Црна комедија Емира Кустурице испитује 50 година југославенске историје, али је данас актуелнија него икада раније. „Подземље“ је контроверзни тросатни пројекат у којем је свет прозрео Милошевићеву пропаганду, али који је жири у Кану 1995. године наградио као антиратни филм доделивши му Златну палму. Аутор филма Емир Кустурица је постао један од само шест редитеља на свету којима је пошло за руком двапут да освоје ову престижну филмску награду. Филм прати групу произвођача оружја који су затворени у једном београдском подруму на почетку Другог светског рата, а снимљен је у времену када су се на Балкану догађали ужаси, деведесетих година. Један од његових промотивних слогана је гласио „Рат није рат док брат не убије брата“.

Била једном једна земља…

Сценарио за филм је написао Душан Ковачевић („Балкански шпијун“, „Ко то тамо пева“, „Маратонци трче почасни круг“…), а прича је заправо подељена у три дела (Рат, Хладни рат и Рат) и поседује комплексну нарацију. Читаво једно подземље које егзистира у подрумима богатих експлоататора је било и тема филма „Паразит“ Бонга Џун-хоа који је освојио четири Оскара и направио преседан у награђивања Америчке филмске академије.

Радња филма „Подземље“ започиње у Другом светском рату, када се Марко (Предраг Мики Манојловић) и његов најбољи пријатељ Црни (Лазар Ристовски) заљубљују у исту жену, лошу глумицу Наталију (Мирјана Јоковић). Чланове своје породице испрва покушавају да заштитите од ратних страхота, па их скривају у Марков вински подрум, где ће започети производња робе чији ће их профит у том истом подруму држати чак двадесет година.

Двадесет година људи су држани у подруму у илузији да напољу бесни рат како би служили као јефтина радна снага за производњу оружја. Услови у којима живе су строго контролисани па су преварени и илузијом протока времена. Уверени су да се у подземљу налазе петнаест година. Гротескни поглед на задртост митова о Југославији и њен распад Кустурица је својевремено окарактерисао као реакцију на уништавање земље у којој је рођен, рекавши да је „Подземље“ само семе онога што Балкан живи данас.

Пропаганда неуке владајуће класе своди се на повремено отварање поклопца шахта, сервирањем идеолошких оброка који за тајни састојак имају рат, који увек пали, а однедавно се страховлада спроводи захваљујући пандемији болести која је земљу ставила у стање природне несреће (као да та несрећа не траје већ трећину века). Ванредно стање је рај за профитере свих калибара, јер омогућава деловање мимо закона и стандардних процедура. Наши спасиоци не тргују оружјем које убија, него тобоже спашава животе оболелих од ковида19, пише Кликс.ба.

Време короне показало је да су политички сукоби и национал-бал само привид који служи као параван за бесрамно богаћење повлаштене елите. Наступило је време у којем ни политичко-каријерни одабири Емира Кустурице не могу више служити као средство за продубљивање политичке и друштвене кризе у Босни и Херцеговини. Тај је човек, можда некоме неподношљив и из разлога што нам је својим филмовима показао какви смо заправо и какви можемо бити, из чега није искључио ни сам себе. Сејање страха, лажи и профитерство нису више ствар подземља, него лошег театра који живимо, а у којем се не назире тренутак када би спуштање завесе означило крај последњег чина фарсе.

Нема више сунца
Нема више месеца
Нема тебе нема мене
Ничег више нема јој

Покрива нас ратна тама
Покрива нас тама јој
А ја се питам моја драга
Шта ће бити са нама?

Прочитајте ЈОШ:

Јавна отмица великог Србина: Народ који поштује своје велике људе, сам је за поштовање!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: