, bezbedonosnom i planu zaštite nacionalnog identiteta.

Zbog svega ovoga, neophodno je državnim merama zaštititi Tanjug i Večernje novosti. Vlada Srbije treba da zaustavi propadanje, sačuva i obezbedi normalno funkcionisanje ove dve nacionalne institucije.

Moguće rešenje je da Tanjug i Večernje novosti dobiju zakonski status sličan onome kakav imaju javni servisi u oblasti elektronskih medija. Suštinski, da budu u javnom vlasništvu i pod javnom kontrolom.

Ovo rešenje je, pravno i praktično, i moguće i održivo. Vlada, u nacionalnom i javnom interesu, treba da stane iza njega.

Za očekivati je da ovaj predlog na nož dočekaju oni koji su tokom proteklih 15 godina, pod izgovorom „oslobađanja medija od uticaja politike“ i „evropske prakse“, kroz divlju privatizaciju uništili mnoge medije, a one koji su pretekli i celokupni javni život u Srbiji pretvorili u jedan veliki tabloid. Praksa „potpunog povlačenja države iz medija“, a zatim insistiranje da država te iste medije, sada u privatnom vlasništvu, finansira putem „projektnog informisanja“ otvorila je mnogo veće mogućnosti korupcije i manipulacije budžetskim novcem nego što je to bilo moguće u vreme kada je država imala vlasničku kontrolu nad tim medijima.

Pustoš i medijski mrak koji su nastali nakon neuspele privatizacije ogromne većine lokalnih štampanih i elektronskih medija širom Srbije takođe su dokaz pogubnosti srpskog eksperimenta sa bezalternativnim neoliberalnim konceptom novinarstva.

Treba ukazati i još jedan, skriveni, a verovatno najvažniji cilj onih koji rade na gašenju Novosti i Tanjuga. U pitanju je imovina ogromne vrednosti. Bude li po dosadašnjoj praksi srpske „privatizacije“ i, pogotovu, privatizacije medija, nekretnine u centru Beograda i imovina stvarana decenijama ulaganjem države i svih građana završiće po bagatelnoj ceni kod nekog tajkuna ili „stranog investitora“, navodi se u saopštenju dostavljenom IN4S-u.

Previše je razloga za zaštitu opšteg i javnog interesa. Vlada i nadležno ministarstvo treba da deluju najefikasnijim, zakonskim putem.

Dok ne budu donete potrebne političke odluke i zakonska regulativa, Vlada interventnim merama treba da obezbedi stabilnost poslovanja i započne suštinsku transformaciju Tanjuga i Večernjih novosti. Za početak, umesto partijskih kadrova, na rukovodeća mesta treba dovesti profesionalni menadžment, a na uredničke pozicije najbolje novinare.