ИН4С

ИН4С портал

Свети Сава поново међу нама

1 min read

Немањићи су нас просветлили светлошћу вечне истине, доброте и мудрости. Они су вертикала нашег историјског бића – истакао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије, представљајући књигу „Свети Сава Српски“, прву у новој едицији „Свети Немањићи“, коју су заједничким напором покренули „Новости“ и кућа „Светигора“.

kul-edicije-Sveti-Nem_620x0

О овом издавачком подухвату, су у Медија центру говорили и историчар уметности Аника Сковран, директор „Светигоре“ Радомир Никчевић и генерални директор и главни уредник Компаније „Новости“ Ратко Дмитровић.

„Ево га поново Свети Сава међу нама, са својим Немањићима, све до Уроша, нејаког физички и по земној моћи, али јаког по свом опредељењу, неуништивости добра, истине и слободе у људском срцу“, нагласио је Амфилохије додајући да се не одржава случајно та промоција, посвећена колу књига о светородној лози Немањића, уочи Богојављења.

„Познато је да је Свети Сава, на повратку из Јерусалима, служио своју последњу литургију на Крстовдан у Трнову, где се разболео и упокојио. И ова едиција посвећена је обнављању памћења, кроз које се обнавља и душа. Када хоћете да обезличите појединца или народ, онда му одузмите памћење„, истако је митрополит Амфилохије.

За генералног директора и главног уредника Компаније „Новости“ Ратка Дмитровића, велика је част и признање овакав један заједнички подухват. Он се захвалио СПЦ на поверењу које гаји према компанији „Новости“, према уређивачкој политици у којој вера и традиција имају значајно место.

„Упркос свеопште и кризе духовности нашег народа, верујем да ће ова књига постати саставни део библиотека сваке породице“,казао је Дмитровић.

Ми Срби имамо проблем са памћењем и лако одагнамо оно што је значајно нашем бићу, на духовном пољу пре свега, чинећи на тај начин компромисе који су се увек показали катастрофалним. Ми знамо где су рођени, где су сахрањени и колико су потомака имали наши краљеви, знамо њихове задужбине и цркве, али од десет Срба, девет сигурно не зна где се налази село Дежева, иако је то једно од најсветијих места у српском народу. Колико ми данас пажње томе придајемо, учимо ли нашу децу о значају Дежеве и како се наша држава односи према том месту и колико је оно нападнуто са разних страна дивљом градњом, без страха оних који су, као и хришћани, потомци Немањића или народа који је ту са Немањићима живео?“, казао је он.

Историчар уметности Аника Сковран подсетила је да српски народ, уз Дежеву, има још много светих, а заборављених и занемарених места, све до Косова које сада покушавају да нам одузму.

„Лоза Немањића присутна је у Дечанима, Пећкој патријаршији, Богородици Љевишкој и Грачаници“, нагласила је на промоцији угледна научница.

„Представа те лозе у нашим црквама, у овом времену када нам отимају Косово, оспорава да је реч о некој њиховој, туђинској уметности и доказује да је она наша“, казала је Сковран. 

Објављивање монографија о нашим споменицима и свецима, започето са „Новостима“ пре скоро десет година, по мишљењу директора „Светигоре“ Радомира Никчевића, јесте мисионарски издавачки искорак, јер су до сада објављене књиге штампане и дистрибуиране упола милиона примерака.

„У своја два века владавине и осам нараштаја Немањића, историји је поименце познато више од њих 60, а као светитеље наша црква слави 19 Немањића. Немањићи су, језиком молитве речено, наши „брзопомоћници“ у борбама које водимо, а против духа самоодрицања и самопорицања, које су највеће пошасти овог времена. Књига о Светом Сави, који је најзрелији плод нашег историјског памћења, покушала је да сликом и речју представи човека чија је душа у потпуности предата лепоти, кога је Господ уздигао на вечито, свевремено и свеобухватно просвећење његовога отачаства“, истако је Никчевић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Свети Сава поново међу нама

  1. Светосавље је најважнија духовна и животворна историјска

    вертикала српског народа.

    Светосавље није приватна својина попова, већ је најважније

    духовно добро српског народа.

    Светосавље пружа могућност нашем народу да се саживи са

    својом слободарском и животворном историјом.

    Светосавље се није ковало у интригама великаша на двору

    Немањића, већ у слободарској и животној борби нашег народа против

    турске империје; у борби против аустро-угарске и фашистичке најезде;

    у борби против НАТО варвара, као и у борби за ослобађање радних људи

    од пљачке и тираније, за описмењавање народа и за еманципацију жена.

    Не мора човек да верује у бога да би веровао у светосавље.

    Светосавље није религиозни, већ најважнији животворни принцип на

    коме се заснива слободарска и животворна самосвест нашег народа.

    Оно што даје животворну снагу светосављу није вера у бога, већ

    вера у слободарске и животворне моћи српског народа.

    Светосавље није средство за обрачун с хуманистичким наслеђем

    српског народа, већ је позив нашем народу да се бори за праведни свет.

    Светосавље је отворено према будућности. Његов истински лик

    не налази се у тамним лавиринтима прошлости, већ у светлим

    хоризонтима будућности.

    Светосавље није молитва посвећена смрти, већ песма из које

    зрачи животна радост.

    Права слика светосавља није старац који лежи на самртној

    постељи, већ насмејано дете у мајчином загрљају.

    https://www.youtube.com/watch?v=mratKtZHcc8

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *