140 година од рођења патријарха СПЦ др Гаврила Дожића: Водио Србе у вријеме великих искушења (1)

Пише: Миљан Станишић

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ О ЂОРЂУ (ГАВРИЛУ) ДОЖИЋУ

Овај фељтон је урађен на основу „Мемоара“ др Гаврила Дожића, према њиховом предговору од академика Зорана Лакића („др Гаврило Дожић – На историјским раскршћима“, издање 2000. г.), као и по његовој књизи „Духовне вертикале Црне Горе“ (издање 2016. г.), у којој је проширен Лакићев рад под истоименим насловом. Потом књиге „Живот у временима – Патријарх, Гаврило (Дожић) 1881-1950“ од др Радмиле Радић и других аутора који су писали о патријарху СПЦ др Гаврилу Дожићу, и времену и догађајима у којима је он активно учествовао.

Гаврило Дожић је живио у бурним дешавањима и искушењима за српски народ: Балкански ратови; Први свјетски рат; уједињење Црне Горе и Србије; стварање државе СХС, проблемима око Конкордата; контроверзних дешавања око 27. марта 1941. и годинама ужасног братоубилаштва под окупацијом, као и тежак положај српског народа и СПЦ под комунистичком диктатуром. Основ за писање о Гаврилу Дожићу представљају његове књиге, бројни мемоарски записи, писма и мноштво других докумената, од којих је објављено неколико верзија његових „Мемоара“ (прво издање 1974. у Паризу). Академик Зоран Лакић у предговору „Мемоара“ („Обод“ – Цетиње, 2000. г.), појединачне догађаје и личности у њима је, маниром искусног историчара, смјештао у контексте историјских дешавања, па су на тај начин они много јаснији читаоцима. Он је на 35 страна написао кратак животопис Гаврила Дожића, његову личност и улогу као митрополита МЦП и патријарха СПЦ, при чему констатује: „Његов животни пут није био посут ружама. Напротив. Чекала су га велика искушења, а често се налазио на судбоносним историјским раскршћима за Цркву и свој народ којима је припадао свим срцем од почетка до краја свог бурног живота“. (др Зоран Лакић, Духовне вертикале Црне Горе („др Гаврило Дожић – На историјским раскршћима“, Цетиње, 2016, стр. 69)

У опису његове биографије пише да се родио 17. маја 1881. г. у Врујцима у Доњој Морачи, а да је његово свјетовно име Ђорђе. Дожићи су дио ширег братства Меденица, које је изњедрило народне прваке, духовнике, четовође. Његов стриц је био архимандрит Михаило, који је утицао да малени Ђорђе заволи духовни, монашки живот. У манастиру Морачи је и завршио основну школу, а потом је завршио Гимназију у Београду. Замонашио се 26. фебруара 1900. г. у манастиру Сићево, код Ниша, гдје је рукоположен у јерођакона, а исте године и у јеромонаха. Богословско-учитељску школу је завршио у Призрену. По завршетку ове школе распоређен је у манастир Високи Дечани као секретар и учитељ, а потом је на предлог митрополита Рашко-призренског Нићифора упућен 1904. године у Цариград на даље теолошко образовање и учење грчког језика. 1905. године уписује се на Теолошки факултет у Атини, као питомац Министарства иностраних дела Краљевине Србије. За синђела је произведен 15. марта 1907. г., а потом за протосинђела. („Записи“, Гласник цетињског Историјског друштва, бр. 24, св. 4, 1938, Цетиње, стр. 193).

Дожић је објавио 1908. г., као Г. Д. Морачанин, књигу „Високи Дечани под туђином“, наводећи да то чини са циљем да изнесе: „Српству и његовој јавности жалосну судбину нашег најславнијег класичнога Споменика В. Дечанске Лавре, тог поноситог Српског Јерусалима у питомој Метохији, тој дивној Српској Палестини, која је ево већ пет година дана, допао у руке туђинаца“, закључујући: „Ми учинисмо нашу велику дужност. Подигосмо наш слабички глас, апелујући на родољубље представника Српског Народа и његове Цркве, да се заузму, да се и ови зликовци и катили српски протерају сада, када се у целој Турској Империји сви зликовци гоне и кажњавају за њихова злочинства. Чистите господо српска, губу из торине“. (Радмила Радић, „Живот у временима: патријарх Гаврило (Дожић), 1881-1950“, Београд, 2011, стр. 67-68, цитат из књиге Г. Д. Морачанин, „Високи Дечани под туђином“, стр. 83).

Послије завршеног Теолошког факултета у Атини, на њему је и докторирао новембра 1909. г. са темом „Хришћанство код Срба XVIII вијека“, при чему је постао доктор теолошких наука. Диплому су 13. новембра 1909. године свечано потписали и потврдили у сали Атинског универзитета његов декан Апостолидис, ректор Кирјакос, као и министар Просвјете Краљевине Грчке. О томе извјештава и атински лист „Панелинион Кратос“: „Г. Дожић, који је овдје студирао, обећава свијетлу будућност и ми увиђајући то управљамо му наша срдачна честитања“. (др Зоран Лакић, н.д., стр. 70, 71)

(наставиће се)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: